Polazeći od prioriteta reforme javne uprave (RJU), koje je Evropska komisija istakla kao ključne za napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji, projekat odgovara na uočene slabosti u oblasti transparentnosti i učešća javnosti u donošenju propisa i dokumenata javnih politika. Poseban fokus stavljen je na rane faze izrade nacrta dokumenata, javne rasprave i praćenje njihove primene.

Opšti cilj projekta je doprinos jačanju kapaciteta OCD kroz razvoj praktičnih znanja i veština potrebnih za smisleno i argumentovano učešće u donošenju javnih politika. Specifični cilj je identifikacija konkretnih potreba OCD i unapređenje njihovih kompetencija za učešće u pripremi dokumenata, javnim raspravama i praćenju sprovođenja propisa, uz formulaciju preporuka za dalje unapređenje njihovog položaja i uloge.

U okviru projekta planirane su sledeće aktivnosti: analiza potreba OCD i definisanje fokusa obuke, priprema programa i pratećih materijala, realizacija jedne dvodnevne interaktivne obuke za do 20 predstavnika OCD, kao i izrada završnog izveštaja sa preporukama za dalji razvoj kapaciteta OCD u ovoj oblasti.

Projekat se nadovezuje na iskustva i rezultate inicijative WeBER Plus (2023–2024), kroz koju su jačani kapaciteti OCD u oblasti RJU, kao i na nalaze SIGMA/OECD, koji ukazuju na potrebu daljeg unapređenja sistema javnih konsultacija u Srbiji. Iako su standardi formalno uspostavljeni, praksa pokazuje ograničen obuhvat i kvalitet konsultativnih procesa, kao i nedovoljnu osposobljenost OCD za njihovo efikasno korišćenje.

Trajanje projekta: decembar 2025 – mart 2026.

Kontakt: Jovana Knežević Jovanović, viša projektna menadžerka, jovana.knezevic@cep.org.rs

Članak Učešće organizacija civilnog društva u procesu donošenja propisa i dokumenata javnih politika se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Važnost dobrog upravljanja i reforme javne uprave za proces evropskih integracija potvrđena je i Strategijom proširenja Evropske komisije za 2014/2015. godinu, koja RJU ističe kao jedan od tri ključna stuba reformi u ranoj fazi procesa proširenja. Takođe, objavljivanje „Principa javne uprave“ od strane SIGMA programa Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (SIGMA/OECD) predstavljalo je dodatnu motivaciju za CEP da se posveti reformi javne uprave kao prioritetnoj oblasti. Strateški fokus CEP-a na reformi javne uprave dodatno je potvrđen 2020. godine kada je objavljena nova metodologija za proširenje Evropske unije.

Takođe, teme vezane za ekonomsko upravljanje  su u fokusu CEP-a od samog osnivanja. Značaj stabilne ekonomske politike naglašen je kroz Strategiju proširenja Evropske komisije koja poziva zemlje kandidate da pripreme Program ekonomskih reformi (ERP), ključni dokument o ekonomskom upravljanju koji priprema kandidate za učešće u Evropskom semestru. CEP se istakao kao jedan od lidera u zagovaranju jačeg uključivanja civilnog društva u pripremu i praćenje ERP-a i procesa selekcije strukturnih reformi. U skladu sa Organizacionom strategijom CEP-a za period 2021–2030, Strateški plan CEP-a za oblast dobre vladavine ima za cilj dalje jačanje učešća civilnog društva u implementaciji, praćenju i zagovaranju politika dobre vladavine u oblasti reforme javne uprave i ekonomskog upravljanja, u skladu sa politikama Evropske unije. Ovaj opšti cilj podržan je sa dva specifična cilja: 1. podržati analize civilnog društva, sprovođenje i praćenje politika koje imaju za cilj unapređenje reforme javne uprave i ekonomskog upravljanja u Srbiji; 2. podsticati angažovanje civilnog društva i na dokazima zasnovano, zagovaranje među ključnim akterima za refiormu javne uprave i ekonomsko upravljanje. Ovim će se ojačati kapaciteti civilnog društva za pružanje na dokazima zasnovanih, preporuka i doprinosa javnim politikama, kao i kapaciteti za učešće u dijalogu sa vlastima na nacionalnom i lokalnom nivou.

Godišnji program rada CEP-a za 2023. godinu (Operativni grant), u okviru CEP-ovog Strateškog plana za oblast dobre vladavine, finansirala je Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Programa podrške civilnom društvu 2021-2023.

Proizvodi objavljeni u okviru Operativnog granta:

Javne rasprave vs konsultacije

Portal eKonsultacije: novi instrument, nekorišćene prilike

Program ekonomskih reformi (ERP) 2024 – 2026: Stare reforme u novom ruhu

Održani događaji u okviru Operativnog granta:

Konsultacije javne uprave i civilnog društva o predlozima strukturnih reformi za novi ciklus ERP 2024-26

Diskusija o transparentnosti i inkluzivnosti kreiranja politika i propisa i sastanak WeBER 3.0 Nacionalne radne grupe

Članak Operativni grant – Godišnji program rada CEP-a za 2023, u okviru Strateškog plana za oblast dobre vladavine se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

WeBER3.0 će, kao i prethodna dva projekta (WeBER2.0 i WeBER) u fokus staviti ulogu civilnog društva u izgradnji zdravih demokratija i raditi na osnaživanju OCD da postanu pouzdan partner vladama u procesu pristupanja EU. Osiguravajući kontinuitet u proceni napretka reformi koje sprovode lokalne organizacije civilnog društva, WeBER3.0 i njegov najvažniji proizvod, Regionalni PAR Monitor, nastaviće da usmerava vlade u regionu na putu ka njihovom uspešnom članstvu u Uniji. OCD, opremljene dokazima i znanjem zauzimaju centralno mesto na evropskom putu i u regionu i osiguravaju da vlade ne sprovode reformske procese samo radi članstva u EU, već radi poboljšanja života građana.

Projekat će takođe doprineti sveukupnoj regionalnoj saradnji omogućavanjem dijaloga između OCD-a i vlada na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou, oslanjajući se na uspostavljenu WeBER platformu, koja će biti dodatno unapređena uključivanjem predstavnika poslovne zajednice.

Glavni međunarodni partneri tokom WeBER3.0 ostaće SIGMA/OECD i Regionalna škola za javnu upravu (ReSPA). Takođe, glavne institucije (ministarstva/kancelarije) zadužene za koordinaciju reforme javne uprave u svakoj zemlji nastaviće da obavljaju ulogu saradnika na projektu i u trećoj fazi inicijative.

Opšti cilj WeBER3.0 je da dodatno osnaži OCD da doprinesu transparentnijoj, otvorenijoj, odgovornijoj administraciji koja će biti usredsređena na građane, a time i administraciji koja je usklađenija sa EU u regionu Zapadnog Balkana.

Implementaciju treće faze WeBER inicijative, kao što je bio slučaj i sa prethodne dve (WeBER 2015-2018 i WeBER2.0 2019-2023), će najvećim delom finansirati Evropska unija.

Za više informacija, posetite www.par-monitor.org.

Članak WeBER 3.0 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

CEP predstavlja lokalni ogranak globalnog NMI za Srbiju i vrši nezavisno praćenje, posmatranje i izveštavanje procesa usvajanja i implementiranja akcionih planova. U svom radu, CEP održava redovne kontakte sa državnim institucijama nosiocima obaveza, kao i civilnim društvom koje je uključeno u proces u okviru Specijalne međuministarske radne grupe za POU. Svoj rad CEP koordiniše sa globalnim NMI, dok su izveštaji na kojima radi otvoreni za javnu debatu pre finalnog objavljivanja. Cilj projekta je da pruži jasan uvid u proces otvaranja uprave i pomogne Vladi u nastojanjima da ispuni preuzete obaveze iz akcionog plana.

Članak Partnerstvo za otvorenu upravu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kako bi se postigao ovaj cilj, projekat će sačiniti sveobuhvatne, regionalne i nacionalne izveštaje o RJU za 2021. i 2022. godinu. Ovi izveštaji će biti zasnovani na dokazima i analizama koje su prikupile OCD i pružiće vredan uvid u napredak i izazove u vezi sa RJU širom Zapadnog Balkana. Nalazi ovih izveštaja će biti široko distribuirani i promovisani, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i među zainteresovanim stranama u EU, i poboljšati vidljivost i uticaj aktivnosti praćenja i analize koje su predvodile OCD. Projekat će podstaći saradnju između OCD i vlasti nadležnih za sprovođenje RJU (ministarstva/kancelarije) u ciljnim zemljama kroz organizaciju sastanaka u okviru WeBER platforme i nacionalnih radnih grupa za reformu javne uprave. Ove platforme će služiti kao ključni forumi za konstruktivan dijalog, omogućavajući OCD i predstavnicima vlasti da razmenjuju ideje, podele iskustva i zajednički rešavaju prioritetna pitanja koja se tiču RJU.

Ovakvi angažmani će omogućiti inkluzivniji i participativniji pristup procesu reformi, što će dovesti do donošenja odluka na osnovu boljeg informisanja i efikasnije implementacije. Značaj izgradnje kapaciteta za OCD je veliki, pa će u okviru projekta biti održane obuke na kojima će biti obrađena prioritetna pitanja reforme javne uprave i zabrinutosti koje su izrazile OCD. Ova procena će biti sprovedena kroz nacionalne radne grupe za reformu javne uprave i onlajn alate za konsultacije, obezbeđujući participativan i reprezentativan pristup za identifikaciju najvažnijih oblasti za razvoj kapaciteta. Na osnovu nalaza, u saradnji sa SIGMA/OECD i ReSPA-om će biti razvijeni prilagođeni programi obuke, osmišljeni da opreme OCD neophodnim veštinama, znanjima i resursima za aktivan doprinos procesu reforme javne uprave.

Ovaj projekat će, dakle, imati za glavni cilj da ojača ulogu civilnog društva kao uticajnog i informisanog aktera u oblikovanju reforme javne uprave na Zapadnom Balkanu. Pružajući OCD alate zasnovane na dokazima, omogućavajući smislen dijalog sa vlastima nadležnim za RJU i podstičući saradnju među različitim zainteresovanim stranama, projekat će ubrzati pozitivne promene, poboljšati upravljanje i doprineti napretku regiona na putu pristupanja EU.

Članak WeBER Plus se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, takođe pruža podršku zemljama Istočnog partnerstva i zemljama Zapadnog Balkana (Bosni i Hercegovini, Srbiji i Severnoj Makedoniji) u sprovođenju neophodnih reformi kroz Fond za dobru upravu (Good Governance Fund – GGF) od 2020. godine. Poseban stub GGF-a je tehnička pomoć namenjena: reformama za razvoj poslovnog okruženja i upravljanja privredom, izgradnji kapaciteta u javnoj upravi, borbi protiv korupcije i reformi pravosuđa, reformi javnih preduzeća, te osnaživanju medija i civilnog društva.

Cilj ovakve podrške je veća efektivnost političkih i privrednih institucija u gorenavedenim zemljama. U planu je da se ovakav vid podrške pruža u iduće tri i po godine (počev od 2020. godine) sa raspoloživim sredstvima koja se utvrđuju za svaku fiskalnu godinu. Kada je reč o Srbiji, tehničku pomoć vodi firma „Tetra teh“ (Tetra Tech) iz Ujedinjenog Kraljevstva, zajedno sa Centrom za evropske politike – CEP, a u bliskoj saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu.

Kontakt osoba: Ranka Miljenović, izvršna direktorka – ranka.miljenovic@cep.org.rs

Članak Fond za dobru upravu – GGF se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je realizovala koalicija koju čini 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) (nosilac projekta)
2. Centar za evropske politike (CEP);
3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
5. Društvo sudija Srbije;
6. Transparetnost Srbija;
7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
9. Beogradski centar za ljudska prava,
10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
11. Narodni parlament Leskovac;
12. Forum sudija Srbije.

Jedan od tri osnovna cilja koja je projekat želeo da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja. Ovakav odnos projekat je želeo da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To je uključivalo komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao i kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji. Projekat je želeo da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta je bio da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavljao je rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost je pokušala da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu je izradila tri opširna izveštaja koja služile kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta je želeo da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat je nastojao da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Kontakt osoba: Jovana Knežević, projektna menadžerka (jovana.knezevic@cep.org.rs)

Publikacije objavljene u okviru projekta:

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Događaji održani u okviru projekta:

Šta koči reformu sudstva?

Predstavljanje Izveštaja o stanju u oblasti pravosuđa za 2021. godinu

Predstavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Članak Otvorena vrata pravosuđa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je realizovan uz podršku Evropske komisije, a naslanja se na prvi WeBER, koji je bio realizovan od decembra 2015. do decembra 2018. godine. Projekat je imao za cilj jačanje položaja organizacija civilnog društva u kreiranju javnih politika na nacionalnom i regionalnom nivou i unapređivanje njihove nadzorne i konsultativne uloge. Osposobljavanjem organizacija civilnog društva za učešće u konstruktivnom dijalogu posvećenom reformama, projekat WeBER 2.0 doprineće regionu u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Kvalitetno izveštavanje medija o reformi javne uprave zasnovano na argumentima i dokazima ima podjednako značajnu ulogu u ovim procesima. Stoga, najvažnije ciljne grupe projekta su bile: organizacije civilnog drušva, tela nadležna za reformu javne uprave (ministarstva/službe), građani i mediji. Očekivani rezultati projekta su da ojača civilno društvo OCD u procesu izrade i implementacije politika u vezi sa reformom javne uprave, što će dovesti do ojačavanja pozicije civilnog društva da utiče na proces pristupanja Evropskoj uniji.

Proizvodi objavljeni u okviru projekta:

1. Da li nove okolnosti menjanju ustaljene navike?

Članak WeBER 2.0 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.