Pol Demare
Profesor Pol  Demare, rektor Koledža Evrope

" /> Održan prvi Europe Café - Centar za evropske politike
  • ENGENG
  • Održan prvi Europe Café

    Prvi Europe Café u organizaciji Centra za evropske politike i EU Info centra održan je 28. marta u Domu Omladine. Uz prisustvo gostiju iz Kancelarije za evropske integracije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, drugih državnih institucija i agencija, i organizacija civilnog društva, u specifičnom kafe okruženju, diskutovalo se o više pitanja u okviru generalne teme „Ljudski resursi za integraciju u EU“. Počasni gost bio je Pol Demare, rektor Koledža Evrope, poznatog univerziteta koji obezbeđuje prvoklasne poslediplomske studije sa fokusom na evropskim poslovima.

    Učesnici Europe Café-a su o temi ljudskih resursa raspravljali u kontekstu pregovora o pristupanju u EU, pozicije i kapaciteta privatnog sektora, stipendija za evropske studije i priznavanja diploma, kao i profesionalnih veština i obrazovanja za evropske poslove. Svakom od pomenutih pitanja učesnici su pristupili iz ugla identifikovanja problema, glavnih aktera i zainteresovanih strana, kao i njihovog uticaja. U poslednjim rundama diskusija zajednički su predlagane opcije za rešenja identifikovanih problema.

    Pol Demare
    Profesor Pol  Demare, rektor Koledža Evrope

    Tema prvog stola ticala se EU pregovora i ljudskih resursa. Diskrepanca između kvantiteta i kvaliteta državnih službenika identifikovana je kao jedan od glavnih problema koji utiče na ishode predstojećih pregovora  o pristupanju EU. Nedostatak sistema meritokratije u tom kontekstu, koji podrazumeva uspostavljanje sistema zasnovanog veštinama, talentima i znanju, takođe u bitnome utiče na uspešnost procesa pregovora, a takav status quo je poduprt i velikim stepenom politizacije pitanja integracije u EU. Odliva mozgova (brain drain) javlja se kao neminovan problem za koji još uvek ne postoji sistemsko rešenje.  Pored navedenih problema, i teškoća prolaza u javnu administraciju, kao i preveliko oslanjanje na Delegaciju EU za planiranje projekata, svedoče o tome da je neophodno naći odgovarajuća rešenja kako bi se pregovori dočekali što je spremnije moguće. Akteri koji imaju visok ulog u konteksu pregovora su pored  Vlade republike Srbije i Kancelarije za evropske integracije, s obzirom na prirodu posla kojim se bave, i mediji, civilno društvo i privatni sektor, prvi u smislu povezivanja evropske teme sa širom javnosti, drugi i treći kao akteri koji treba da imaju snažniji glas u  procesu integracije. Delegacija EU i Regionalna škola za javnu administraciju (ReSPA) imaju svoju važnu ulogu kao pružaoci pomoći, izgradnje kapaciteta i treninga.  Najizazovniji deo diskusije na prvu temu ticao se potencijlanih rešenja. Iz prethodnih rundi je kao logično proizašlo da je neophodno omogućiti treninge za uspešne državne službenike kao i staviti naglasak na državno stipendiranje programa evropskih studija. Iako su u prošlosti različiti oblici treninga već sprovedeni, unapređeni oblik podrazumevao bi testove predznanja, uz prethodnu procenu poteba za kadrovima od strane relevantnih aktera – najpre, Kancelarije za evropske integracije, dok bi trening bio, pre svega, poveren istaknutim i visoko kvalitetnim institucijama kao što su Evropski institut za javnu administraciju (EIPA), Beogradski fond za političku izuzetnost i Koledž Evrope. Konačno, civilni i privatni sektor moraju biti kvalitativno više uključeni npr. kroz javna slušanja o pitanjima važnim za proces integracije.

    Europe Cafe - Milena Lazarevic
    Milena Lazarević, programska menadžerka CEP-a i moderatorka Europe Café-a

    Privatni sektor i ljudski resursi za EU bili su tema drugog stola.  Učesnici su kao glavni problem istakli da je privatni sektor u najvećoj meri bio isključen iz procesa evropske integracije Srbije, što je doprinelo tome da se na proces pridruživanja i pristupanja gleda kao na isključivo „državni posao”. Određena doza skepse i otpora velikog dela privrede je razvijena prema procesu evropske integracije, s obzirom da je ostalo nepoznato šta mogu da očekuju od ovog procesa, u smilu troškova, obaveza ili koristi, uz izuzetak velikih aktera na privrednoj sceni Srbije. Kao drugi problem, istaknuti su nedovoljni ljudski kapaciteti u privatnom sektoru, neophodni za kvalitetan doprinos privatnog sektora pozicioniranju srpske privrede u procesu EU integracije. U drugoj rundi diskusije identifkovani su glavni akteri i zainteresovane strane koje utiču na poziciju i kapacitete privatnog sektora u procesu pristupanja EU, kao i njihov uticaj na razvoj ljudskih resursa. Utvrđeno je da među privrednim akterima postoji podela na velike, sa značajnim interesom i uticajem u privatnom sektoru, i na male koji imaju veliki interes ali čiji je uticaj slabo vidljiv. Među aktere koji bi trebali da imaju i veći interes i uticaj u smislu ljudskih resursa, definitivno ulaze obrazovne institutcije (škole i univerziteti) i organizacije civilnog društva. Hroničan nedostatak znanja i veština preduzetništva, uz nedovoljno učešće i kvalitet stručnih i profesionalnih udruženja i unija (privredne komore, Savet stranih investitora, unije poslodavaca itd.) doprinosi deficitarnim ljudskim resursima. Zavisnost privatnog sektora od uticaja države, rezultirao je u paradoksalnoj situaciji u kojoj kadar u državnoj administraciji i privatnom sektoru pokazuje u velikoj meri zajedničke osobine. Diskutujući o potencijalnim opcijama za rešenja, učesnici diskusije su u trećoj rundi utvrdili da je najpre neophodno da se prekine sa praksom zaivsnosti privatnog sektora od države. Takođe, uključiti aktere privatnog sektora u konsultativne mehanizame na ravnopravnoj osnovi, uz istovremeni rad na povećanju kvaliteta  privrednih komora i stručnih udruženja, nametnulo se kao druga logična opcija. S obzirom na manjak kapaciteta ljudskih resursa, razmatrana je i opcija pomoći države privatnom sektoru, na ekspertskom nivou, u smislu informisanja i tehničke pomoći. Konačno, akterima u privatnom sektoru potrebno je naglasiti koristi od pristupanja Evropskom ekonomskom prostoru i na taj način ih ohrabriti i uključiti u proces pristupanja EU.

    Europe Cafe
    Europe Café

    O pitanjima stipendija i priznavanja diploma i vezom sa ljudskim resursima za EU, diskutovano ja za trećim stolom. Iako je očigledno da postoji potreba za stipendijama, problem koji nastaje jesu različita mišljenja o tome zašto i za koga. Takođe, za javnu službu je veoma bitno da pored raspoloživosti određenog broja stipendija, programi za koje su namenjene budu uže stručno definisani i specijalizovaniji kako bi se dobilo na kvalitetu. Pozadinski problem svih ostalih problema u vezi sa stipendijama i diplomama leži u činjenici da ne postoji strateški plan i program koji bi na kvalitetan način regulisao ova pitanja, procena potreba se praktično uopšte ne sprovodi, a nesagledivo veliki problem leži i u čitavom konceptu nostrifikacije diploma, koji je dugotrajan, neefikasan, netransparentan i u određenoj meri arbitraran. U rešavanju ovih prepreka, proces nostrifikacije diploma se mora posmatrati kao prioritetan.  Najvažniji akteri koji mogu imati uticaj na pomenute probleme jesu Vladina služba za upravljanje kadrovima, zatim Kancelarija za evropske integracije, koja sa svoje strane može doprineti u smislu procene neophodnosti određenog kadra i obrazovnog profila za pravo, politike i ekonomiju EU.  Privatni sektor svoj interes može naći u zagovaranju profesionalnog i stručnog kadra koji će učestvovati u pregovorima i voditi proces pristupanja EU, iz razloga što se na taj način doprinosi povoljnijoj društvenoj klimi i poslovnom okruženju. Potencijalna rešenja za složena pitanja obrazovanja i stipendija ogledaju se najpre u urgentnoj potrebi reforme sistema nostrifikacije. Paralelno sa ovom reformom potrebno je sprovesti temeljnu procenu potreba i podstaći reformu državne uprave, što je i prioritet u svetlu zasnivanja sistema obrazovanja na dobrim osnovama. Na kraju, treba ponoviti potrebu za specijalizovanim znanjima, a dobar osnov je i rešenje koje predlaže sticanje osnovnih znanja i veština u Srbiji, a onih više konkretnijih i specijalizovanijih na priznatim obrazovnim institucijama u inostranstvu.

    Europe Cafe
    Europe Café

    Profesionalne veštine i obrazovanje za evropske poslove diskutovani su za četvrtim stolom. Problemi sa EU veštinama kod „starijih“ generacija nastaju usled nedostatka formalnog obrazovanja za EU, i de facto učenja kroz praksu. Domaći profesorski kadar je, stoga, nedovoljan u kontekstu iskustva i ekspertize. Takođe, problem postoji u razdvojenosti tema i pitanja vezana za EU u različitim akademskim programima i kurikulumima na domaćim fakultetima. U praksi mali broj obrazovanih ljudi radi veći deo posla, dok oni najkvalifikovaniji odlaze, i na taj način se gubi veliki deo ljudskih resursa opremljenih izuzetnim znanjima i sposobnostima. Kao poslednji identifikovan problem utvrđeno je potcenjivanje veština u određenoj meri, nasuprot prevelikom naglasku na formalnom obrazovanju i znanjima. Univerziteti se među akterima ističu po tome što se pristupi fakulteta u velikoj meri razlikuju, a to doprinosi heterogenosti i nedostatku odgovarajućeg fokusa. Relevantno državno ministarstvo zaduženo za prosvetu i obrazovanje je već tradicionalno sporo i pasivno, dok je akreditacioni sistem manjkav, bez sistema sertifikovanja znanja i veština za evropske poslove. Kao relevantni akteri u ovom kontekstu, pomenuti su i civilni sektor i nevladine organizacije, profesionalna udruženja kao i određeni donatori. Pristup rešavanju ovih problema najpre podrazumeva repozicioniranje pitanja profesionalnih veština i obrazovanja za EU na javnoj agendi. Takođe, određeni „kulturni zaokret“ mora biti podstaknut, kako bi se redefinisale ustaljene prakse razmišljanja i očekivanja od obrazovanja. Obrazovanje mora biti prevashodno utemeljeno na rezultatima, a potrebno je konsultovati i privatni sektor kako bi se formirala realnija slika o tome šta je potrebno za obrazovanje, i šta se može preuzeti od ovog sektora. Reforma domaćeg obrazovnog sistema bi trebala da obuhvati i dalekosežno inkorporiranje profesionalnog obrazovanja za evropske poslove. Da bi pomenuta rešenja bila izvodljiva, neophodno je razviti i komunikacione strategije i pokrenuti određene grupe za pritisak i javno zagovaranje, koje će interes za boljim obrazovanjem za evropske poslove na odgovarajući način formulisati i artikulisati.

    Na kraju pojedinačnih sesija, predstavljeni su rezultati dobijeni za svakim stolom, nakon čega je usledila slobodna diskusija u plenumu. Na prvom Europe Café pokrenuto je dosta važnih pitanja koja se neposredno tiču procesa evropske integracije Srbije i strategije za predstojeće pregovore o članstvu.

    CEP tim ovom prilikom želi da zahvali svim učesnicima prvog, uspešno sprovedenog, Europe Café-a na kvalitetnim doprinosima, od kojih će mnogi sigurno biti korisni za pokretanje budućih inicijativa i činiti osnov za dalju saradnju. Europe Café okupljanja biće nastavljena u narednim mesecima, sa novim temama i izazovima u evropskoj integraciji Srbije.   

    Nazad na vrh