Naša Evropa Arhive - Centar za evropske politike

Srbija i Evropska unija: Geopolitika i vrednosti EU: u sukobu ili u tandemu?

Milena Mihajlović Denić — Thu, 26 Mar 2026 10:49:20 +0000

Cilj istraživanja ovog izveštaja o javnom mnjenju bio je da se istraže ključni faktori koji oblikuju stavove građana Srbije prema Evropskoj uniji u trenutku kada ravnoteža između geopolitike i osnovnih vrednosti postaje sve više osporavana. Za potrebe CEP-a, istraživanje je sprovela agencija Ninamedia. Podaci su prikpljeni TAPI metodom, kroz kvantitativno istraživanje sprovedeno putem direktnih intervjua licem u lice u domovima ispitanika na osnovu upitnika koji su razvili istraživači CEP-a. Uzorak je obuhvatio 1.000 ispitanika na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova*, a prikupljanje podataka realizovano je u periodu od 19. januara do 2. februara 2026. godine. Unos podataka vršen je pomoću programa WARP IT, profesionalnog licenciranog softvera namenjenog istraživanju tržišta, koji nudi široke mogućnosti za postavljanje projekata. Poststratifikacione varijable obuhvatile su pol, starost, obrazovanje, tip naselja i region, dok je kontrola kvaliteta sprovedena na 20% uzorka radi provere validnosti odgovora.

Članak Srbija i Evropska unija: Geopolitika i vrednosti EU: u sukobu ili u tandemu? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Koliko me košta Zapadni Balkan?

Strahinja Subotić — Tue, 23 Dec 2025 09:44:51 +0000

Usled obnovljenog zamaha proširenja Evropske unije, podstaknutog ruskom agresijom punog obima na Ukrajinu, rastu očekivanja da će predstojeći Višegodišnji finansijski okvir (VFO) pretočiti političku odlučnost u konkretno finansijsko planiranje. Kako su pregovori o VFO za period 2028–2034 već u toku, EU hitno zahteva pouzdanu i realističnu procenu budžetskih implikacija budućih pristupanja – što trenutno u velikoj meri izostaje. Oslanjajući se na obim i strukturu postojećeg VFO-a, ova studija nastoji da popuni tu prazninu pružajući detaljnu, na podacima zasnovanu i ažurnu procenu fiskalnog uticaja pristupanja zemalja Zapadnog Balkana (ZB) Evropskoj uniji.

Članak Koliko me košta Zapadni Balkan? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Poređenje reformskih agendi: Pregled mera protiv korupcije među zemljama Zapadnog Balkana

Miloš Pavković — Fri, 28 Nov 2025 14:55:00 +0000

Ova infografika je zasnovana na sledećoj studiji: Comparing Reform Agendas: Overview of Anti-Corruption Measures Among Western Balkan Countries

Članak Poređenje reformskih agendi: Pregled mera protiv korupcije među zemljama Zapadnog Balkana se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Kvantifikacija Paketa proširenja 2025: SRBIJA

Miloš Pavković — Tue, 25 Nov 2025 15:30:00 +0000

Evaluacija Evropske komisije u Izveštaju za 2025. godinu, koja analizira ostvarene rezultate u periodu od juna 2024. do juna 2025. godine.

Za kompletnu infografiku, kliknite ovde.

Članak Kvantifikacija Paketa proširenja 2025: SRBIJA se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Pregled Zapadnog Balkana u oblasti javnih nabavki: Da li je Lex Specialis regionalni Modus operandi?

Miloš Pavković — Tue, 25 Nov 2025 13:34:00 +0000

Ova infografika je zasnovana na sledećoj studiji: Lex Specialis kao modus operandi: Analiza sistema javnih nabavki na Zapadnom Balkanu

Članak Pregled Zapadnog Balkana u oblasti javnih nabavki: Da li je Lex Specialis regionalni Modus operandi? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Praćenje reformi i rasta Zapadnog Balkana

Anesa Omeragić — Thu, 20 Mar 2025 13:39:44 +0000

Projekat Praćenje reformi i rasta Zapadnog Balkana, kojim koordinira Institut za evropske politike (EPI) – Skoplje i koji se sprovodi se kroz Think for Europe Network (TEN) mrežu, započet je u decembru 2024. godine.

Projekat sprovode sledeće organizacije:

Institut za evropske politike (EPI), MK – koordinator projekta
Centar za evropske politike (CEP), RS
Institut Alternativa (IA), ME
Institut za demokratiju i medijaciju (IDM), AL
Grupa za pravne i političke studije (GLPS), XK
Vanjskopolitička inicijativa (FPI), BA

Cilj projekta je osnaživanje organizacija civilnog društva (OCD) da aktivno doprinesu kreiranju i verodostojnom sprovođenju reformi povezanih sa četiri stuba Plana rasta za Zapadni Balkan.

Kako bi se ovaj cilj ostvario, projekat podstiče transparentnost, inkluzivan dijalog, i jačanje participativnih procesa u sprovođenju reformskih agendi, kao i praćenje infrastrukturnih projekata koji se realizuju u okviru Plana rasta.

Kontakt: Teodora Kecman, menadžer projekta (teodora.kecman@cep.org.rs)

Download PDF here.

Članak Praćenje reformi i rasta Zapadnog Balkana se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Spremnost i napredak Srbije ka članstvu u EU 2023

Strahinja Subotić — Fri, 01 Nov 2024 13:49:18 +0000

Ocene Evropske komisije u Izveštaju iz 2022, koji analizira rezultate ostvarene u periodu od juna 2022. do juna 2023.

U ovom infografiku pogledajte kako je Evropska komisija ocenila Srbiju u najnovijem izveštaju.

Preuzmite PDF verziju izveštaja.

Izveštaj EK 2023
Infogram

Članak Spremnost i napredak Srbije ka članstvu u EU 2023 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Od mira ka borbenoj gotovosti: Vojni rok kao iznova popularna ideja širom EU i u Srbiji

Marko Todorović — Thu, 19 Sep 2024 10:30:31 +0000

Ruska invazija na Ukrajinu bila je značajan okidač za povratak obaveznog vojnog roka
širom Evrope. Kao rezultat invazije, EU se našla u stanju povišene zabrinutosti za
sopstvenu bezbednost. Osim što razmatra kako da najbolje podrži Ukrajinu, Unija se
priprema i za najgori scenario u kojem bi agresija mogla da se proširi izvan Ukrajine i
zahvati neku od njenih država članica. Ovo sveobuhvatno strateško promišljanje dovelo je
do povećanja vojnih kapaciteta među državama članicama i novog talasa militarizacije u
Evropi. Shodno tome, ponovo se pojavljuje ideja vojnog roka – obaveznog služenja
vojske za sve sposobne građane muškog pola – uprkos tome što je ta ideja napuštena
početkom 2000-ih, na osnovu uverenja da budući ratovi neće zahtevati masovne kopnene
snage. Predlozi za ponovno uvođenje vojnog roka pojavili su se u nekoliko država članica
EU a, možda neočekivano, i u Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u EU.

Ova analiza ima za cilj da objasni vojni rok kao deo šireg trenda remilitarizacije u
državama članicama EU i analizira kako se on uklapa u planove za otpornost i stratešku
autonomiju EU. U drugom delu, rad upoređuje nameru Srbije da ponovo uvede vojni rok
sa namerama drugih evropskih država, istražujući da li je takav potez Srbije deo istog
trenda remilitarizacije ili je vođen isključivo nacionalnim motivima. Imajući u vidu trnovit
put zemlje ka članstvu u EU usled nedovoljnih standarda vladavine prava, neusklađenosti
spoljne politike i nerešenih pitanja sa Kosovom, rad posebno ispituje da li bi ponovno
uvođenje vojnog roka moglo imati štetan uticaj na regionalnu dinamiku i aspiracije Srbije
prema članstvu u EU.

Članak Od mira ka borbenoj gotovosti: Vojni rok kao iznova popularna ideja širom EU i u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Priprema terena za proširenje

Strahinja Subotić — Fri, 07 Jun 2024 14:41:04 +0000

Začetak Novog plana rasta za Zapadni Balkan predstavljao je ključni trenutak u aktuelnim diskusijama o tome kako oživeti postepenu integraciju (engl. gradual integration) u okviru pristupa EU proširenju. Postepena integracija može se široko definisati kao strategija koja postepeno uvećava koristi slične članstvu na države koje nisu članice Unije, čime se olakšava njihov prelaz ka punopravnom članstvu u EU. Od 2021. godine, Model za fazno pristupanje je prvi uveo horizontalni pristup ovom konceptu, povezujući pristup povećanim koristima sa nivoom sprovedenih reformi u svim klasterima. Ovaj model nastoji da prevaziđe tradicionalni binarni pristup proširenju dok istovremeno prioritizuje osnovne reforme. S obzirom na to da i Model i Plan rasta predstavljaju pokušaje operacionalizacije postepene integracije, opravdano je analizirati u kojoj meri se oni preklapaju. Rad postavlja tezu da, iako Plan rasta efektivno integriše iz Modela uslovne finansijske podsticaje za promociju reformi, on zanemaruje ključnu ulogu institucionalnog učešća kao komplementarnog pokretača ubrzanog napretka u pristupanju. Otkrivajući sličnosti i nijanse između Plana rasta i Modela, cilj rada je da analiziranu temu učini jasnom donosiocima politika EU i usmeri ih u daljem istraživanju mogućnosti postepene integracije u narednom institucionalnom ciklusu.

Članak Priprema terena za proširenje se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U senci Bliskog istoka: Uporedni pregled politika EU i Srbije prema Izraelu i Palestini

Marko Todorović — Thu, 11 Jan 2024 13:27:36 +0000

Izraelsko-palestinski sukob je iznova eskalirao 7. oktobra 2023 godine., rezultirajući desetinama hiljada žrtava i daljim pogoršanjem već složenih regionalnih okolnosti. Ova neočekivana kriza ističe postojanu prirodu ovog sukoba, u kome svaki novi potres donosi posledice vidljive daleko izvan Bliskog istoka. Rad pažljivo istražuje pristup Evropske unije (EU) prema izraelsko-palestinskom sukobu sa posebnim naglaskom na nedavna dešavanja. Idući dalje od zvaničnih izjava i uobičajenih narativa spoljne politike EU, rad zadire u zamršenu unutrašnju dinamiku EU i njenih članica kako bi se razumeli njihovi različite stavovi, interesi i protivrečnosti.

Dok se analizira politika EU prema Izraelu i Palestini, postavljaju se i pitanja: Kakav je stav Srbije o ovom piranju i da li je njen stav i po ovom pitanju takođe deo geopolitičke jednačine „i Istok i Zapad”? Pronalazak odgovora na ova pitanja naročito je relevantan imajući u vidu da Srbija i dalje održava krhku ravnotežu negovanja partnerstava sa Istokom, uprkos tome što je njen zvanični strateški prioritet članstvo u EU. Kroz temeljnu analizu, rad procenjuje stepen usklađenosti Srbije sa politikama EU u vezi sa pomenutim sukobom, te otkriva višeslojne faktore koji utiču na njenu poziciju. Dok se uloga sukoba Izraela i Palestine ispituje kao test jedinstva i raznolikosti stavova unutar EU, razmatra se i zvanično gledište Srbije, a postavljaju se i šira pitanja o njenom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) EU.

Članak U senci Bliskog istoka: Uporedni pregled politika EU i Srbije prema Izraelu i Palestini se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

SPREMNOST I NAPREDAK SRBIJE KA ČLANSTVU U EU 2024.

Sava Mitrović — Thu, 11 Jan 2024 13:12:00 +0000

Evaluacija Evropske komisije u Izveštaju za 2025. godinu, koja analizira ostvarene rezultate u periodu od juna 2023. do juna 2024. godine.

Za kompletnu infografiku, kliknite ovde.

Članak SPREMNOST I NAPREDAK SRBIJE KA ČLANSTVU U EU 2024. se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Model 2.0 za fazno pristupanje Evropskoj uniji

Milena Mihajlović Denić — Mon, 28 Aug 2023 08:24:10 +0000

Model za fazno pristupanje EU je prvi put predložen u jesen 2021. godine, nakon što je Evropska komisija objavila revidiranu metodologiju proširenja i nakon već dugog zastoja u procesu pristupanja država Zapadnog Balkana. Neophodnost prilagođavanja politike proširenja EU je postala još izraženija od početka ruske invazije na Ukrajinu. Iako je novi geopolitički kontekst podstakao brojne predloge, „fazno pristupanje” je i dalje jedini model koji pruža predvidljiv put napretka za sve sadašnje i buduće kandidate za članstvo, paralelno sa unutrašnjim reformama koje bi trebalo da obezbede nesmetano funkcionisanje uvećane EU. Nastao kao rezultat opsežnih konsultacija i niza tematskih analiza koje su detaljno zalazile u pojedinačne elemente Modela, revidirani Model 2.0 predstavlja sveobuhvatan predlog kako reformisati postojeću politiku pristupanja EU. Njime je predstavljena celokupna struktura faznog pristupanja, zajedno sa novim specifičnostima u pogledu pristupa EU prema reformama u oblasti Osnove (en. fundamentals first). U njemu se izlažu „neophodni elementi” predloga, koje autori smatraju apsolutnim minimumom koje bi nova revizija politike proširenja trebalo da obuhvati kako bi se ostvarili ciljevi Modela. Navedeni su i detalji o dve pretpristupne faze, kao i koristi postepenog institucionalnog učešća i uvećanog finansiranja koje je ponuđeno (potencijalnim) kandidatima kao podsticaj da se nastavi sa najzahtevnijim temeljnim reformama. EU bi ovaj momentum trebalo pažljivo da iskoristi kako bi osigurala da kandidati učestvuju u meritokratskom i predvidljivom procesu koji će garantovati da reforme budu nagrađene, a da zastoj i nazadovanje sa sobom povlače odgovarajuće mere, uključujući i reverzibilnost u procesu integracija. Detaljno su objašnjeni i posebni aranžmani u Fazi 3 – režim „nove države članice”, kao i prelazak u četvrtu, odnosno poslednju fazu koja predviđa konvencionalno članstvo u EU. Takođe, analizirane su i ideje o naprednoj sektorskoj integraciji, Revidirani predlog – Avgust 2023. Model 2.0 za fazno pristupanje Evropskoj uniji 2 tj. vertikalnom „faznom uključivanju u politike” (en. phasing-in) i njihova moguća veza sa horizontalnim pristupom faznog pristupanja.

Na kraju, razmatraju se predlozi za inoviranje sveukupnog načina upravljanja politikom proširenja EU. Model 2.0 završava davanjem važnih preporuka institucijama EU, državama članicama i kandidatima koje bi trebalo uzeti u obzir ukoliko EU želi da izbegne propuštanje još jedne šanse da povrati kredibilitet i efikasnost svoje nekada najuspešnije grane spoljne politike. Ovaj predlog bi trebalo da bude operacionalizovan najkasnije u oktobru 2023. godine kao deo sledećeg Komisijinog „Paketa proširenja”, s ciljem postizanja dogovora na sastanku Evropskog saveta u decembru 2023. godine.

Članak Model 2.0 za fazno pristupanje Evropskoj uniji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.