• ENGENG
  • Dejan Zlatković

    Dejan Zlatković je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu 2004. godine, a potom završio master studije u oblasti transportne ekonomije na Univerzitetu u Trstu 2005. godine. Trenutno je student doktorant na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu u oblasti finansijskih modela za upravljanje infrastrukturnim projektima. Nakon stažiranja u Kancelariji za evropske integracije, radio je u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstvu finansija, kao koordinator za razvojnu pomoć i IPA koordinator na poslovima programiranja i sprovođenja pretpristupnih fondova EU. Od 2009. godine je zaposlen kao ekonomski savetnik u Ekonomskom odeljenju Ambasade Španije u Beogradu. Kao predstavnik Vlade Srbije, učestvovao je u pregovorima o zajmovima sa međunardnim finansijskim institucijama EIB i EBRD za finansiranje infrastrukturnih projekata na Koridoru X. Govori engleski i španski jezik.

    Gordana Bekčić Pješčić

    Gordana je doktor političkih nauka u oblasti američkih studija. Doktorirala je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala u istoj oblasti. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na odeljenju za srpski jezik i opštu književnost, a na Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži (AAOM) specijalizirala na Studijama kulture i roda. Radila je u izdavaštvu, nevladinom i korporativnom sektoru, u međunarodnim organizacijama poput Farmaceuta bez granica (PSF) i Međunarodnog komiteta crvenog krsta (ICRC). U Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije četiri godine je obavljala dužnost samostalne savetnice za komunikacije. Od 2016. godine je samostalna konsultantkinja u oblasti komunikacija i odnosa s javnošću. Objavila je više desetina članaka u oblasti književnosti, kulture, Studija SAD, medija, pozorišta. Trenutno priprema svoju drugu knjigu o istoriji SAD.  Stalni je predavač Nacionalne akademije za javnu upravu, članica Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ) i članica Međunarodne asocijacije za odnose s javnošću (IPRA). Govori engleski i ruski jezik. Udata je i majka je jednog deteta. Njen CV možete preuzeti ovde.

    Vladimir Vlajković

    Vladimir Vlajković je saradnik Centra za evropske politike i stručnjak sa iskustvom u oblasti upravljanja projektima i upravljanja ljudskim resursima, specijalizovan da dizajnira, predstavi i uvede promene. Uključen je u reformu državne uprave u Srbiji od njenog početka. U prethodnih petnaest godina učestvovao je na brojnim projektima u zemljama u regionu i centralnoj Aziji koji su se bavili izgradnjom kapaciteta i unapređenjem rada državne uprave. U Srbiji je učestvovao u izgradnji kapaciteta za upravljanje reformom državne uprave, uspostavljanju sistema plata u državnoj upravi, kao i u mnogobrojnim projektima koji su se bavili optimizacijom državne uprave. Sproveo je veliki broj funkcionalnih analiza u zemlji i inostranstvu. Radeći na različitim projektima koji su se bavili razvojem institucionalnih kapaciteta u okviru reforme državne uprave, Vladimir je sarađivao sa velikim brojem organa državne uprave i u saradnji sa lokalnim i međunarodnim konsultantima dizajnirao i održao brojne obuke kako bi podržao samu realizaciju projekata. Učestvovao je u izradi velikog broja analiza, radova, izdanja u oblasti reforme državne uprave na srpskom i engleskom jeziku.

    Sofia Tzortzi

    Sofia Tzortzi je kvalifikovana advokatkinja na Kipru, stručnjakinja za pravo EU i donošenje odluka, sa velikim iskustvom iz različitih profesionalnih i akademskih aktivnosti. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Londonu, magistrirala na Evropskim studijama iz Sorbone i magistrirala upravljanja EU iz Koledž Evrope. Trenutno je doktorska istraživačica na Univerzitetu u Kaljariju u oblastima EU i međunarodnog prava, istražuje investicione zakone EU i predaje kurseve i seminare o pravu i politikama EU. Prethodno je radila kao kiparska advokatkinja, kao konsultantkinja u javnim poslovima EU i kao koordinatorka rada Odbora stalnih predstavnika – Deo 1 (Coreper I) u Savetu ministara EU u okviru kiparskog predsedavanja EU. Pre ovih pozicija, radila je u kabinetu bivšeg grčkog komesara za životnu sredinu. Ostale relevantne istraživačke aktivnosti uključuju rad na finansiranju antiterorizma, prava dece migranata i politiku azila EU, ljudska prava kao i učešće kao nacionalna stručnjakinja u okviru projekta „EU profiler“ Evropskog instituta u Firenci za evropske izbore 2009, priprema „Vodič za efikasno lobiranje” itd. Sofija je takođe radila kao novinarka, kao službenica za štampu/portparol i za Olimpijske igre u Atini. U slobodno vreme volontirala u školama za decu sa smetnjama u razvoju. Ona je grčka državljaninka čija je maternji jezik grčki i tečno govori francuski i engleski, a govori i italijanski i španski. Kao Evropljanka, ona je u velikoj meri iskoristila pravo na slobodno kretanje; trenutno živi u Italiji nakon što je radila/studirala i živela u Belgiji, Kipru, Grčkoj, Francuskoj i Poljskoj.

    Zoran Sretić

    Zoran Sretić je stručnjak za pravo Evropske unije, pravo životne sredine, pravo konkurencije EU, pravo intelektualne svojine i pravila unutrašnjeg tržišta EU. Rukovodio je Grupom za životnu sredinu, poljoprivredu i ruralni razvoj u Kancelariji za evropske integracije gde prati aktivnosti Vlade i pruža stručnu pomoć državnim organima u procesu pristupanja EU u relevantnim oblastima. Jedna od njegovih glavnih nadležnosti bila je savetovanje Pregovaračke strukture Srbije za vođenje pregovora o pristupanju, kao i pružanje pravnih analiza vladinih politika i mera u vezi sa pravom životne sredine EU, pravom intelektualne svojine i režimom unutrašnjeg tržišta, uključujući nesmetanu implementaciju trgovinskih odredbi i odredbi u vezi sa konkurencijom iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zaključenom između Srbije i EU. Zoran je trenutno konsultant, a bio je savetnik u advokatskoj kancelariji Gecic Law do aprila 2016. Zoran je stekao titulu mastera prava u oblasti konkurencije na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu, kao i titulu magistra prava na međunarodnim magistarskim studijama Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Redovno objavljuje stručne tekstove u oblasti prava životne sredine EU, unutrašnjeg tržišta EU, zaštite prava intelektualne svojine i Zajedničke poljoprivredne politike u domaćoj stručnoj periodici, kao što su Pravo i privredaRevija za evropsko pravoIzazovi evropskih integracija i dr. On je bio saradnik i autor na izradi studije Efekti integracije Srbije u EU (FEFA fakultet, 2009.), brošure Bezbednost proizvoda i SSP (Ministarstvo trgovine i usluga, 2009, Beograd); i zbornika radova Ugovor iz Lisabona - sigurna luka ili početak novog putovanja? (Službeni glasnik, 2010.). Takođe, koautor je knjiga: Ekonomsko-privredni vodič kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (ISAC Fund, 2008), Izazovi evropskih integacija u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica (PALGO centar, 2011.), Vodič kroz EU politike – Trgovina (Evropski pokret u Srbiji, 2011.).

    Aleksandra Rabrenović

    Aleksandra Rabrenović je saradnica Centra za evropske politike i naučna saradnica Instituta za uporedno pravo u Beogradu. Prethodno je radila kao asistent na Pravnom fakultetu Univeriteta u Beogradu na predmetima upravno pravo i nauka o upravljanju. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master studije (LLM) na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), a doktorske studije (PhD) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Glazgovu. Od 2003. Aleksandra radi i kao konsultant u oblasti reforme javne uprave u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Tadžikistanu, Moldaviji, Mongoliji, Kirgistanu i Bosni i Hercegovini. Radila je prvenstveno za Svetsku banku, ali i za Fond za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), britansko Odeljenje za međunarodni razvoj (DFID), Sigmu (SIGMA/OECD), Savet Evrope i projekte Evropske unije. Njeno glavno područje interesovanja je upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru. Objavila je dve knjige i veliki broj radova u oblasti reforme javne uprave na engleskom i srpskom jeziku. Pored engleskog jezika, poseduje dobro znanje ruskog jezika, kao i osnovno znanje francuskog jezika.

    Jelena Popović

    Jelena Popović, diplomirani pravnik i magistar pravnih nauka, stručnjak je za pravo EU u oblasti tehničkih propisa, standarda i ocenjivanja usaglašenosti. Bila je pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja zaduženog za infrastrukturu kvaliteta, a obavljala je i dužnosti načelnika Odeljenja za pravnu harmonizaciju u Kancelariji za evropske integracije, savetnika na projektu USAID, savetnika u saveznom i republičkom Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. Govori engleski i francuski jezik, majka je jednog deteta.

    Mirjana Čizmarov

    Mirjana Čizmarov, diplomirani pravnik, stručnjak je za pravo EU u oblasti saobraćaja i telekomunikacija. Obavljala je dužnosti savetnika i pomoćnika ministra za saobraćaj i telekomunikacije (kasnije za infrastrukturu) za evropske integracije, šefa Biroa za EU Privredne komore Srbije,  direktora sektora i savetnika direktora Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Trenutno je direktor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Govori engleski, italijanski i ruski. Udata je i majka je dvoje dece.  

    Mateja Đurović

    Nakon završene Treće beogradske gimnazije, Mateja 2003. godine upisuje Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu koji završava u aprilu 2007. godine kao najbolji student generacije s prosečnom ocenom 10,00. LLM studije završava na Pravnom fakultetu u Kembridžu. Trenutno je na doktorskim studijama na Institutu Evropskog Univerziteta (EUI) u Firenci. Stručno se usavršavao na univerzitetima Stenford i Ženeva, kao i na Maks Plank Institutu u Hamburgu. Radio je na projektima harmonizacije prava Srbije i Albanije s pravom EU. Godinu dana radio je u advokatskoj kancelariji Gide Loyrette Nouel. Govori engleski, francuski i italijanski jezik, a služi se španskim. Njegove oblasti od posebnog interesovanja obuhvataju evropsko potrošačko i evropsko građansko pravo.  

    Stefan Šipka

    Istraživač

    Stefan je završio osnovne studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, modul Međunarodni odnosi. Na istom fakultetu je završio i master Studije mira. On ima i diplomu dvogodišnjeg Erasmus Mundus master iz nauke, politike i upravljanja životnom sredinom na Centralnoevropskom univerzitetu - Budimpešta, Univerzitetu u Lundu - Švedska i Egejskom univerzitetu - Grčka (uz učešće Univerziteta u Mančesteru - UK). Stefan je takođe završio staž u političkoj sekciji Delegacije EU u Srbiji, mađarskoj Nacionalnoj agenciji za upravljanje otpadom i NVO Grupa 484 od kojih je svaki trajao po šest meseci. Od 2013. do avgusta 2018. godine radio je kao istraživač u Centru za evropske politike (CEP), usmeren prvenstveno na politiku zaštite životne sredine Srbije i EU u kontekstu pristupnih pregovora. Osim srpskog, govori tečno engleski i služi se nemačkim jezikom. Od avgusta 2018. radi kao konsultat Centra za evropsku politiku (EPC) u Briselu.

    Amanda Orza

    Amanda se priključila CEP-u u decembru 2012. godine, nakon što je diplomirala na Američkom Univerzitetu u Bugarskoj u oblastima Političkih nauka i međunarodnih odnosa i Evropskih studija. U CEP-u je radila pod okriljem programskog područja Dobra vladavina na temama kao što su kreiranje politike i učešće zainteresovanih strana, i reforma državne uprave iz perspektive procesa o pristupanju. Tokom završavanja master programa Evropske političke i administrativne studije na Koledžu Evrope u Brižu, radila je za konsultatsku firmu Aksenčur i Lisabonski savet na podsticanju inkluzivnog lokalnog razvoja pametnih gradova. Trenutno radi za g+(europe), briselsku konsultantsku kuću, gde se bavi pitanjima iz oblasti energetike. Amanda gaji posebno interesovanje za pitanjia roda i urodnjavanja.

    Katarina Kosmina

    Kao stipendistkinja fondacije Šelbi Dejvis, Katarina je diplomirala na Univerzitetu Nortvestern u Čikagu, na smerovima za Međunarodne studije i Film (double major program). Tokom osnovnih studija jedan semestar je završila na univerzitetu Sajensis po (Sciences Po) u Parizu, a master Međunarodnih odnosa i evropskih studija završila je na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Katarina je tokom osnovnih studija radila kao istraživačica u Centru za studije prisilnih migracija (CFMS), a zatim kao asistent arhivar na projektu arhive Jugoslavije u Arhivi otvorenog društva u Budimpešti. Katarina se pridružila timu CEP-a kao dobitnica istraživačke stipendije Think tank fonda u okviru Fonda za otvoreno društvo. Katarina je posebno zainteresovana za interdisciplinarna istraživanja i vizuelizaciju podataka. Tečno govori engleski, a služi se francuskim i španskim jezikom. U CEP-u je radila do novembra 2017. godine, kada prelazi u Startit.

    Ksenija Simović

    Ksenija se pridružila CEP timu 2013. godine, kroz Think Tank Young Professional Development Program pod pokroviteljstvom Fonda za otvoreno društvo i radila je na istraživanju koje se odnosi na harmonizaciju zakona u oblasti slobodnog kretanja robe i pregovora o članstvu Srbije u EU. Kasnije je završila praksu plave knjige u Opštoj upravi za poljoprivredu Evropske komisije i godinu dana radila u Evropskoj agenciji za sigurnost hrane u Parmi. Trenutno je službenica za komunikacije u COPA COGECA, najvećem lobisti u EU za poljoprivredu, sa sedištem u Briselu. Ksenija je završila osnovne studije Međunarodne saradnje i razvoja na Univerzitetu u Rimu "La Sapienza", i nagrađena je stipendijom Univerziteta Twente u Holandiji gde je završila master Evropske studije. Tokom master studija razvila je duboko interesovanje za kreiranje politika EU, što je bio dodatni razlog za  dobijanje stipendije italijanskog Ministarstva spoljnih poslova za sticanje trojezičnu diplomu u naprednim evropskim studijama na Evropskoj školi Parma fondacije. Ksenija govori tečno engleski, italijanski i španski i ima radno znanje nemačkog i francuskog jezika.

    Katherine Delavan

    Katherine trenutno završava studije na Univerzitetu Johns Hopkins - Škola naprednih međunarodnih studija, gde studira ekonomiju i međunarodne odnose, sa fokusom na međunarodni razvoj. Ona je trenutno u Beogradu boravila kao stipendistkinja, kada je i stažirala u CEP-u i učila srpski jezik. U CEP-u je bila fokusirana na istraživanje o malim i srednjim preduzećima, o poslovnom okruženju, kao i o inovacijama i preduzetništvu, a pomaže i u drugim povezanim programima. Bila je na letnjoj praksi u Republičkom zavodu za statistiku. Pre SAIS-a je radila u USAID-u kao deo Haiti radnog tima oko tri godine, kao mlađa programska analitičarka, fokusirana na ekonomski rast i infrastrukturnih portfolija. Pre USAID-a, ona je provela neko vreme radeći u lokalnoj mikrofinansijskoj kompaniji u Cochabambi, Bolivija, gde je takođe i volontirala u NVO na izgradnji solarnih šporeta za ruralna bolivijska sela. Diplomirala je ekonomiju i međunarodne studije na Rodos koledžu u Memfisu, Tenesi.

    Aleksandar Ivić

    Aleksandar je diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master posvećen projektima elektronske uprave. U početku kao programer, a zatim i kao rukovodilac, razvijao je softverska rešenja koja su implementirana u upravi grada Novog Sada. Rešenja su služila za podršku izbornom procesu, budžetu grada, a matične knjige i objedinjena naplata su pre više od decenije postavljeni na distribuiranu arhitekturu. Aleksandar 2010. počinje da radi kao pomoćnik direktora u Republičkom zavodu za informatiku i internet – preteči današnje kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, na razvoju nacionalnog portala za eUpravu onakvog kakvog ga i danas koristimo. Uz skromne resurse, Aleksandar vodi projekte poput zakazivanja termina za lična dokumenta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, produženje registracije automobila na tehničkom pregledu, kao i zamenu papirne vozačke dozvole. Od 2013. godine Aleksandar je angažovan kao nezavisni konsultant u oblasti informacionih tehnologija i e-uprave od strane USAID, UNDP, World Bank, GIZ, PwC, IFC i konačno CEP-a.

    Dušan Pjevović

    Dušan je bio član CEP tima od septembra 2017. do avgusta 2019. Završio je diplomske i postdiplomske studije na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru. Njegova stručna akademska oblast jesu međunarodni odnosi, tačnije zaštita životne sredine. Osim toga, njegova master teza pod nazivom „Gradovi i klimatske promene: igre moći i greenwashing kroz transnacionalne urbane mreže“ može se naći na UBC sajtu. Tokom postdiplomskih studija, radio je kao istraživač za dr Gyung-Ho Jeonga, nadležnog za izučavanje politike SAD na UBC-u. Ovo istraživanje je podrazumevalo analizu efekata i snage partijske politike i ideologije na obrasce glasanja o američkoj spoljnoj politici u Kongresu. Dušan je radio kao predavač na UBC-u, vodeći predmete u oblasti američke politike i političke teorije. U CEP-u, on deli svoje vreme između programskih oblasti Dobra vladavina i Regionalna politika, energetika i zaštita životne sredine. Dušan tečno govori engleski i služi se francuskim i španskim jezikom.
    Nazad na vrh