Projekat će se fokusirati na sledeće ključne zadatke:

1. Jačanje kapaciteta država članica EU održavanjem serije webinara namenjenih kreatorima javnih politika i predstavnicima ministarstava spoljnih poslova i/ili evropskih integracija i ambasada država članica, s ciljem unapređenja njihovih kapaciteta u oblasti proširenja.
2. Sprovođenje istraživanja i zagovaranje u cilju daljeg promovisanja Modela faznog pristupanja, sprovođenjem četiri zagovaračke misije u državama članicama EU i organizovanjem jednog zagovaračkog događaja u Briselu.
3. Primena pojednostavljenog pristupa informisanju i podizanju svesti o aktuelnostima u oblasti proširenja EU kroz izradu i promociju „TLTR (Too Long to Read) Enlargement Explainers“ – kratkih, fokusiranih i povremeno poluanimiranih video-sadržaja koji na sažet i pristupačan način predstavljaju ključne događaje u vezi sa proširenjem EU, kao i relevantne uvide iz analitičkih dokumenata Centra za evropske politike namenjenih donosiocima odluka u zemljama EU.

Integracijom ovih komponenti – jačanje kapaciteta, istraživanje i zagovaranje, kao i inovativne komunikacione strategije  –  projekat teži da postigne sinergetski efekat, u kojem se svaka od aktivnosti međusobno dopunjuje i pojačava uticaj celokupne inicijative.

Kontakt osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka, ljubica.kovacevic@cep.org.rs

Članak Punom parom ka proširenju EU – postepeno pristupanje na delu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Korupcija je postojan i duboko ukorenjen problem u svim zemljama Zapadnog Balkana (ZB), koji zahteva sveobuhvatna rešenja podržana snažnom političkom voljom, međunarodnim pritiscima i aktivnim učešćem organizacija civilnog društva (OCD). EU je prepoznala borbu protiv korupcije kao ključni prioritet za sve zemlje kandidate i uvela nekoliko mehanizama za praćenje napretka i poboljšanje upravljanja. To uključuje godišnje izveštaje o zemljama, procene vladavine prava i Novi plan rasta. Kako EU povećava finansijsko angažovanje u regionu, obezbeđivanje snažnog nadzora i odgovornosti postaje sve važnije.
 

Projekat ima za cilj da podrži proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana (ZB) doprinoseći njihovoj borbi protiv korupcije u svetlu reprioritizacije proširenja. Kao deo projekta, tim istraživača će razviti tri ključna tematska dokumenta o: 1) Unapređenju uloge istražnih agencija EU kao što su OLAF i EPPO na ZB; 2) Lex Specialis i međunarodnim ugovorima kao instrumentima za izbegavanje transparentnih javnih nabavki na ZB; 3) Komparativnoj analizi antikorupcijskih mera u reformskim agendama zemalja ZB. Dodatno, ovaj projekat obezbeđuje i regionalno i EU vlasništvo nad antikorupcijskim predlozima kroz saradnju i angažovanje regionalnih i italijanskih stručnjaka i njihov značajan doprinos. Aktivnosti projekta se fokusiraju na zagovaranje i širenje ključnih nalaza, poruka i preporuka navedenih u gore pomenutim političkim dokumentima.

Očekivani uticaj projekta je da ojača borbu protiv korupcije na Zapadnom Balkanu, što je od suštinskog značaja za napredovanje u njihovom procesu evropskih integracija. Takođe, projekat će pomoći EU da poboljša finansijski nadzor i odgovornost, posebno u upravljanju sredstvima EU za pretpristupnu pomoć. Dugoročno, projekat ima za cilj podizanje svesti među donosiocima odluka, civilnim društvom i širom javnošću o prednostima jačih antikorupcijskih mehanizama. Ovo povećano poverenje će podstaći veću političku posvećenost reformama u oblasti borbe protiv korupcije. Na kraju, očekuje se da projekat doprinese transparentnijoj i odgovornijoj strukturi upravljanja na ZB, približavajući ove zemlje članstvu. Konačno, projekat će osnažiti think tank organizacije stvaranjem vitalnih veza između Zapadnog Balkana i Italije, kroz saradnju na ključnom i osetljivom pitanju borbe protiv korupcije.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač – strahinja.subotic@cep.org.rs

Članak Borba protiv korupcije na Zapadnom Balkanu u okviru reprioritizacije proširenja EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Organizacije koje sprovode projekat su:

• Institut za evropske politike (EPI), MK – Skoplje, koordinator projekta
• Centar za evropske politike (CEP), RS – Beograd
• Institut Alternativa (IA), CG – Podgorica
• Institut za demokratiju i medijaciju (IDM), AL – Tirana
• Grupa za pravne i političke studije (GLPS), XK- Priština
• Transparency International BiH (TI BiH), BA – Sarajevo

Cilj projekta je osnaživanje organizacija civilnog društva (OCD) da aktivno doprinesu kreiranju i verodostojnom sprovođenju reformi povezanih sa četiri stuba Plana rasta za Zapadni Balkan.

Kako bi se ovaj cilj ostvario, projekat podstiče transparentnost, inkluzivan dijalog, i jačanje participativnih procesa u sprovođenju reformskih agendi, kao i praćenje infrastrukturnih projekata koji se realizuju u okviru Plana rasta.

Članak WB Reform and Growth Monitor – Praćenje reformi i rasta Zapadnog Balkana se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Opšti cilj projekta je osnažiti aktivno učešće građana i civilnog društva u inkluzivnom i transparentnom razvoju javnih politika u oblastima prava potrošača i politike konkurencije, u skladu sa procesom pristupanja Srbije EU. Specifični ciljevi projekta su dvojaki. Prvi specifični cilj odnosi se na uključivanje građana i civilnog društva u procese kreiranja i zagovaranja tekućih regulatornih reformi u oblastima prava potrošača i politike konkurencije, dok se drugi specifični cilj odnosi na uključivanje građana i civilnog društva u sprovođenje i nadzor ključnih reformi u oblastima prava potrošača i politike konkurencije.

Projekat je osmišljen s ciljem da unapredi pravni i institucionalni okvir zaštite potrošača i politike konkurencije, kao i da poveća svest javnosti o važnosti ovih tema za funkcionalno i pravedno tržište. Fokus projekta biće na identifikaciji ključnih izazova u praksi, pružanju konkretnih preporuka za unapređenje i osnaživanju relevantnih aktera kroz edukaciju i saradnju.

Projekat nastoji da postigne pomenute ciljeve kroz:

1. Izradu metodologije i sprovođenje građanskih konsultacija
2. Sprovođenje istraživanja i izradu dokumenata sa konkretnim predlozima javnih politika (Opcije javnih politika, Predlozi za unapređenje pravnog okvira)
3. Javno zagovaranje ka donosiocima odluka i kreatorima politika
4. Prikupljanje predloga, sugestija i komentara građana putem inovativne online platforme
5. Obuke o pravima potrošača za građane i predstavnike civilnog društva
6. Organizaciju tematske diskusije za građane/ke i ključne aktere
7. Medijsku kampanju kroz štampane i online medije

Pored osnovnih ciljeva, projekat će imati značajan uticaj kroz širenje projektnih rezultata. Konkretni predlozi normativnih i strateških rešenja u oblasti zaštite potrošača i politike konkurencije biće izrađeni na osnovu komentara i predloga građana i civilnog društva. Javno zagovaranje ispred relevantnih aktera potencijalno će dovesti do daljih reformskih procesa u dvema pomenutim oblastima.

Kontakt osoba: Stefan Radojčić, projektni koordinator, stefan.radojcic@cep.org.rs

Članak Unapređenje položaja potrošača kroz jačanje politike konkurencije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Individualni procesi pirstupanja nisu samo pod uticajem tekućeg rata u Ukrajini, već su i dalje oblikovani posledicama jugoslovenskih ratova. Kroz dijalog i diskurs, regionalni stručnjaci će identifikovati ključne sličnosti i razlike kako bi utvrdili kako zemlje kandidati mogu da uče jedna od druge i uspostave najbolje prakse.

Projekat sufinansiraju vlade Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke kroz višegradske grantove iz Međunarodnog višegradskog fonda. Misija fonda je da unapredi ideje za održivu regionalnu saradnju u Centralnoj Evropi.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač – strahinja.subotic@cep.org.rs

Članak Centralna Evropa i buduće proširenje EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

• Centar za evropske politike (CEP) kao koordinator projekta, RS
• Centar za evropsku politiku (EPC), BE
• Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS), XK
• Vanjskopolitička inicijativa BH (VPI BH/ FPI BH), BA
• Centar za studije demokratije (CSD), BG
• Naša Evropa – Institut Žak Delor (NE IJD), FR
• Udruga za razvoj civilnog društva SMART, HR
• Grčka fondacija za evropske i spoljne politike, EL

Cilj projekta je povećanje angažovanja građana (uključujući žene i mlade) u evropskim političkim pitanjima kroz građanske konsultacije, koje su u formi strukturiranih događaja gde se pojedinci okupljaju da diskutuju i daju svoje mišljenje o političkim pitanjima, osiguravajući da njihovi glasovi i perspektive budu uključeni u proces donošenja odluka. Građanske konsultacije su od velikog značaja jer povećavaju demokratsko učešće, podstiču transparentnost i osiguravaju da politike odražavaju različite potrebe i težnje zajednice. Kroz ceo projekat, dinamična kampanja na društvenim mrežama će istaknuti ključne aktivnosti i rezultate, uključujući lokalne, nacionalne i transnacionalne događaje, kao i publikacije.

Projekat će biti sproveden u četiri faze:

1. Lokalne građanske konsultacije: Partnerske organizacije će organizovati lokalne konsultativne događaje koji će istraživati razumevanje, težnje i narative
   građana u tri međusobno povezana politička područja – životna sredina, proces pristupanja EU i vladavina prava. Takođe će identifikovati kompromise i sinergije među ovim oblastima. Pored toga, MladiRini portal (https://mladirini.org/bhsm/) će prikupljati pisane doprinose mladih (uzrasta 16-25 godina), grupe koja je često isključena iz procesa donošenja odluka.
2. Nacionalni događaji građanskih konsultacija: Delegati građana sa lokalnih događaja će se pridružiti ekspertima na nacionalnim konsultativnim događajima kako bi diskutovali o tome kako se identifikovani kompromisi i sinergije mogu pretvoriti u političke odluke, planove i strategije. Svaki partner će zatim kreirati nacionalnu publikaciju koja sumira ključne nalaze sa ovih događaja.
3. Transnacionalni događaj: Treća faza uključuje predstavljanje nacionalnih publikacija na transnacionalnom događaju u Beogradu. Projektni partneri, delegati građana i politički akteri će učestvovati u dijalogu o svojim iskustvima sa građanskih konsultacija i predloženim političkim rešenjima.
4. Sveobuhvatan transnacionalni dokument i završna konferencija: Uvidi i iskustva sa lokalnih, nacionalnih i transnacionalnih događaja biće objedinjeni u transnacionalnom dokumentu. Ovaj dokument će biti predstavljen na završnoj konferenciji u Briselu, gde će delegati, nacionalni akteri i eksperti za politiku EU diskutovati o rezultatima i implikacijama projekta.

Kontakt: Andrija Mladenović, menadžer projekta (andrija.mladenovic@cep.org.rs)

Članak Preoblikovanje participacije kroz afirmativne konsultacije sa građanima (REACH) se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Centar za evropske politike (CEP) je srpski partner u konzorcijumu koji vodi Public Administration International (PAI), a koji je obezbedio Dugoročni sporazum sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija UNOPS. Ovaj sporazum ima za cilj pružanje konsultantskih usluga i specijalizovanog stručnog znanja u vezi sa procesom pregovaranja o pristupanju EU i harmonizacijom propisa sa pravnim tekovinama EU u zemljama Zapadnog Balkana: Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Osnovni cilj programa je jačanje institucionalnih, administrativnih i zakonodavnih okvira i kapaciteta uz zajedničke napore.

Plan je da se Program realizuje do 31. decembra 2025. godine, kroz oko 200 individualnih projekata tehničke podrške malog obima u oblastima koje pokrivaju pregovarački klasteri 2-5, uključujući:

Klaster 2 – Unutrašnje tržište (Poglavlje Poglavlje 1- slobodno kretanje robe, Poglavlje 6 – pravo privrednih društava, Poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine, Poglavlje 8 – konkurencija, Poglavlje 9 – finansijske usluge, Poglavlje 28 – zaštita potrošača i zdravlja)

Klaster 3 – Konkurentnost i inkluzibni rast (Poglavlje 10 – digitalna transformacija i mediji, Poglavlje 16 – oporezivanje, Poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika, Poglavlje 25 -nauka i istraživanje, Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura, Poglavlje 29 – carinska unija)

Klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost (Poglavlje 14 – transportna politika, Poglavlje 15 energetika, Poglavlje 21 – trans-evropske mreže, Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene)

Klaster 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija (Poglavlje 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, Poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, Poglavlje 13 – ribarstvo, Poglavlje 22 tegionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, Poglavlje 33 – ginansijske i budžetske odredbe).

Članak Podrška za Razvoj Zapadnog Balkana kroz znanje se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Cilj projekta je unapređenje kapaciteta Evropske komisije za efikasno praćenje i izveštavanje o reformama u funkcionisanju demokratskih institucija na Zapadnom Balkanu. Ovaj cilj dolazi u vreme kada se region suočava sa značajnim izazovima u upravljanju demokratskim institucijama, što ugrožava njegovu stabilnost, legitimitet upravljanja i verovatnoću budućeg proširenja.

Trenutne metode Komisije pokazale su se nedovoljno efikasnim u ispravnom ocenjivanju i merenju razvoja u ključnim oblastima kao što su izbori, parlament, upravljanje, civilno društvo i civilna kontrola nad bezbednosnim snagama. Izradom i predlaganjem snažnijih mehanizama za ocenjivanje, projekat ima za cilj da osigura da izveštaji Komisije budu verodostojni i pouzdani, što je neophodno za integritet procesa pristupanja EU, kao i za olakšavanje postepene integracije.

Projekat nastoji da postigne ovaj cilj kroz sledeća konkretna unapređenja i promene u pogledu načina na koji Komisija izveštava o stanju demokratija u zemljama Zapadnog Balkana:

1. Kvantifikacija: Nakon uspešne implementacije metodologije kvantifikacije, funkcionisanje demokratskih institucija iz najnovijeg izveštaja o proširenju će dobiti numeričku vrednost (na skali od 1 do 5), omogućavajući merenje napretka u odnosu na izveštaje iz prethodnih godina.
2. Praćenje doslednosti: Implementacija metodologije za praćenje doslednosti omogućiće poređenje dva paketa proširenja (2022. i 2023) i utvrđivanje stepena stagnacije ili trenda promene.
3. Preporuke za predstojeću reviziju pristupa Komisije izradi godišnjih izveštaja: Projekat će pružiti konkretne preporuke zasnovane na kvantifikovanim podacima i analizama, s ciljem da utiče na proces revizije Komisije i integriše predložena unapređenja u okvir za ocenjivanje.

Pored osnovnih ciljeva, projekat će imati značajan uticaj kroz širenje rezultata. Nalazi i preporuke biće poslati Evropskoj komisiji i drugim relevantnim evropskim i nacionalnim akterima putem mejla, a po potrebi će biti organizovani i online sastanci. Struktuirane diskusije biće snimljene i emitovane kao podkasti, čineći nalaze dostupnim i razumljivim stručnoj zajednici. Takođe, biće organizovan vebinar za promociju rezultata istraživanja i diskusiju o opštem stanju demokratije na Zapadnom Balkanu, sa ciljem angažovanja šire publike iz regiona i EU.

Kontakt osoba: Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač, subotic.strahinja@cep.org.rs

Članak Ka boljem praćenju demokratije na Zapadnom Balkanu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.