Centar za evropske politike (CEP) će od decembra 2022. do avgusta 2023. godine realizovao je projekat pod nazivom „Podrška procesu evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana omogućavanjem boljeg praćenja reformi u oblasti funkcionisanja demokratskih institucija“.

Godišnji izveštaji Evropske Komisije (EK) o stanju reformi u pregovaračkim poglavljima za sve kandidate i potencijalne kandidate jedan su od glavnih izvora za procenu posvećenosti ovih zemalja procesu evropskih integracija. Kao takvi, ovi izveštaji su osnova za odluku Saveta da otvori klastere ili zatvori poglavlja. Ipak, u praksi je sve očigledniji raskol između ove dve institucije EU. U stvari, dobijene povratne informacije od država članica jasno ukazuju značajan nivo nepoverenja kada je u pitanju pristup Evropske Komisije praćenju i proceni. Slično tome, OCD iz regiona su takođe aktivno pozivale da nalazi EK budu precizniji i tačniji, odnosno objektivni, tačni, nepristrasni i uporedivi.

Projekat je imao za cilj da podrži proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana (ZB) omogućavanjem boljeg praćenja reformi u oblasti funkcionisanja demokratskih institucija. Tim istraživača je mapirao i analizirao ključne elemente izveštaja Evropske Komisije o šest zemalja Zapadnog Balkana u podoblasti funkcionisanja demokratskih institucija. CEP-ov inovativni pristup je podrazumevao: 1. razvoj uporednog političkog proizvoda za poboljšanje konzistentnosti ocena EK u oblasti funkcionisanja demokratskih institucija ; 2. kreiranje metodologije za kvantifikovanu procenu postojećeg nivoa spremnosti u pomenutoj oblasti ; 3. implementacija metodologije koja će rezultirati jasnim procenama dotičnih zemalja.

Pored toga, ovaj projekat je obezbedio regionalno vlasništvo nad novim pristupom kroz saradnju i uključivanje regionalnih stručnjaka i njihov značajan doprinos. Projektne aktivnosti su rezultirale fokusiranim zagovaranjem i širenjem ključnih nalaza, poruka i preporuka datih u prethodno navedenim političkim proizvodima.

Kontakt osoba: Branko Birač, projektni menadžer (branko.birac@cep.org.rs)

Proizvodi objavljeni u okviru projekta:

Funkcionisanje demokratskih institucija: Identifikovanje nedoslednosti u godišnjim izveštajima Evropske komisije 2022. godine za Zapadni Balkan (ENG)

Korišćenje indikatora treće strane za kvantifikaciju funkcionisanja demokratskih institucija na Zapadnom Balkanu (ENG)

Procena Komisije funkcionisanja demokratskih institucija: dodavanje delova koji nedostaju (ENG)

Kvantifikacija funkcionisanja demokratskih institucija: Razvoj pouzdanog modela za Zapadni Balkan (ENG)

Produbljivanje i proširenje delokruga izveštavanja Komisije o razvoju i funkcionisanju demokratskih institucija na Zapadnom Balkanu (ENG)

Identifikovanje nedoslednosti u godišnjim izveštajima Evropske komisije za 2022. godinu za Zapadni Balkan (ENG)

Održani događaji u okviru projekta:

Vebinar: Diskusija o Paketu Proširenja za 2023 i funkcionisanje demokratskih institucija na Zapadnom Balkanu

Podkast epizodu (na engleskom jeziku) snimljenu u okviru projekta pogledajte ovde.

Članak Podrška procesu EU integracija Zapadnog Balkana omogućavanjem boljeg praćenja reformi u oblasti funkcionisanja demokratskih institucija se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Fokus projekta je bio na operacionalizaciji modela faznog pristupanja koji su zajednički kreirali CEP i CEPS. Prvobitno najavljen u julu 2021. godine, objavljen u oktobru iste godine i dopunjen u januaru 2022. godine, predlog modela je do sada inspirisao nekoliko debata širom Evrope i dobio podršku brojnih članova stručne zajednice, kao i određenog broja kreatora politike unutar EU. Iako je predlog imao obećavajućí početak, tek treba da dobije priznanje institucija EU i širu podršku država članica. Pronalaženje konsenzusa o takvom inovativnom rešenju postaje još opravdanije u vreme kada je ruska invazija na Ukrajinu dodatno istakla neophodnost prihvatanja Zapadnog Balkana od strane EU i njenog učvršćivanja svog geopolitičkog „otiska“ u regionu. Da bi se napravio iskorak i prevazišao status kvo, ovaj projekat je imao za cilj da dodatno doprinese razvoju robusnog i u potpunosti operativnog modela faznog pristupanja EU. Kako bi ostvario zacrtani cilj, projekat je podržao istraživanja i analize potrebne za izradu serije od 14 analitičkih dokumenata koji se bave pitanjima i slabim tačkama definisanim na osnovu povratnih informacija dobijenih od zainteresovanih strana tokom prvih promotivnih i zagovaračkih napora sprovedenih od strane organizacija kreatora modela. Konkretno, u toku trajanja projekta razvijeni su sledeći analitički dokumenti:

• Šest analitičkih dokumenata o potencijalnoj primeni modela faznog pristupanja u svakoj od zemalja regiona, sa fokusom na političke i ekonomske specifičnosti svake od zemalja ZB, potencijalnu dinamiku sprovođenja na nacionalnom nivou, analizu zainteresovanih strana, kao i mogućnosti i rizika koje treba razmotriti u kontekstu potencijalne primene modela.
• Analiza i vizuelna prezentacija uklapanja novog modela sa revidiranom metodologijom proširenja EU iz 2020. godine.
• Analitički dokument na temu pravnih implikacija i zahteva za implementaciju modela faznog pristupanja.
• Analitički dokument na temu opcija, mogućnosti i implikacija uvođenja progresivne sektorske integracije (odnosno, kako se progresivna sektorska integracija može kombinovati sa faznim modelom pristupanja).
• Analitički dokument na temu finansijskih i ekonomskih implikacija modela faznog pristupanja na budžet EU, kao i na budžete zemalja pristupnica.
• Analitički dokument na temu instrumenata finansiranja, aranžmana, kapaciteta i uslova koje treba primeniti.
• Analitički dokument na temu modela faznog pristupanja u odnosu na inicijative regionalne saradnje, prvenstveno u odnosu na Berlinski proces i zajedničko regionalno tržište, kao i veze sa inicijativom Otvoreni Balkan.
• Analitički dokument na temu upravljanja novim modelom od strane EU, sa fokusom na pozitivne i negativne mehanizme uslovljavanja (reverzibilnosti).
• Analitički dokument o upravljanju bilateralnim sporovima između država članica EU i zemalja pristupnica i na temu uloge procesa regionalnog pomirenja u primeni novog modela.

Rad na analitičkim dokumentima predstavljao je ključni deo projekta koji je omogućio sveobuhvatnu razradu Modela faznog pristupanja 2.0, analitičkog dokumenta koji sintetizuje glavne nalaze svih gore navedenih papira.

U ostvarivanju rezultata, projekat je koristio dragocenu ekspertizu istaknutih regionalnih istraživača, kao i pojedinačnih istraživačkih organizacija Think for Europe mreže (Think for Europe Network – TEN), kao što su Institut za evropsku politiku (EPI) iz Skoplja, Institut Alternativa (IA) iz Podgorice i Vanjskopolitička inicijativa BH (VPI BH) iz Sarajeva.

Projekat finansiran od strane Fondacije za otvoreno društvo (FOD).

Kontakt osoba: Ljubica Kovačević, projektna menadžerka (ljubica.kovacevic@cep.org.rs)

Sve proizvode izrađene u okviru ove inicijative možete pogledati na zasebnoj stranici Model faznog pristupanja EU.

Događaj održan u okviru projekta:

1. Radionica o modelu faznog pristupanja

Članak Podrška daljem razvoju modela faznog pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Zadatak će se realizovati u periodu od 18 meseci, sa ciljem da se u Srbiji razvije kvalitetan infrastrukturni sistem kao jedan od ključnih preduslova za razvoj poslovnog okruženja u Srbiji, koji će privredi omogućiti pristup evropskim standardima i tehničkim propisima koji su usklađeni sa EU, razvijenu mrežu akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i delotvornog nadzora usaglašenosti sa tehničkim propisima. Direktni korisnici ovog zadatka su Ministarstvo privrede, Institut za standardizaciju Srbije i Akreditaciono telo Srbije, dok su indirektni korisnici svi privredni subjekti u Srbiji.

Članak Infrastruktura kvaliteta, faktori razvoja konkurentnosti – pripremne aktivnosti za unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Srbija se suočava sa ozbiljnim problemom emigracije koji treba strateški rešiti. Globalni indeks konkurentnosti 2018–2019. svrstao je Srbiju na 134. mesto od 137 rangiranih zemalja u kontekstu njene sposobnosti da zadrži talenat ili spreči „odliv mozgova“. Mnogi sektori u Srbiji su pogođeni trendom povećane emigracije kvalifikovanih radnika kao što su medicinske sestre, lekari, vozači itd. Bolji uslovi rada i perspektive za razvoj karijere koje se nude u razvijenim zemljama, posebno u EU, su najčešći faktori privlačenja radnika u datu zemlju. Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), oko 60% od približno 415.000 građana Srbije koji su otišli ​​između 2007. i 2016. godine su otišli u Nemačku. Izazovi regionalnog razvoja postali su prilično ozbiljni zbog neravnomernog smanjenja stanovništva u različitim regionima. Depopulisani regioni su obično istovremeno i ruralna ili postindustrijska područja sa niskim prihodima. Ovakvi strukturalni razlozi u kombinaciji sa inertnim lokalnim samoupravama i obesnažene OCD su preventivni faktori protiv cirkularne migracije.

U različitim oblastima, OCD u Srbiji se suočavaju sa višestrukim izazovima u pokušaju da prate i učestvuju u tekućim reformama i procesima EU integracija. Ovi izazovi su sveprisutni i protežu se u vremenu izvan mikroistorije u vezi sa trenutnim političkim preduslovima. Međutim, pogoršanje u protekloj deceniji ostaje zabrinjavajući problem. Kroz izvršenu transformaciju lokalnih/regionalnih OCD u Regionalne centre izvrsnosti za cirkularnu migraciju (ReCeEx), ovaj projekat je omogućio učešće OCD u konstruktivnom dijalogu o reformi politike, razvoju opcija javnih politika i preporuka zasnovanih na dokazima o cirkularnoj migraciji kroz koje direktno pomaže vladi u ispunjavanju srodnih političkih ciljeva i zadataka. Projekat je kroz opsežan proces izgradnje kapaciteta OCD za razumevanje političkog okruženja pospešio zalaganje za poboljšanje politike cirkularne migracije. Takođe je podigao svest vladinih aktera na različitim nivoima odlučivanja i opšte javnosti o važnosti inkluzivnog dijaloga o politici zasnovanom na dokazima i uključenosti OCD u ovoj oblasti.

Objavljeni proizvodi u okviru projekta:

Migratorni tokovi: odgovor države

Razbijanje mitova

Cirkularne i povratne migracije: komparativna analiza iskustava Bugarske, Estonije i Irske

Cirkularne i povratne migracije: Šta Srbija može da nauči iz iskustava zemalja Evropske unije?

Cirkularne migracije: Da li Srbija ima rešenje? .

Šta savetuju cirkularni i povratni migranti?

Preporuke za unapređenje procesa upravljanja cirkularnim migracijama

Cirkularne migracije: pojam i primer Srbije – Priručnik za cirkularne migracije

Ocena kvaliteta podrške cirkularnim migrantima u Srbiji

Događaji održani u okviru projekta:

Trening o građanskim konsultacijama za regionalne centre izvrsnosti – ReCeEx-e

Ko odlazi iz Srbije, a ko se vraća: doručak sa novinarima

Održane građanske konsultacije u Kraljevu, Nišu i Somboru

Cirkularnim migracijama do mladih i talenata

Jačanje zagovaračkih kapaciteta Regionalnih centara izvrsnosti

Podkast epizode snimljene u okviru projekta možete poslušati ovde.

Članak Cirkularne migracije pre depopulacije! se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je direktno podržao 40 lokalnih OCD koje su imale za cilj jačanje njihovih kapaciteta i pružanje mentorske podrške u oblasti primene sveobuhvatne metodologije i alata za praćenje reforme javne uprave zasnovane na činjenicama, koja je bila razvijena na projektu. Sam monitoring RJU je sproveden u 17 lokalnih samouprava (12 iz centralne Srbije, 4 iz Vojvodine i Grada Beograda).

Projektne aktivnosti su bile grupisane u četiri radna paketa:

1) Radni paket 1 je obuhvatao aktivnosti koje su se odnosile na razvoj metodologije za monitoring reforme javne uprave na lokalnom nivou i alata potrebnih za njegovu primenu, uz uključivanje svih relevantnih aktera iz civilnog sektora na lokalnom nivou, kao i predstavnika MDULS i SKGO.

2) Radni paket 2 je podrazumevao izgradnju kapaciteta lokalnih OCD za primenu razvijene metodologije, kao i sprovođenje monitoringa reforme javne uprave u 17 lokalnih samouprava, uključujući izradu i objavljivanje 17 pojedinačnih monitoring izveštaja i jednog uporednog izveštaja o monitoringu RJU u svih 17 JLS.

3) Radni paket 3  je bio fokusiran na redovne konsultacije sa lokalnim OCD i sprovođenje lokalnih planova zagovaranja u 17 lokalnih samouprava kroz organizaciju javnih događaja i sastanaka iza zatvorenih vrata.

4) Radni paket 4 je obuhvatao kampanju (ulične akcije i onlajn) namenjenu svim građanima u Srbiji, koja je bila usmerena na pitanja reforme javne uprave na lokalnom nivou, kao i otvoren poziv za doprinos građana samoj kampanji i izradi „Knjiga utisaka građana“.

Projekat je bio finansiran od strane Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Programa podrške civilnom društvu i medija koji je imao za cilj jačanje participativnih demokratija i procesa integracije u EU kroz osnaživanje civilnog društva da aktivno učestvuje u donošenju odluka. Projekat je bio sufinansiran od strane Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Kontakt: Branko Birač, projektni menadžer – branko.birac@cep.org.rs 

Image by 3D Animation Production Company from Pixabay 

Pogledajte publikacije objavljene u okviru projekta:

Kako bi izgledala idealna lokalna uprava u Srbiji?

Kako su rangirani gradovi i opštine u Srbiji: Prema kvalitetu rada lokalnih uprava

Knjiga utisaka građana: Kampanjama sa građanima do bolje javne uprave u Srbiji

Lokalni PAR monitor: Izveštaj o monitoringu reforme javne uprave na lokalnom nivou vlasti

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Aleksinac

Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Niš

Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Novi Pazar

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Užice

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Odžaci

Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Prokuplje

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Ivanjica

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Tutin

Izveštaj o stanju lokalne uprave: gradska opština Zvezdara

Izveštaj o stanju lokalne uprave: opština Vlasotince

Izveštaj o stanju lokalne uprave: grad Vršac

Izveštaji o stanju lokalne uprave: grad Valjevo

Izveštaji o stanju lokalne uprave: opština Koceljeva

Izveštaji o stanju lokalne uprave: opština Bečej

Izveštaji o stanju lokalne uprave: opština Despotovac

Izveštaji o stanju lokalne uprave: grad Subotica

Izveštaji o stanju lokalne uprave: opština Aranđelovac

Šta građani i građanke Srbije kažu o svojim iskustvima sa lokalnim upravama?

Priručnik za primenu metodologije za praćenje reforme javne uprave na lokalnom nivou vlasti

Metodologija za praćenje reforme javne uprave na lokalnom nivou vlasti

Održani događaji u okviru projekta:

Kvalitetna uprava na lokalnom nivou: Noseći stub dobre javne uprave

Panel u okviru konferencije “Građani na prvom mestu”

Članak Praćenjem javne uprave ka boljem upravljanju na lokalu – Pratim JA se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je realizovala koalicija koju čini 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) (nosilac projekta)
2. Centar za evropske politike (CEP);
3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
5. Društvo sudija Srbije;
6. Transparetnost Srbija;
7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
9. Beogradski centar za ljudska prava,
10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
11. Narodni parlament Leskovac;
12. Forum sudija Srbije.

Jedan od tri osnovna cilja koja je projekat želeo da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja. Ovakav odnos projekat je želeo da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To je uključivalo komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao i kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji. Projekat je želeo da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta je bio da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavljao je rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost je pokušala da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu je izradila tri opširna izveštaja koja služile kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta je želeo da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat je nastojao da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Kontakt osoba: Jovana Knežević, projektna menadžerka (jovana.knezevic@cep.org.rs)

Publikacije objavljene u okviru projekta:

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Događaji održani u okviru projekta:

Šta koči reformu sudstva?

Predstavljanje Izveštaja o stanju u oblasti pravosuđa za 2021. godinu

Predstavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Članak Otvorena vrata pravosuđa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.