U okviru ovog projekta, TEN će ojačati saradnju sa renomiranim istraživačkim centrima iz Nemačke, Francuske, Holandije, Italije i Finske, u cilju poboljšanja kvaliteta komunikacije o proširenju EU u širem okviru predstojećeg redefinisanja EU i svoju budućnost. Naš pristup u ovom projektu je da se zalažemo ne za jednostavno pristupanje EU, već za Zapadni Balkan kao celinu koja prolazi kroz brojna poboljšanja u strukturama demokratskog upravljanja i vladavine prava, unapređenje procesa ekonomskog upravljanja kao i ambiciozne reforme. dnevni red za javnu upravu.

Osim što će se dopreti do uticajnih evropskih prestonica i uključiti se u političku scenu EU, TEN će, zahvaljujući podršci ovog granta, sprovoditi aktivnosti na unapređenju naših veština istraživanja, komunikacije i zastupanja. Daljnjim povećanjem naših unutrašnjih kapaciteta, krajnji cilj TEN-a je da se zemlje Zapadnog Balkana suštinski uključe u debate i politička rešenja koja se odnose na budućnost Evrope.

Članak Evropeizacija izvan procesa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, takođe pruža podršku zemljama Istočnog partnerstva i zemljama Zapadnog Balkana (Bosni i Hercegovini, Srbiji i Severnoj Makedoniji) u sprovođenju neophodnih reformi kroz Fond za dobru upravu (Good Governance Fund – GGF) od 2020. godine. Poseban stub GGF-a je tehnička pomoć namenjena: reformama za razvoj poslovnog okruženja i upravljanja privredom, izgradnji kapaciteta u javnoj upravi, borbi protiv korupcije i reformi pravosuđa, reformi javnih preduzeća, te osnaživanju medija i civilnog društva.

Cilj ovakve podrške je veća efektivnost političkih i privrednih institucija u gorenavedenim zemljama. U planu je da se ovakav vid podrške pruža u iduće tri i po godine (počev od 2020. godine) sa raspoloživim sredstvima koja se utvrđuju za svaku fiskalnu godinu. Kada je reč o Srbiji, tehničku pomoć vodi firma „Tetra teh“ (Tetra Tech) iz Ujedinjenog Kraljevstva, zajedno sa Centrom za evropske politike – CEP, a u bliskoj saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu.

Kontakt osoba: Ranka Miljenović, izvršna direktorka – ranka.miljenovic@cep.org.rs

Članak Fond za dobru upravu – GGF se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je realizovala koalicija koju čini 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) (nosilac projekta)
2. Centar za evropske politike (CEP);
3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
5. Društvo sudija Srbije;
6. Transparetnost Srbija;
7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
9. Beogradski centar za ljudska prava,
10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
11. Narodni parlament Leskovac;
12. Forum sudija Srbije.

Jedan od tri osnovna cilja koja je projekat želeo da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja. Ovakav odnos projekat je želeo da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To je uključivalo komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao i kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji. Projekat je želeo da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta je bio da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavljao je rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost je pokušala da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu je izradila tri opširna izveštaja koja služile kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta je želeo da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat je nastojao da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Kontakt osoba: Jovana Knežević, projektna menadžerka (jovana.knezevic@cep.org.rs)

Publikacije objavljene u okviru projekta:

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Događaji održani u okviru projekta:

Šta koči reformu sudstva?

Predstavljanje Izveštaja o stanju u oblasti pravosuđa za 2021. godinu

Predstavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu

Članak Otvorena vrata pravosuđa se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Projekat je realizovan uz podršku Evropske komisije, a naslanja se na prvi WeBER, koji je bio realizovan od decembra 2015. do decembra 2018. godine. Projekat je imao za cilj jačanje položaja organizacija civilnog društva u kreiranju javnih politika na nacionalnom i regionalnom nivou i unapređivanje njihove nadzorne i konsultativne uloge. Osposobljavanjem organizacija civilnog društva za učešće u konstruktivnom dijalogu posvećenom reformama, projekat WeBER 2.0 doprineće regionu u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Kvalitetno izveštavanje medija o reformi javne uprave zasnovano na argumentima i dokazima ima podjednako značajnu ulogu u ovim procesima. Stoga, najvažnije ciljne grupe projekta su bile: organizacije civilnog drušva, tela nadležna za reformu javne uprave (ministarstva/službe), građani i mediji. Očekivani rezultati projekta su da ojača civilno društvo OCD u procesu izrade i implementacije politika u vezi sa reformom javne uprave, što će dovesti do ojačavanja pozicije civilnog društva da utiče na proces pristupanja Evropskoj uniji.

Proizvodi objavljeni u okviru projekta:

1. Da li nove okolnosti menjanju ustaljene navike?

Članak WeBER 2.0 se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Opšti cilj projekta je da se omogući različitim segmentima civilnog društva da aktivno učestvuju u procesu pregovora o pristupanju EU, kako bi se ovaj proces u potpunosti otvorio za građane. Pored povećanja učešća organizacija civilnog društva (OCD) u procesu pregovora sa EU, cilj projekta je i jačanje kapaciteta OCD za zaštitu interesa građana u njihovim projektima i inicijativama.

U skladu sa tim, projektne aktivnosti su imale za cilj da omoguće efikasno uključivanje civilnog društva u pregovore o pristupanju EU u odabranim ekonomskim poglavljima kroz rad radnih grupa Nacionalnog konventa o EU ​​(NKEU). Sa povećanjem znanja i veština u ovoj oblasti, kapaciteti civilnog društva u Srbiji da kontinuirano štiti i zastupa interese građana u odnosu sa donosiocima odluka su povećani.

Kao aktivni koordinatori i članovi radnih grupa NKEU, CEP i NALED su imali priliku da se konsultuju sa drugim OCD na nacionalnom i lokalnom nivou o potrebi za aktivnijom i značajnijom ulogom civilnog društva u procesu pristupnih pregovora, posebno u poglavljima koja se tiču ekonomije, i u vezi s tim, učešću OCD u aktivnostima poput  pripreme Programa ekonomskih reformi. Konsenzus je da civilno društvo u ovom trenutku nema dovoljno kapaciteta za aktivno angažovanje i značajniji doprinos u pregovorima sa EU o ekonomskim temama uz naznaku da je od velike važnosti da OCD budu uključene u ovaj proces kroz radne grupe NKEU.

U tom smislu, glavni rezultati implementacije ovog projekta se odnose na:

• Olakšavanje efikasnog učešća civilnog društva u pregovorima sa EU o odabranim poglavljima koja se tiču ekonomije putem rada NKEU.
• Podizanje svesti i povećanje nivoa razumevanja OCD i donosilaca odluka o potrebama i načinima uključivanja civilnog društva u pregovore o pristupanju EU o odabranim poglavljima koja se bave ekonomijom.
• Jačanje kapaciteta civilnog društva da aktivno učestvuje u pregovorima sa EU u odabranim poglavljima koja se tiču ekonomije kao i uključivanje OCD u proces zagovaranja javnih politika utemeljenih na dokazima.
• Osnaživanje lokalnih OCD da aktivno učestvuju i doprinose pregovorima sa EU u odabranim ekonomskim poglavljima.

Projekat finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Programa podrške civilnom društvu i medija koji ima za cilj jačanje participativnih demokratija i procesa integracije u EU kroz osnaživanje civilnog društva da aktivno učestvuje u donošenju odluka.

Publikacije koje su do sada objavljene u okviru projekta:

Sižei politike

Finansijsko upravljanje i kontrola: Od drveta, ne vidimo šumu
Izjednačavanje akciznog opterećenja na jaka alkoholna pića preduslov za EU

Studije

Zaštita potrošača u Srbiji: Koji su mogući pravci napretka?

Vodič za zagovaranje ekonomskih politika

Diskusioni papiri (CEP dijalog)

Slobodno kretanje robe – koliko smo daleko od Evropske unije?
Finansijsko upravljanje i kontrola: Od drveta, ne vidimo šumu

Infografici

Od proizvodnje do tržišta
Ekonomske mere – uporedni pregled: Kako se Zapadni Balkan bori sa posledicama COVID-19

Da li znate ilustracije

Da li znate u čemu je razlika između konkurencije i konkurentnosti?
Da li znate kako je lako kretati se unutar Evropske unije?
Da li znate da je u Evropskoj uniji državna pomoć dozvoljena?
Da li znate da postoje dva različita CE znaka?

Članak Pripremi se za učešće – P2P se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

 Cilj ovog projekta je bio podrška reformi i unapređenju efikasnosti pravosuđa u Srbiji kroz povećanu odgovornost i transparentnost u radu javnih izvršitelja. CEP je bio nosilac projekta, dok je Narodni parlament iz Leskovca partner na projektu koji je bio uključen u sprovođenje aktivnosti na lokalnom nivou.

Iako je funkcionisanje javnog sistema za izvršenje relativno novi mehanizam u Srbiji, i njegove koristi tek treba da se procene, nekoliko problema je već identifikovano u njihovom svakodnevnom radu, posebno u pogledu odnosa sa građanima, odnosno stranaka u izvršnim postupcima. Građani nisu adekvatno informisani o pravima i obavezama koje imaju u procesu izvršenja, dok javni izvršitelji ponekad deluju netransparentno i nesrazmerno trenutnim okolnostima.

Rezultati implementacije ovog projekta su ledeći:

• Identifikacija problema i prepreka za efikasno uključivanje organizacija za zaštitu potrošača i drugih organizacija civilnog društva u praćenje rada javnih izvršitelja.
• Razvijanje i pilotiranje modela za uključivanje organizacija civilnog društva kao nezavisnog mehanizma za praćenje rada javnih izvršitelja.
• Podizanje svesti glavnih aktera ali i šire javnosti o značaju uključivanja organizacija civilnog društva u praćenje rada javnih izvršitelja.

Projekat je finansijski podržan od strane USAID projekta tehničke pomoći „Vladavina prava“ koji promoviše strateški napredak procesa reforme pravosuđa u Srbiji, povećanje efikasnosti pravosuđa, bolji pristup pravosuđu kroz vansudske usluge (javni izvršitelji) i izgradnju kapaciteta institucija u pravosuđu izvan sudskog sistema.

U okviru projekta, proizvedene su sledeće publikacije:

Studija: Problemi i prepreke za pristup pravdi u izvršnom postupku iz perspektive zaštite potrošača
Siže politike: Problemi i prepreke za pristup pravdi u izvršnom postupku iz perspektive zaštite potrošača
Vodič za zaštitu prava potrošača
Infografik: Izvršni postupak i komunalne usluge
Infografik: Položaj dužnika u izvršenju 
Infografik: Glavne specifičnosti izvršnog postupka u komunalnim predmetima

Kontakt osoba: Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u CEP-u (dusan.protic@cep.org.rs)

Članak Pristup pravosuđu u izvršnim postupcima – izgradnja modela kroz perspektivu zaštite potrošača se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U periodu od septembra do decembra 2017. godine, CEP je, zahvaljujući finansijskoj podršci Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) pružao podršku Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) kako bi kreiranje politika u okviru ERP-a koje su u vezi sa socijalnom inkluzijom bile bolje koordinisane unutar Vlade i kako bi se poboljšalo praćenje implementacije ovih politika i načina trošenja sredstava. Da bismo ojačali kapacitete civilnog društva za informisano učešće u procesu izrade, razvoja i praćenja gorenavedenih ERP prioritetnih strukturnih reformi i poboljšali dvosmernu komunikaciju Vlade i OCD u tom procesu,  redovno smo komunicirali sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i SIPRU,  organizovali konsultacije i radionice, sastanke relevantnih radnih grupa Nacionalnog konventa o EU (NKEU), radili na diseminaciji online materijala (infografici, prezentacije i izveštaji), kao i na širenju korisnih informacija putem društvenih mreža, sajta i medija.

CEP je takođe jedna od potpisnica (u okviru NKEU) Platforme za praćenje sprovođenja primene narednog ERP-a (za period 2018-2020) i za praćenje sprovođenja primene Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP).

Program ERP-a za period 2017-2019 možete preuzeti ovde.

Sastanci održani u okviru ovog projekta: 

Sastanak Radne grupe NKEU za Poglavlje 20
Sastanak Radne grupe NKEU za Poglavlje 10
Sastanak Radne grupe NKEU za Poglavlje 16
Sastanak Radne grupe NKEU za poglavlja 1 i 3

Članak Koordiniranje praćenja implementacije Programa ekonomskih reformi (ERP) u oblasti četiri prioritetne strukturne reforme se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.