• ENGENG
  • Evropska unija i Zapadni Balkan

    Kako učiniti proces proširenja verodostojnijim?

    Nakon što nekoliko godina nije bio u fokusu interesovanja, tokom 2018. preovlađuje utisak da se Zapadni Balkan ponovo vraća na dnevni red Evropske unije. Nova Strategija proširenja, koja je objavljena u februaru 2018. kao i Samit EU-Zapadni Balkan koji je održan u Sofiji u maju 2018, petnaest godina nakon Samita u Solunu, ilustruju novi impuls koji EU daje politici proširenja. Ta nova dinamika se nadograđuje na četiri godine Berlinskog procesa. Nakon Berlina, Beča, Pariza i Trsta, novi Samit o Zapadnom Balkanu je održan u Londonu u julu 2018. Šta je do sad bio doprinos Berlinskog procesa i kakvu vrstu podrške on može pružiti u budućnosti? Da li ovaj novi impuls ukazuje na uverljiviju perspektivu proširenja za zemlje u regionu?

    Perspektiva pristupanja je za neke zemlje u region možda na vidiku. Ali, je teško ostvarivo, bar u narednim godinama. Program reformi u okviru EU i predstojeći izbori u Evropskom parlamentu, višegodišnji pregovori o finansijskom okviru, Bregzit i ostali unutrašnji i spoljni problemi EU nastaviće da privlače pažnju i mobilišu energiju država članica i institucija Unije i u bliskoj budućnosti. Ovi konkurentni prioriteti neće učiniti proces proširenja lakšim i predvidljivijim, već više zavisnim od same politike EU. Kako zadržati proces proširenja na dnevnom redu EU, ne samo u Briselu, već i u prestonicama zemalja članica? Kako bolje pripremiti zemlje članice EU za proširenje? Koji širi geopolitički faktori će uticati na politiku proširenja EU?

    U regionu, napredak je, u najboljem slučaju, još otežan, naročito kad je u pitanju demokratija, vladavina prava, dobro upravljanje, ekonomski razvoj i dobri odnosi sa susedima. Slabosti u ovim oblastima su i dalje prisutne usprkos prevladavajućoj predanosti procesu proširenja za koju se zalaže većina političkih stranaka u regionu. Ti problemi ne nestaju ni nakon pristupanja EU, kao što se može videti na primerima država članica i njihovim odnosima sa njihovim susedima. Da li ove slabosti proističu iz nedostatka posvećenosti pristupanju EU, ili se takođe pojavljuju kao posledica EU i načina na koji snažno promoviše politiku proširenja? Kako učiniti proces pristupanja odlučujućim faktorom promena? Kako povećati zajedničko učešće u tom procesu?

    Ova konferencija, koja će se održati u okviru Austrijskog predsedavanja Savetu EU, razmatraće ova i srodna pitanja. Konferenciju zajednički organizuju Centar za evropske politike (CEP, Beograd), Austrijsko-francuski centar za jačanje odnosa u Evropi (CFA/ÖFZ), Međunarodni centar za  evropsku obuku (CIFE, Nica/Berlin), uz podršku i u saradnji sa Otvorenim regionalnim fondom za Jugoistočnu Evropu – promocija evropskih integracija (Nemačka saradnja – GIZ), Francuskim institutom za međunarodne odnose (IFRI, Pariz), Institutom za međunarodne odnose  (IAI, Rim), Nemačkim institutom za međunarodne i bezbednosne poslove (SVP, Brisel ) i Evropskom komisijom (Erasmus+ program).

    Konferencija je deo Western Balkans Reflection Forum Initiative, okvirnog projekta koji je pokrenut 2015. od strane mreže evropskih think tank organizacija u znak podrške Berlinskom procesu. Inicijativa promoviše razgovore sa stručnjacima u interaktivnom formatu o strateškim, politički orijentisanim pitanjima od značaja za Evropsku uniju i Zapadni Balkan.

    Agendu događaja možete pronaći ovde.

     

    Nazad na vrh