U međuvremenu, Komisija za zaštitu konkurencije ne primenjuje nikakve mere iz svoje nadležnosti kojima bi se uticalo na kartelizaciju velikih trgovinskih lanaca i na druge oblike povrede konkurencije koje su prisutne u lancima nabavke i plasmana proizvoda. Jedina aktivnost Komisije na ovom planu je bila pokretanje postupka protiv četiri maloprodajna lanca, praćena medijski atraktivnom akcijom nenajavljenog uviđaja u njihovim prostorijama, u oktobru prošle godine. Nakon ovog događaja, koji se vremenski poklopio sa postupkom selekcije i ponovnog izbora predsednika Komisije za zaštitu konkurencije na novi mandat u Skupštini Srbije, do ovog momenta nema novih informacija o toku tog postupku niti mogućim odlukama i merama.

Zakonska ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije, uključujući mogućnost određivanja mere zaštite konkurencije u vidu plaćanja novčanog iznosa u visini do 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog tržištu Srbije, izuzetno su velika i jedinstvena u našem pravnom i institucionalnom sistemu. Ova sankcija bi na primeru samo jednog od četiri trgovinska lanca u pomenutom postupku mogla da iznosi i do 15 milijardi dinara, što ukazuje na njenu težinu i mogućnost uticaja na sve aktere na tržištu, da prekinu postojeće oblike povrede konkurencije i da se suzdrže od takvih radnji u budućnosti. Takve korektivne mere su jedini efikasan način da se utiče na prekid aktuelne prakse beskonačnog rasta maloprodajnih cena u trgovinskim lancima, kojom se naši potrošači stavljaju u sve teži ekonomski položaj.

Centar za evropske politike

Članak Samo mere Komisije za zaštitu konkurencije mogu da utiču na problem rasta cena u maloprodajnim lancima se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Poštovana gospođo von der Leyen,

Srbija se danas nalazi u ozbiljnoj političkoj i društvenoj krizi, koja se iz dana u dan produbljuje. Teška nesreća u Novom Sadu u kojoj je 1. novembra prošle godine poginulo 15 ljudi pokrenula je talas protesta studenata, koji smatraju da je pogibija neposredna posledica teške korupcije tokom rekonstrukcije zgrade Železničke stanice. Reč je o jednom od brojnih infrastrukturnih projekata, koji za javnost ostaju netransparentni pod izgovorom sporazuma o međunarodnoj saradnji. Tri meseca traju masovni, mirni ulični protesti građana, predvođeni studentima svih univerziteta u Srbiji, koji u pojedinim trenucima okupljaju i više od 100.000 građana i praktično blokiraju sve druge procese u zemlji. Najnovije posledice ovog talasa su ostavka premijera i pad Vlade Republike Srbije nakon fizičkog napada na studente od strane članova vladajuće stranke u Novom Sadu.

Imajući u vidu dosadašnje reakcije iz Vlade Republike Srbije, kao i iz Evropske unije, na ovaj masovni društveni pokret, želimo da ukažemo da ovi protesti ne predstavljaju pokušaj „nasilne promene vlasti“ ili „obojene revolucije“, a nisu ni posledica ruskog uticaja i mešanja u unutrašnje prilike u Srbiji. Činjenica je da se među učesnicima ovih protesta nalazi ogromna većina proevropski orijentisanih građana naše zemlje, uključujući i brojne članove i članice Nacionalnog konventa. Protesti su autentični izraz zahteva mladih da se nadležnosti i odgovornost vrate institucijama. Ovako formulisan zahtev mobilisao je i ujedinio podeljeno društvo Srbije. Široki društveni protest koji potresa Srbiju jeste reakcija na sistemske probleme u našem društvu koji se više godina zaredom konstatuju i u izveštajima Nacionalnog konventa, kao i u godišnjim izveštajima Evropske komisije, a posebno se odnose na urušavanje vladavine prava, sistemsku korupciju, kao i na politički uticaj na pravosuđe.

Ovako formulisani protesni zahtevi jasno pokazuju da dosadašnji proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji nije doveo do rešavanja fundamentalnih problema sa kojima se Srbija kao zemlja kandidat za članstvo suočava. Nacionalni konvent je više puta do sada Vladi Srbije, drugim visokim predstavnicima vlasti Srbije i Evropskoj komisiji ukazivao na izostanak transparentnosti i inkluzivnosti procesa evropskih integracija i brojne propuštene prilike za unapređenje stanja u oblasti usklađivanja sa osnovnim principima Evropske unije.

Zbog toga smatramo da trenutno ne postoje uslovi za dalje učešće Nacionalnog konventa u aktivnostima koje, u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, obuhvataju saradnju sa političkim donosiocima odluka koje smatramo odgovornim za stanje evropskih integracija Srbije. Ostajemo otvoreni za komunikaciju na nivou radnih grupa za pojedinačna poglavlja, u skladu sa njihovim odlukama, sa profesionalnim državnim službenicima u javnoj upravi sa kojima je Nacionalni konvent oduvek uspešno sarađivao u zajedničkim naporima da se unapredi i ubrza proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji – čak i onda kada je politička volja za to izostajala. Svesni da među njima ima mnogo onih koji podržavaju legitimne zahteve studenata i građana Srbije za pravedno i uređeno društvo, uvereni smo da ćemo po izlasku iz sadašnje krize nastaviti da zajedno sa njima sarađujemo na ubrzanom putu Srbije ka članstvu u EU.

Stoga, smatramo da Evropska komisija i njeni predstavnici u ovim uslovima ne treba da okreću glavu od građana Srbije i da se prema Srbiji i njenim institucijama odnose bez uvažavanja ovih vanrednih društvenih i političkih prilika. Demokratska Srbija, snažnih institucija, u kojoj se poštuju vladavina prava i ljudska prava, u interesu je i same EU i njenih članica, ukoliko je iskrena namera da joj se Srbija priključi u narednim godinama.

Zbog svega navedenog, apelujemo na Vas da javno i otvoreno konstatujete postojanje političke i društvene krize u Srbiji, kao i da kod vlasti Republike Srbije insistirate na blagovremenom i zakonitom postupanju svih relevantnih institucija u skladu sa njihovim nadležnostima u trenutnim uslovima. Ovo uključuje institucije Vlade Srbije, odbore Narodne skupštine RS, tužilaštvo, pravosuđe i nezavisne institucije poput Zaštitnika građana. Imajući u vidu da su ovi građanski protesti po svojoj prirodi demokratski i antikorupcijski, kao i da se zalažu za zaštitu osnovnih vrednosti Evropske unije, pozivamo Vas i celu Evropsku komisiju da prepoznate zahteve protesta kao legitimne i proevropske, kao i relevantne aktere koji te zahteve artikulišu. Ukoliko EU na ovaj način ne pruži doprinos rešavanju političke i društvene krize u Srbiji, postoji realan rizik da se dodatno umanji već okrnjen ugled i kredibilitet EU kod građana Srbije.

S poštovanjem,
Programski savet Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
4. februar 2025.

Članak Tražimo da EU ne okreće glavu od građana Srbije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

1. Odsustvo jasne i odlučujuće vizije gde vođstvo vidi državu u budućnosti. U ovom kontekstu, „budućnost” označava vremenski okvir koji nadilazi kratkotočni fokus na nekoliko godina, već označava krajnji cilj ili zamišljenu „sudbinu” države.
2. Reformama, ako ih uopšte ima, nedostaje koherentna i dobro definisana agenda, što doprinosi njihovoj dvosmislenosti. U takvim slučajevima, reforme koje se preduzimaju često se sprovode samo radi stvaranja slike da vođstvo aktivno reaguje na neposredne brige građana, umesto kao deo šire vizije.
3. Postojanje konstantne društvene percepcije zaglavljenosti kao jedine izvesnosti. U društvu postoji percepcija da se ne može predvideti gde će zemlja biti u narednih pet do deset godina, a kamoli za nekoliko decenija. To, zauzvrat, stvara osećaj apatije, odnosno okruženje koje produbljuje osećaj zamora, nezadovoljstva i beznadežnosti.

Iako je u osnovi pesimističan, ovaj koncept takođe služi kao poziv na akciju, zahtevajući kolektivnu pažnju i napore kako bi se pomoglo dotičnim državama da prevaziđu svoje (samonametnute) izazove. Koncept se na slučaju Srbije primenjuje na trostruk način.

1. Zvanično, pristupanje EU predstavlja strateški prioritet Srbije. Međutim, stvarnost oslikava drugačiju sliku. Do sada, Evropska komisija, zajedno sa Evropskim parlamentom i državama članicama, kontinuirano je upozoravala na antievropsku i evroskeptičnu retoriku najviših zvaničnika u Srbiji. Prema tome, Srbija neretko deluje u smeru suprotnom od onog koji bi se očekivao od zemlje koja teži pristupanju Uniji.
2. Iako se zaista preduzimaju određene reforme koje EU snažno podržava, poput ustavnih amandmana ili reformi medijskih zakona, te promene (čak i ako su normativno pozitivne) verovatno neće imati značajan uticaj na terenu. U takvoj situaciji, transformacija političkog i društvenog pejzaža – izvorni cilj procesa pristupanja kako ga vidi EU – izostaće zbog nespremnosti države da promeni status quo.
3. Istraživanja javnog mnjenja kontinuirano pokazuju da prosta većina građana ne veruje da će Srbija ikada postati članica EU. Građani ostaju bez podsticaja da se snažno i energično angažuju u promeni statusa quo, pod uticajem uverenja da, bez obzira na njihove napore, takav status ne može biti izmenjen.

Sa ova tri problema, u državi poput Srbije gde je budućnost neizvesna, samo jedna neosporna izvesnost izbija u prvi plan: uporan osećaj zaglavljenosti. Ovo održava postojeće probleme i produbljuje nepoverenje u domaće aktere, kao i u proces evropskih integracija.

Iako put ka prevazilaženju ovog statusa nije lak, on je ipak dostižan. Srbija mora prepoznati da proces evropskih integracija nije samo tehnički zadatak već i duboka društvena transformacija koja zahteva posvećenost svih segmenata društva. Ovo je prilika ne samo za ekonomski i politički napredak već i za izgradnju društva koje se temelji na pravdi, jednakosti i solidarnosti – vrednostima koje su u srži Evropske unije. Sada kada se otvoreno govori da Crna Gore može postati 28. država članica Unije ’28. godine, pravi je trenutak da i Srbija okrene novi list. Da bi se Srbija izvukla iz statusa „zaglavljene države“ i približila članstvu u EU, neophodno je preduzeti konkretne korake, poput sledećih:

1. Jasna i odlučna vizija evropske budućnosti

Prvi korak ka prevazilaženju statusa „zaglavljene države“ jeste definisanje jasne i odlučne vizije budućnosti Srbije unutar EU. Ova vizija treba da bude više od formalne izjave; ona mora biti integrisana u sve aspekte državne politike. Vlast mora demonstrirati nepokolebljivu posvećenost evropskim vrednostima i standardima, što će građanima pružiti jasan pravac i podstaći poverenje u proces evropskih integracija. U takvoj situaciji, svi ministri moraju imati proevropsku agendu, bez izuzetka, jer će se, u suprotnom, građani i dalje kolebati oko dugoročne perspektive Srbije.

2. Objektivna komunikacija o pristupnom procesu

Uvezano sa prvim korakom, jasna komunikacija o procesu evropskih integracija od suštinskog je značaja za izgradnju poverenja građana. To je do sada evidentno nedostajalo, što predstavlja glavni razlog zbog kojeg većina građana nije svesna u kojoj meri i na koje načine je EU do sada bila od pomoći Srbiji. Kako bi došlo do promene, neophodno je da vlast redovno informiše javnost o koristima procesa pristupanja EU, kao i o obavezama koje Srbija mora ispuniti da bi postala članica. Ova komunikacija treba da bude zasnovana na činjenicama i lišena politizacije, kako bi građani stekli realnu sliku o tome šta članstvo u EU donosi i šta se od njih očekuje.

3. Temeljna implementacija Reformske agende

Uz jasniju komunikaciju, neophodno je i konkretno delovati, odnosno „zavući rukave“ i demonstrirati posvećenost toj viziji članstva u Uniji kroz sprovođenje suštinskih reformi. Važno je imati na umu da su reforme srž pristupnog procesa EU. Demokratske vrednosti čine temelje na kojima se Unija zasniva i stoga se isti standardi očekuju i od država kandidata. S obzirom na to da je Srbija nedavno usvojila svoju Reformsku agendu kao deo Novog plana rasta za Zapadni Balkan, ključno je da se dogovoreni reformski targeti dosledno i adekvatno implementiraju. Ako Srbija ostane privržena usvojenom planu sveobuhvatnih reformi, ne samo da će imati priliku da „otključa“ dodatne fondove, već će takođe steći naklonost u samoj Uniji i unaprediti percepciju o sebi.

4. Približavanje spoljnopolitičkoj viziji EU

Pored sprovođenja reformi, jedan od ključnih zahteva za članstvo u EU jeste spoljnopolitičko usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Imajući u vidu komplikovan odnos Srbije prema partnerima sa Istoka, nije realno očekivati da će Srbija preko noći promeniti svoju spoljnu politiku. Ipak, neophodno je da Srbija pokaže jasnu opredeljenost kroz postepeno usklađivanje svojih spoljnopolitičkih poteza sa EU, uključujući stavove o globalnim pitanjima i sankcijama. Činjenica da je Srbija do sada na različite načine pomagala Ukrajini, kao i da je sarađivala sa Unijom na sprečavanju zaobilaženja sankcija preko svoje teritorije, predstavlja pozitivan signal. Međutim, u predstojećem periodu neophodno je napraviti dodatne korake u ovom pravcu. Kako bi klasteri počeli da se otvaraju, a poglavlja zatvaraju, dalji napredak u spoljnopolitičkom usaglašavanju biće od suštinske važnosti.

5. Aktivnije uključivanje civilnog društva kao partnera

Proces evropskih integracija nije zadatak isključivo Vlade; on zahteva aktivno učešće celokupnog društva. Civilno društvo odnosno nevladine organizacije, akademska zajednica i građani treba da budu uključeni u reformski proces kroz konsultacije, javne rasprave i zajedničke inicijative. Iako je civilno društvo, na primer, konsultovano prilikom izrade Reformske agende, taj proces je sproveden na način koji nije omogućio dublji i značajniji doprinos koji bi mogao suštinski uticati na sadržaj samog dokumenta. Saradnja sa civilnim društvom ne bi smela biti predmet formalnog ispunjavanja obaveza, već integralni deo evropskih integracija. S obzirom na dosadašnji odnos nepoverenja vlasti prema civilnom sektoru, koji je često bio zasnovan na antagonizmu, neophodno je da se u tom pogledu napravi odlučan zaokret.

6. Ukazivati poštovanje prema svim institucijama i članicama EU

Ne treba zaboraviti da se politika proširenja EU zasniva na načelu jednoglasnosti država članica u Savetu EU. Osim toga, pored podrške Evropske komisije, na kraju procesa neophodno je dobiti i zeleno svetlo od Evropskog parlamenta kako bi se članstvo ostvarilo. Međutim, do sada je bilo očigledno da vlast u Srbiji nije ravnopravno tretirala države članice i institucije EU. Na primer, zvaničnici Hrvatske, a u poslednje vreme i Estonije, često su bili meta otvorenih napada. Takođe, Evropski parlament je neretko bio predmet kritika, što se intenziviralo nakon što je hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula imenovan za izvestioca za Srbiju. Uvrede koje stižu iz Beograda na račun pomenutih institucija i članica EU predstavljaju ponašanje koje nije primereno za jednu državu kandidata. Čak i ako Srbija uspešno sprovede sve reforme, pojedine članice mogu odlučiti da ulože veto samo zbog narušenih odnosa uzrokovanih uvredama i neprimerenim ophođenjem. Kako bi se izbegle dalje neprijatnosti i rizici za proces evropskih integracija, sve članice i institucije EU moraju se tretirati s jednakim poštovanjem, bez obzira na eventualne nesuglasice.

7. Zahtevati pristup institucijama EU

Srbija ima priliku da, kroz postepeno ili fazno pristupanje, iskoristi prednosti bliže integracije sa Evropskom unijom i pre formalnog članstva, čime može maksimalizovati koristi iz pretpristupnog procesa. U tom kontekstu, Srbija bi trebalo da razvije inicijativu i zatraži od Unije i njenih institucija da otvore vrata za širu saradnju kako se Srbija bude približavala članstvu. Konkretno, Srbija bi mogla da predloži mehanizme koji bi joj omogućili učestvovanje u većem broju tela i radnih grupa Unije, naravno bez prava odlučivanja, ali s ciljem sticanja iskustva i unapređenja svog imidža. Kroz neposredno i konstruktivno učešće u institucijama EU, Srbija bi mogla da demonstrira da je kredibilan partner i da ostvarivanjem članstva može pružiti značajnu dodatnu vrednost u jačanju Evropske unije. Kako bi ovaj cilj bio ostvaren, neophodna je jasna i strateški osmišljena inicijativa od strane Srbije, koja bi – u idealnom slučaju – bila usklađena i sa drugim državama kandidatima.

8. Delima reafirmisati 2027. kao godinu ispunjenja svih obaveza

Za razliku od Srbije, Evropska komisija je u svom najnovijem Paketu proširenja podržala godine koje su Crna Gora i Albanija nominovale za zatvaranje pregovora – Podgorica je postavila cilj za 2026. godinu, dok je Tirana za 2027. godinu. Iako su vlasti u Srbiji u prethodnom periodu javno isticale nameru da se u potpunosti usaglase sa pravnim tekovinama EU do kraja 2027. godine, to nije bilo dovoljno da bi Evropska komisija pružila podršku za konkretan vremenski okvir. Time je Srbija izgubila status predvodnika u pregovorima, ustupivši to mesto Albaniji, koja, zajedno sa Crnom Gorom, ubrzanim tempom napreduje ka članstvu. Razlog za zaostajanje Srbije leži u pogrešnom shvatanju da je pristupni proces sveden isključivo na pravno usaglašavanje. Međutim, on podrazumeva i spoljnopolitičko usaglašavanje, kao i rešavanje drugih ključnih pitanja, posebno normalizaciju odnosa sa Prištinom. Bez rešavanja ovih problema, pravno usaglašavanje ostaje nedovoljno za značajan napredak. Kako Srbija ne bi propustila brzi voz, od prvorazrednog značaja će biti da dokaže institucijama i članicama EU da zaista planira da okonča pregovore do 2027. godine, a ne samo da se usaglasi sa pravnim tekovinama.

…

Prevazilaženje statusa „zaglavljene države“ je izazovan ali ne i nemoguć zadatak. Prilika za postizanje ovog cilja leži upravo u iskorišćavanju trenutnog momentuma proširenja koji nesumnjivo postoji. Crna Gora, kao i druge države kandidati, ovaj momentum koristi na pravi način, ostvarujući značajan napredak ka svom članstvu u Uniji. Srbija, s druge strane, mora hitno prepoznati ovu priliku i povući konkretne poteze kako bi se uključila u taj talas brzih promena. Kroz sprovođenje suštinskih reformi, rešavanje ključnih spoljnopolitičkih pitanja, razrešavanje odnosa u komšiluku i unapređenje odnosa sa EU institucijama i državama članicama, Srbija može povratiti lidersku poziciju među zemljama kandidatima. To zahteva jasno definisanu strategiju, snažnu političku volju i mobilizaciju celokupnog društva kako bi se zajednički radilo na ostvarivanju cilja članstva u EU.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu EUpravozato.

Članak Prevazilaženje statusa „zaglavljene države“ u kontekstu evropskih integracija: Kratke i jasne preporuke za Srbiju se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

CEP naglašava da je stanje konkurencije, kao i primena pravila koja je regulišu, od suštinskog značaja ne samo za zdravlje domaćeg tržišta već i za napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Efikasna zaštita konkurencije doprinosi fer tržišnim uslovima, sprečava monopolističke prakse i podstiče inovacije, čime direktno utiče na privredni rast i interes potrošača. Stoga, svaki pad u kvalitetu rada institucija zaduženih za sprovođenje ovih pravila, kao što je Komisija za zaštitu konkurencije, predstavlja ozbiljan rizik za tržišnu dinamiku Srbije.

Pad u kvalitetu i obimu rada Komisije za zaštitu konkurencije

Nažalost, praksa Komisije u proteklom periodu pokazuje zabrinjavajuće trendove. Prema dostupnim podacima, Komisija je u toku ove godine donela samo jednu odluku o povredi konkurencije, dok poslednja odluka o zloupotrebi dominantnog položaja datira još iz 2021. godine. Ovaj ozbiljan pad u aktivnosti i manjak tzv. „slučajeva-orijentira“ (landmark cases), koji bi kroz konkretne primere trebalo da pruže smernice za primenu pravila zaštite konkurencije u stvarnim tržišnim okolnostima, ukazuje na duboku letargiju u radu Komisije.

CEP izražava posebnu zabrinutost zbog gotovo potpunog izostanka Komisije iz javnog dijaloga o ključnim politikama i zakonodavnim inicijativama koje utiču na stanje konkurencije na tržištu Srbije. Nedostatak prisustva u ovim diskusijama značajno smanjuje ulogu Komisije kao korektivnog faktora i nadzornika tržišta, a otvara prostor za donošenje politika koje potencijalno ograničavaju konkurenciju ili favorizuju određene učesnike na tržištu.

Nedostatak transparentnosti – Da li Komisija deluje u senci?

Jedan od ključnih problema sa kojim se suočavamo jeste nedostatak transparentnosti u radu Komisije. Konkurs za izbor novog predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije nije objavljen na internet stranici Komisije, što predstavlja ozbiljan problem u pogledu transparentnosti i odgovornosti prema javnosti. Informacije koje su dostupne uglavnom se odnose na seminare i međunarodne aktivnosti, dok su odluke i aktivnosti od suštinskog značaja za stanje konkurencije na domaćem tržištu retko dostupne ili objašnjene javnosti.

Pitanje transparentnosti je dodatno značajno u svetlu činjenice da je Srbija već sada, prema članu 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), obavezna da u potpunosti primenjuje pravila o zaštiti konkurencije usklađena sa pravom EU. Ova obaveza nije daleka perspektiva vezana za eventualno članstvo, već važeća međunarodna obaveza kojoj Srbija mora posvetiti ozbiljnu pažnju.

Potreba za reformom i hitnom promenom prakse

Imajući u vidu navedene izazove, Centar za evropske politike poziva na hitne promene u radu Komisije za zaštitu konkurencije. Neophodno je da Komisija izađe iz trenutnog stanja pasivnosti i obezbedi da njena praksa bude javna, transparentna i u skladu sa najboljim evropskim standardima. Javnost, uključujući stručnu zajednicu i medije, mora biti redovno informisana o ključnim odlukama koje se tiču zaštite konkurencije, kao i o politikama koje mogu uticati na tržišne uslove.

Takođe, potrebni su adekvatni institucionalni i stručni kapaciteti unutar Komisije kako bi ona mogla efikasno da odgovori na izazove tržišta i primenjuje pravila koja sprečavaju monopolističko ponašanje i druge prakse koje narušavaju konkurenciju. Bez ove reforme, postoji ozbiljan rizik da Komisija nastavi da deluje pod “velom senke”, a tržište Srbije ostane nezaštićeno od anti-konkurentskih praksi.

Centar za evropske politike poziva nadležne institucije, uključujući Vladu Republike Srbije i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, da preduzmu konkretne korake u jačanju transparentnosti i odgovornosti Komisije za zaštitu konkurencije. Samo kroz otvoren dijalog, reformu i povećanje stručnih kapaciteta možemo osigurati fer tržišne uslove i održivu ekonomsku budućnost Srbije.

Članak Praksa Komisije za zaštitu konkurencije u senci: Hitno potrebno poboljšanje transparentnosti i primene pravila se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Dana 24. aprila 2024. godine u Beogradu je organizovano svečano potpisivanje ugovora sa dobitnicima grantova kao kruna trodnevne radionice za grantiste. Tokom radionice upoznali su se sa veštinama design thinking-a koje će implementirati u okviru svog projekta, kao i sa pravilima i procedurama upravljanja projektom, finansiranjem, izveštavanjem, vidljivošću i komunikacijama.

Listu svih dobitnika grantova možete pogledati ovde.

Članak Osnaživanje lokalnih OCD: WeBER 3.0 dodeljuje 21 grant se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Tri operatera, odnosno, svi učesnici na tržištu usluga mobilne telefonije, povećali su cene u rasponu prosečnog poskupljenja usluge između 10 i 15,8%, a to je učinjeno gotovo istovetno.

„Smatramo da se u ovom slučaju javlja osnovana pretpostavka postojanja povrede konkurencije, i to restriktivnog sporazuma putem izričitog ili prećutnog dogovora, sa ciljem ili posledicom značajnog ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije,“ rekao je Nebojša Lazarević, osnivač Centra za evropske politike.

Povećanjem cena obesmišljeno je pravo korisnika usluge da raskine ugovor sa operaterom u roku od 30 dana od obaveštenja, obzirom da je i kod svih drugih operatera na tržištu istovremeno nastupilo povećanje usluge.

„Posledica takvog postupanja je da su korisnici praktično ,zaključani’ kod postojećih operatera i da su dužni da trpe povećane cene, s obzirom da ne mogu da iskoriste jedini instrument uticaja na tržišno ponašanje učesnika – zamena operatera,“ kaže Lazarević.

Dodatno, čak i da su hteli da promene, veliki broj korisnika ističe da oni nisu ni bili obavešteni na jasan i adekvatan način o promenama uslova ugovora. Šira javnost je ostala zatečena kad je počela primena novih cena. Takav nedostatak potpune transparentnosti kod objavljivanja novih cena i uslova korišćenja javnih elektronskih komunikacionih usluga u ovom slučaju, takođe ukazuje na mogućnost postojanja dosluha ili nekog dogovora, izričitog ili prećutnog, između ovih učesnika na tržištu.

Kako ni tri nedelje nakon obelodanjivanja nema nikakvih zvaničnih podataka o istrazi, Centar za evropske politike je podneo inicijativu Komisiji za zaštitu konkurencije za pokretanje postupka ispitivanja povrede konkurencije na tržištu usluga mobilne telefonije.

U inicijativi se navodi da se u konkretnom slučaju javlja osnovana pretpostavka postojanja povrede konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, i to „restriktivnog sporazuma putem izričitog ili prećutnog dogovora, ili usaglašene prakse, sa ciljem ili posledicom značajnog ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije na relevantnom tržištu usluga mobilne telefonije“.

Navedeni slučaj ponašanja operatera kao „slonova u staklarskoj radnji“ na tržištu mobilne telefonije ne može proći nezapažen i neispitan od strane Komisije za zaštitu konkurencije. Centar za evropske politike smatra da ključne činjenice i okolnosti ovog slučaja su notorne, a po svom značaju i posledicama spadaju u kategoriju relevantnosti i kvaliteta sumnje u postojanje povrede konkurencije koji zahteva da se sprovede istraga u skladu sa zakonom, kako bi se građanima koji su korisnici ovih usluga pružila pravna zaštita od nedozvoljenog ponašanja velikih tržišnih igrača.

Članak CEP: Prijava Komisiji za zaštitu konkurecije zbog istovremenog povećanja cena svih mobilnih operatera se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Izrada ovih izveštaja ima za cilj da pokaže objektivnu sliku o stanju pravosuđa iz sistemskog ugla. Ovaj izveštaj je treći po redu, što omogućava upoređivanje stanja u odnosu na prethodne godine. Izveštaj je jedinstven po svojoj metodologiji dosledan u korišćenju iste tokom svih monitoring ciklusa, objasnio je Protić.

Prvu oblast – Pravna pomoć – je predstavio Milan Filipović, rekavši da su stanje i ocene iz prve oblasti ostali isti usled nepromenjenog zakonodavstva i prakse. Naveo je i da osnovni problemi u oblasti pružanja pravne pomoći potiču upravo iz Zakona o pružanju besplatne pravne pomoći.

„Najveća slabost navedenog zakona jeste nepostojanje definicije službe besplatne pravne pomoći“, rekao je Filipović.

Drugu ključnu oblast – Pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštva – predstavljali su Damjan Mileusnić i Jelena Pejić Nikić. Najvažnija zapažanja u ovoj oblasti su da od 31 analiziranog suda samo 29 ima pristupačne internet stranice, dok ih sudovi u Brusu i Raškoj uopšte nemaju. Čak 80% sudova u Srbiji redovno ažurira svoje internet stranice – jednom mesečno. Najveći problemi u oblasti transparentnosti rada sudova su nedostatak profesionalnih biografija sudija na internet stranicama, kao i to što većina stranica nije dostupna na jezicima nacionalnih manjina, i prilagođena slepim i slabovidim osobama.

Rezultate prikupljene u okviru treće oblasti – Pristup sudovima – predstavio je Dušan Protić. On je naglasio da su normativno ispunjeni svi ili većina standarda za tri podindikatora ove oblasti koji se odnose na finansijsku, fizičku i jezičku pristupačnost sudovima. Praktični nedostaci u ovoj oblasti se ogledaju u nedostatku vođenih parnica na jezicima nacionalnih manjima ili uz pomoć adekvatnih prevodilaca.

Dejan Petković je predstavljao nalaze iz četvrte oblasti – Sudska efikasnost – i ustanovljeno je da u njoj nije bilo značajnijih promena u odnosu na prošlogodišnji ciklus praćenja.

„Trebalo bi objavljivati sudske odluke na stranicama sudova, takođe trebalo bi unaprediti kriterijume za vođenje sudskih statistika.“

Robert Sepi je kao jednu od ključnih promena u petoj oblasti – Etika u sudstvu – naveo ukidanje prvog izbora, odnosno da je stalnost sudske funkcije postala ustavna kategorija. Druga bitna promena je ukidanje nadležnosti Narodne skupštine kroz prvi izbor i smanjenje političkog uticaja prilikom izbora sudija.

„Težište borbe za nezavisnost sudstva je prebačeno na teren rada Visokog Saveta sudstva.“

Marina Matić Bošković je analizirala šestu oblast – Pristup pravdi u krivici. Istakla je poboljšanje stanja okrivljenog u postupku, dok su prava oštećenog lica još uvek nedovoljno zaštićena. Kao preporuke u ovoj oblasti izdvojila je izmene Zakona o krivičnom postupku koje bi posledično predupredile dve radnje – obaveštenje okrivljenog da je protiv njega podneta krivična prijava kao i obaveštenje oštećenog da je okrivljeni u njegovom slučaju pušten na slobodu.

„Do jačanja samostalnosti i većeg integriteta i kvaliteta rada javnih tužilaca može doći samo normativnim promenama odnosno promenama Zakona i javnom tužilaštvu i Zakona o visokom savetu javnih tužilaštva“, naglasila je Matić Bošković.

Dušan Protić je takođe predstavio Pristup pravosudnim uslugama. On je naveo da je u ovom monitoring ciklusu došlo do pada standarda koji su uticali na smanjenje ocene rada javnih izvršitelja. Glavni razlozi za ovu promenu su nezadovoljstvo građana koji su u ulozi dužnika u ovoj vrsti postupka.

Članak Predstavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2022. godinu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Događaj je otvorila programska direktorka CEP-a, Milena Mihajlović, a mlađa istraživačica u CEP-u, Milica Divljak, predstavila nalaze i preporuke istraživanja o korišćenju portala eKonsultacije, nakon čega je panel diskutovao na temu transparentnosti i inkluzivnosti kreiranja propisa i dokumenata javnih politika u širem smislu. U panelu su učestvovali Žarko Stepanović, v.d. pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ninoslav Kekić, pomoćnik direktora, Republički sekretarijat za javne politike, Nemanja Nenadić, programski direktor, Transparentnost Srbija, Marija Ušumović Davčik, načelnica Gradske uprave Subotice i Vladimir Mihajlović, istraživač u CEP-u. Panel je moderirala novinarka Suzana Trninić.

Stepanović je rekao da je portal eKonsultacije potekao kao inicijativa Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, da bude „centralno mesto gde zainteresovane strane mogu da prate i učestvuju u konsultativnim procesima“. Stepanović je rekao da stari sistem i dalje funkcioniše, da je transparentnost je obezbeđena na pojedinačnim internet stranicama organa, ali Portal treba da bude nadgranja i prilika da se u realnom vremenu vide komentari drugih.

„Ovo nesumnjivo doprinosi transparetnosti i olakšava građanima praćenje jer se sve nalazi na jednom mestu. Ovo nije samo formalna stvar, približava građanima mogućnost da učestvuju. Nema dobrog donošenja odluka ako u njima ne učestvuju građani“, rekao je on.

„Konsultativni proces je takav da treba što pre da se odgovori na komentar kako bi i drugi mogli da ga vide. Treba ohrabrivati korisnike da ponove komentar jer onda i drugi vide i insistiraju da se komentar usvoji ako ga smatraju dobrim“, rekao je Kekić. „Svi se sada utrkuju u transparetnosti i tehnologijama, a mi smo se vodili iskustvima Švedske i Danske koje su se, pak, ugledale na države van Evrope“, dodao je Kekić.

Nenadić je rekao kako Portal ima mnogo potencijala, uključujući i mogućnost komentarisanja. „Komentari mogu biti korisni drugima koji žele da se upoznaju sa materijom, ali i iz praktičnih razloga. Drugi i bitniji razlog je da korisnici reaguju na nešto sa čime se ne slažu, jer bez toga možemo dobiti kao krajnji rezultat propis koji je pogoršan u odnosu na prvobitnu verziju“, ukazao je on.

„Građani ne koriste dovoljno prilike da utiču na sadržinu akata i dokumenata javnih politika, uglavnom jer nemaju poverenja da će njihovi predlozi biti razmotreni. Sa druge strane, to neučešće smanjuje entuzijazam predstavnika uprave da sprovode konsultativne procese, jer nema učesnika. Mislim da nećemo imati dobro rešenje sve dok zakonske obaveze funkcionišu na bazi dobrovoljnosti. Sve dok ne budemo imali organ koji bi zaista mogao obezbediti da se sva pravila realizuju u praksi, mi nećemo imati rešenje za ovaj začarani krug“, rekao je Nenadić.

„Kada se priprema propis ili dokument javnih politika, smatramo da su konsultacije usluga građanima i civilnom društvu, a zapravo je obrnuto, to je usluga organu predlagaču. Dok to ne shvate državni organi, da dobijaju besplatno znanje kroz konsultaciuje, to će biti glavni kamen spoticanja kod konsultacija“, rekao je Mihajlović.

Ušumović Davčik je istakla kako već godinama postoji problem nedostatka kvalitetnih kadrova. „Lokalna uprava već dugo nije interesantna mladim obrazovanim kadrovima. Dodatno ograničenje je ograničen broj zaposlenih i potreba pribavljanja saglasnosti za novo zaposlenje. To ponekad traje mesecima. Primer Subotice je dobar jer nije tako mala sredina i lakše se snalaze, ali male sredine sigurno imaju veći problem“, rekla je ona. „Još uvek treba svi da učimo, predstavnici lokalnih organa vlasti ali i građani. Susretali smo se sa time da učešće u javnoj raspravi uzmu samo pojedinci koji nisu lično zainteresovani, već jednostavno imaju vremena i bave se temama koje nisu vezane za njih, tako da se dešava da se ne dobiju kvalitetne sugestije jer ne učestvuju pojedinci na koje se propisi i dokumenti direktno odnose“, dodala je.

„U odnosu na broj stanovnika, mali broj građana učestvuje i doprinosi donošenju propisa“, zaključila je Ušumović Davčik.

Ova panel diskusija je održana u okviru Godišnjeg programa rada CEP-a za 2023, u okviru Strateškog plana za oblast dobre vladavine, koji CEP sprovodi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Nakon toga, usledio je dvanaesti sastanak WeBER 3.0 Nacionalne radne grupe za praćenje reforme javne uprave u Srbiji u čijem je fokusu bilo predstavljanje i diskusija o Nacrtu Smernica za rešavanje problema upravljanja i reforme javne uprave na lokalnom nivou u skladu sa pristupom usmerenom ka građanima. Sastanak je otvorila Jovana Knežević, projektna i grant menadžerka WeBER 3.0 inicijative. Nakon kratkog uvoda tokom kojeg je predstavljen projekat i program malih grantova, predstavljen je Nacrt smernica. Istaknuto je da su Smernice namenjene organizacijama civilnog društva na lokalnom nivou za sprovođenje u okviru WeBER 3.0 Programa malih grantova i da je njihova svrha prioritizacija potreba, preferencija i želja građana u procesu donošenja odluka i sprovođenju reformi.

U nastavku, Miloš Đinđić, glavni istraživač na WeBER 3.0 projektu, predstavio je ključne koncepte na kojima se Smernice zasnivaju – design thinking pristup i kontrolna lista ciljeva za održivi razvoj. Nakon toga, detaljno su predstavljeni pojedinačni koraci za implementaciju Smernica, uz aktivnu diskusiju prisutnih gostiju iz civilnog sektora, ali i predstavnika državnih institucija iz Republičkog sekretarijata za javne politike, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Agencije za sprečavanje korupcije, Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srbije, kao i predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Članak Diskusija o transparentnosti i inkluzivnosti kreiranja politika i propisa i sastanak WeBER 3.0 Nacionalne radne grupe se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Radionici su prisustvovali predstavnici sva tri regionalna centra, predstavnici FREN-a i CEP-a, dok je edukator, Vladimir Pavlović, bio zadužen za moderaciju i sprovođenje radionice. Radionica je uključivala prezentovanje osnovnih tehnika zagovaranja, modela i alata koji su u potpunosti prilagođeni temi i specifičnom kontekstu u Srbiji, kako bi Regionalni centri bili osnaženi da na lokalnom nivou zagovaraju usvajanje na činjenicama zasnovanih javnih politika koje podstiču i olakšavaju proces cirkularnih migracija.

Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije.

Članak Jačanje zagovaračkih kapaciteta Regionalnih centara izvrsnosti se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U prostorijama EU info centra u Beogradu, u organizaciji Delegacije EU u Srbiji i Centra za evropske politike, organizovana je diskusija Od Švedske do Španije: Nova Trojka, nove ideje. Panelisti na događaju su bili ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, ambasadorka Kraljevine Švedske, NJ.E. Anika Ben David, ambasador Kraljevine Španije, NJ.E. Raul Bartolome Molina, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre, i predsednik Upravnog odbora CEP-a, Srđan Majstorović. Panel je moderirao Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač u CEP-u.

Švedsko predsedavanje EU završava se danas, a njegovi prioriteti bili su zelenija, bezbednija, i slobodnija Evropa. Amabsadorka Kraljevine Švedske u Srbiji NJ. E. Anika Ben David istakla je rezultate svoje države u okviru sva tri prioriteta. „Spremni za 55“ predstavlja najsveobuhvatniju inicijativu EU sa ciljem da smanji zagađenje za 55% i učini Evropu prvim klimatski neutralnim kontinentom do 2050. godine. „Ruska agresija na Ukrajinu je učinila Evropu ujedinjenijom i snažnijom, te je za vreme švedskog predsedavanja EU poslala milion različitih komada naoružanja i milijardu evra finansijske pomoći i usvojila dva paketa sankcija protiv Rusije“, rekla je Ben David. Kada je u pitanju proširenje, Švedska je pragmatična i podržava svaku zemlju koja želi postane članica koja ispunjava kriterijume za članstvo.

„Španija je svojevremeno prepoznala članstvo u Evropskoj zajednici kao nacionalni interes, stoga ne bi trebalo biti sumnje kada je u pitanju članstvo Srbije u Evropskoj uniji“, rekao je Molina. On je istakao kako prioriti Španije predstavljaju kontinuitet sa prioritetima Švedske u radu Saveta EU, te će se tako Španija fokusirati na Zelenu agendu, ekonomski razvoj i jačanje jedinstva Evrope, naročito kada je u pitanju politika proširenja. „Bez obzira na predstojeće parlamentarne izbore u Španiji, sve političke partije su saglasne oko španskih prioriteta za predsedavanje i ti izbori neće negativno uticati na predsedavanje“, rekao je on.

Mišćević je rekla da otvaranje klastera i zatvaranje poglavlja nije merilo napretka Srbije ka EU, već je pravi napredak kvalitet reformi koje su sprovedene. „Srbija gradi kulturu nezavisnog sudstva usvajanjem ustavnih i zakonskih promena u oblasti vladavine prava, i trenutno radi na usvajanju dodatnih podzakonskih akata“, rekla je Miščević. Pored toga Srbija je pokazala napredak u usklađivanju sa viznim režimom EU i aktivno radi na energetskoj diverzifikaciji što je važno iz ekonomskih i geopolitičkih razloga. Na pitanje o reorganizaciji pregovaračkog tima za članstvo u EU, Miščević je istakla da je to još uvek otvoreno pitanje za Vladu i da će rešenje ovog pitanja biti predstavljeno javnosti kada ga Vlada Srbije razmotri i donese konačnu odluku.

Ambasador EU u Srbiji Nj. E. Emanuele Žiofre je stava da je nastupio novi momenat za proširenje i da je obnovljenja politička volja, ali da moramo imati proces zasnovan na zaslugama. Konkretne promene se već vide na primeru zajedničke nabavke gasa EU i učešća kandidata u diskusiji. „EU pokazuje posvećenost integraciji Zapadnog Balkana kroz najavljen pristup Jedinstvenom tržištu EU, uvećanju pretpristupnih fondova, digitalizaciji i ubrzanoj regionalnoj integraciji za Zapadni Balkan koji je najavila predsedenica Evropske komisije Ursule von der Lejen. Ponuda članstva za Zapadni Balkan jena stolu, a EU traži načine kako da konkretizuje benefite za građane i države kandidate“, rekao je Žiofre.

Majstorović je naglasio važnost valjanog funkcionisanja demokratskih institucija za članstvo u EU i njihovu oslanjanje na vladavinu prava. Pomenuo je i da je podizanje nivoa usaglašenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom polikom EU i restriktivnim merama, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom su neophodni kako bi Srbije mogla da napreduje u procesu pristupanja. Majstorović je dodao kako Zapadni Balkan propušta priliku dok se fokus pomera ka istoku prema zemljama koje se bore za svoje pravo da budu deo evropske porodice.

Na kraju, Centar za evropske politike radi na izradi novog predloga za fazno pristupanje EU kako bi podstakao kako države Zapadnog Balkana tako i članice i EU da dovrše proces proširenja.

Ovaj događaj je deo već tradicionalne prakse koju su CEP i EU info centar započeli pre šest godina, sa ciljem pokretanja kvalitetne debate o prioritetima EU iz ugla država koje predsedavaju Savetom EU (odlazeće i predstojeće predsedavajuće države), uz osvrt na aktuelne teme u procesu pristupanja Srbije EU. Događaj dva puta godišnje okuplja predstavnike diplomatskog kora, državnih institucija i organizacija civilnog društva i medijski je znatno ispraćen.

Članak Od Švedske do Španije: Nova Trojka, nove ideje se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Hvala Vam unapred!

Ova anekta sprovodi se u okviru projekta Otvorena vrata pravosuđa, koji CEP implementira zajedno sa 11 partnera i uz podršku USAID-a. Cilj projekta je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa.

Članak Anketa: ocenite rad javnih izvršitelja se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U serijalu „Cirkularne migracije pre depopulacije!” razgovaramo sa cirkularnim migrantima različitih obrazovnih kategorija i profila i fokusiramo na pronalaženje načina za povećanje broja cirkularnih migranata u cilju prevencije depopulacije. Serijal pruža zanimljiv uvid u iskustva mladih ljudi iz Srbije koji trenutno žive ili su živeli u inostranstvu u prethodnim godinama, kao i u različite perspektive o migraciji i njenom uticaju na društvo.

Kada si prvi put počela da se baviš odbojkom i šta te je motivisalo da postaneš profesionalna odbojkašica?

Zdravo svima pre svega, jako mi je drago što ste me zvali da zajedno komentarišemo ovu interesantnu temu. Počela sam odbojkom da se bavim jako rano, mama je oduvek bila veliki fan odbojke pa smo se sestra i ja sa njom stalno igrale dok nisam krenula u školu i upisala odbojku. Pa najveći motiv sigurno da je bio ta želja za tim nekim sportskim uspehom i naravno da.. putovanja. 🙂

Kako si se osećala kada si prvi put došla u drugu zemlju?

Uff, imala sam 18 godina kada sam otisla u Cirih. Dete iz Zvornika, bez nekog znanja engleskog jezika, ali sa puno entuzijazma i željom za uspehom. Sećam se da sam bila izgubljena, ali da mi ništa nije predstavljalo problem, grizla sam jako. Sama Švajcarska mi je bila čudna jer je tako uređena, ljudi su hladniji, nisam pričala njihov jezik tako da sam se družila sa Ruskinjama i Kubankama.

Kakva su tvoja iskustva sa radom u različitim klubovima u različitim zemljama? Da li postoji neka zemlja u kojoj si se posebno dobro uklopila?

Imam različita iskustva s obzirom na to da sam igrala u 10 različitih zemalja. Recimo Rumuni su me iznenadili, jer su bili bas profesionalni dok recimo u Austriji nisam imala tako lepo iskustvo. Sad kad se osvrnem mogu slobodno da kažem da sam se najbolje uklopila u Izraelu, jer mi je odgovarao taj stil života i njihov vajb.

Koliko je teško bilo uspostaviti nove prijateljske veze i odnose u novoj zemlji? Da li si imala neke specifične izazove?

Uspostavljanje prijateljskih veza jako zavisi u kojoj si zemlji i kakav je taj narod. U Nemačkoj je bilo izuzetno teško za mene da sklopim odnos sa nekim, prosto mi se energija nikako ne poklapa sa njihovom, i onda sam dosta vremena provodila sama. Ako ništa drugo, naučila sam da živim, funkcionišem i snalazim se apsolutno sama. U Izraelu i Španiji nije problem sprijateljiti se sa ljudima, otvoreni su za komunikaciju, veseli, temperamentni i nekako puni života. Definitivno najlepše dve zemlje za život.

Koji su ti ciljevi u karijeri u narednim godinama? Da li imaš neke specifične klubove ili zemlje u koje bi volela da odeš? Da li vidiš svoju budućnost u Srbiji ili u inostranstvu i zašto?

Igrala sam već dve sezone u zemljama na moru, jer se polako približava kraj moje karijere pa želim da je dokazao najlepše moguće. Ostala mi je želja da igram u Italiji ,ali dobro, sve ima svoje zašto i zato. Što se tiče života i neke druge karijere nakon ove sportske, definitivno bih krenula da se razvijam u Srbiji, znam da će mi biti teško da ne putujem dosta i da sam stacionirana na jednom mestu ali ko zna, možda uspem da namestim sebi da živim dve lokacije što bi mi najviše odgovaralo.

Koji su ti saveti koje bi dala mladim igračicama koje tek počinju da se bave odbojkom i sanjaju o karijeri kao što je tvoja?

Najbolji savet što mogu da im dam jeste da budu vredne, istrajne i da ne odustaju od svojih snova nikad. Budite hrabre i maštajte!

Kako bi savetovala druge ljude koji razmišljaju o tome da postanu cirkularni migranti? Da li bi imala neke savete ili preporuke za početak?

Preporuka je sigurno da se informišu pred put o načinu života i osobinama ljudi u zemlji u koju se sele, jer vi treba da se prilagodite, a ne oni. Morate pratiti njihov tempo, ali ne gubiti sebe. Svakako uzeti najbolje od njih i uživati u tome, a ono najgore pokušati “zanemariti”. Jako je izazovno i interesantno, a ujedno ume da bude usamljeno. Ko je avanturista svideće mu se taj način života, ima neku posebnu draž. Sad kad bih se vratila na početak svoje karijere, koliko god teško bilo nekad i naporno ja bih opet sve isto izabrala, jer ovo iskustvo koje nosim sa sobom je najveće bogatstvo koje posedujem.

________________________________________________

Projekat „Cirkularne migracije pre depopulacije!” sprovode Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Centar za evropske politike – CEP. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoć Evropske unije.

Photo: Volleybox

Članak Cirkularne migracije pre depopulacije: intervju sa Jovanom Gogić se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.