• ENGENG
  • Značaj američkih predsedničkih izbora za građane Srbije

    Kroz prizmu „kosovskog pitanja“

    Većina građana Srbije nema informacija o tome šta su teme američkih izbora, pa ni o načinu izbora predsednika SAD. Oni ove, kao i prethodne izbore, gledaju uglavnom kroz prizmu rešavanja kosovskog pitanja. Činjenica je da se kandidati Demokratske stranke, posebno na prethodnim izborima kada je Hilari Klinton bila njihova kandidatkinja, automatski povezuju sa bombardovanjem NATO Srbije 1999. godine kada je predsednik SAD bio Bil Klinton.

    Pitanje Kosova je veoma osetljivo za većinu građana Srbije i u bliskoj vezi sa nacionalnim identitetom. Percepcija Demokratske stranke i američkog establišmenta koji je sad personifikovan u Bajdenu je da je on neko ko nije naklonjen Srbiji i njenim interesima. Iz tog razloga njihova podrška, ili možda je bolje reći simpatije, idu onom kandidatu za kojeg procene da će se zalagati za rešenje kosovskog pitanja koje će na neki način uvažiti i stavove Srbije. U ovom trenutku većina građana smatra da je to Donald Tramp. Predsednik Tramp je predstavio nedavno potpisani Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine kao veliki međunarodni uspeh i lični doprinos pomirenju srpske i albanske zajednice. U nedostatku konkretnog napretka u suštinskoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine pod okriljem i uz posredovanje EU, ovaj sporazum je srpskoj javnosti predstavljen kao korak u pravcu privlačenja američkih investicija za izgradnju kapitalnih projekata povezivanja Srbije i Kosova, što takođe ima uticaja na sliku SAD u Srbiji i kreiranje stavova javnosti u vezi sa predstojećim izborima u SAD, odnosno podršku dela javnosti reizboru Trampa.

    Sa druge strane, u Srbiji vlada popularna percepcija Trampa kao „branioca srpskog interesa“, nekoga ko je „protiv američkog establišmenta” oličenog u prethodnoj administraciji koja je meta domaćih populista i nacionalista, i nekoga ko ima blagonaklon odnos prema ruskom predsedniku, što je takođe razlog simpatijama određenog dela građana Srbije. Pored toga, postoji jedna naivna pretpostavka ili očekivanje da će Tramp pružiti podršku srpskim interesima u pregovorima između Beograda i Prištine pre nego Bajden. Nažalost, Tramp uživa podršku i nekih ekstremnih nacionalistički orijentisanih grupa koje veruju da će on podržati „hrišćansku“ Srbiju pre nego Albance, „muslimane na Kosovu“.

    Uprkos brojnim stereotipima i uglavnom pogrešnim očekivanjima, za građane Srbije će biti važno da budući predsednik SAD bude spreman da sarađuje sa Evropskom unijom, kao glavnim posrednikom u dijalogu u cilju postizanja istinske, suštinske normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, da podrži evropsku i evroatlantsku integraciju zemalja u regionu, kao i da prepozna strateški interes SAD i EU da zajednički doprinesu ekonomskom i socijalnom razvoju, demokratizaciji, rešavanju bilateralnih sporova i prosperitetu Srbije i Zapadnog Balkana.

    Za zemlje Zapadnog Balkana ishod američkih predsedničkih izbora imaće poseban značaj. U zavisnosti od toga koji kandidat pobedi zavisiće i odnosi između SAD i EU čije članice žele da postanu sve zemlje ZB. Zapadni Balkan je strateški značajan za EU s obzirom da je to jedini preostali region u Evropi koji, iako je u velikoj meri integrisan u evropske ekonomske tokove putem slobodne trgovine i postepenog regulativnog usklađivanja sa propisima i standardima EU, ipak formalno nije njen deo. To ga ostavlja ranjivim na uticaj drugih inostranih suparnika i/ili partnera. U ovom trenutku se na Zapadnom Balkanu na veoma kompleksan način prepliću interesi Rusije, Kine, Turske i pojedinih zalivskih zemalja. Navedeni akteri imaju različite razloge za prisustvo u regionu – od čisto političkih interesa remetilačke prirode, preko izrazito ekonomskih interesa, do romantičarskih snova o povratku na stare dane imperijalne slave. SAD su tradicionalno bile partner EU u rešavanju sukoba u regionu. Međutim, EU je tokom mandata predsednika Trampa morala da prihvati činjenicu da je ostavljena sama da se izbori sa brojnim međunarodnim izazovima, pa i onim na ZB.  U takvim okolnostima, za evropsku budućnost Zapadnog Balkana veoma je značajno da li će u Beloj kući boraviti predsednik koji je posvećen međunarodnim odnosima zasnovanim na međunarodnim pravilima, multilateralizmu i transatlantskoj saradnji, ili predsednik koji će pragmatično nuditi brza, neortodoksna i neodrživa „rešenja“ kompleksnih pitanja koja bi mogla imati ozbiljan uticaj na stabilnost i odnos pojedinih zemalja regiona sa EU.

    Stabilnost regiona zavisi od saradnje SAD i EU. U ovom trenutku, uprkos zvaničnim izjavama namenjenim javnosti, ova saradnja deluje iznuđeno i neiskreno. To nije dobro jer se u takvoj situaciji i zemlje regiona “svrstavaju” na različite strane, odnosno igraju na kartu nejedinstva između SAD i EU. Zemlje Zapadnog Balkana su, dakle, veoma zainteresovane za konačan ishod predstojećih predsedničkih izbora i imaju svoje favorite u zavisnosti od vlastitih interesa. Eventualna promena u Beloj kući za neke će biti poželjan povratak u vreme kada su principi američke spoljne politike bili jasno definisani i prepoznatljivi, dok će za druge to biti poraz mogućnosti da se putem transakcionalnog pristupa međunarodnim odnosima na pragmatičan način „reše“ preostala otvorena pitanja u regionu.

    Tekst je prvobitno objavljen na portalu Euractiv Srbija.

    Foto: Profimedia

    Nazad na vrh