• ENGENG
  • Šta je potrebno da se javna uprava otvori ka građanima?

    Pre oko godinu i po dana, dobili smo dva važna zakona koja su uvela nova rešenja za učešće građana u izradi javnih politika i propisa.[1] Ipak, građani i dalje imaju malo prilika da kritički preispitaju učinak Vlade u važnim oblastima. Na primer, kako se dodeljuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za zaštitu životne sredine? Ili kako javni sektor finansira medije? Podaci o trošenju javnih sredstava u Srbiji nisu dovoljno transparentni, a građanima se pruža malo mogućnosti da se uključe u budžetske procese. Prema Indeksu otvorenosti budžeta za 2017. godinu (izrađuje se svake tri godine), Srbija se nalazi u donjem delu liste sa 43 od 100 bodova, iza susednih zemalja poput Hrvatske ili Albanije. Sa druge strane, podaci koji se objavljuju nisu lako dostupni niti mašinski čitljivi, što dodatno otežava njihovu upotrebu i sprečava građane da se informišu i uključuju barem u praćenje stanja.

    Ovo su samo neki od problema koje Srbija nastoji da reši učešćem u Partnerstvu za otvorenu upravu (Open Government Partnership – OGP). OGP je globalna inicijativa koja okuplja preko 70 država širom sveta u istom nastojanju – da svoju vladu učine transparentnijom, odgovornijom i inkluzivnijom. Srbija je aktivna članica ove inicijative od 2012. godine i, kao i svaka druga zemlja, svoje članstvo ostvaruje kroz usvajanje i sprovođenje dvogodišnjih akcionih planova, u kojima se dobrovoljno obavezuje na rešavanje niza problema, čije bi rešenje trebalo da dovede do većeg učešća građana u donošenju odluka, boljeg pristupa informacijama od javnog značaja, i/ili višeg stepena javne odgovornosti. Tako Vlada teži da učini javnu upravu otvorenom i pristupačnom svojim korisnicima, građanima.

    Šta tačno Srbija otvara?

    Otvaranje uprave podrazumeva stalnu težnju ka stvaranjem pozitivnih promena, koje će preokrenuti neuspešne prakse u relevantnoj oblasti javne politike. Ovaj proces stoga daje mogućnost da se dugoročno radi na unapređenju odnosa između države i njenih građana i kao takav predstavlja proces koji stalno traje s obzirom da postoji prostor da se rad uprave konstantno unapređuje. Drugim rečima, i napredne administracije pronalaze načine da učine korak dalje ka sve otvorenijoj upravi. U idealnom smislu, inicijative ka otvaranju uprave treba da se nadovezuju jedna na drugu i tako podižu lestvicu iz ciklusa u ciklus.

    Srbija se u aktuelnom ciklusu (od 2018. do 2020. godine) obavezala da unapredi rezultate u pet oblasti: otvoreni podaci, fiskalna transparentnost, integritet vlasti, javne usluge, pristup informacijama i učešće javnosti. Narodna skupština se ovog puta takođe pridružila inicijativi i kao svoju obavezu predložila unapređenje komunikacije parlamenta sa građanima. Sve promene predviđene ovim obavezama treba da doprinesu ukupnim reformama ka otvaranju javne uprave.

    Iako je za Srbiju ovo već treći akcioni plan u okviru inicijative OGP, napori ka otvaranju uprave i dalje su skromni. Oni se u ovom trenutku mahom odnose na veliku inicijativu ka digitalizaciji uprave, te otvaranje što većeg broja zvaničnih podataka državnih institucija. Sa druge strane, ovi napori ostaju u senci faktora koji znatno ograničavaju pozitivno okruženje za otvaranje uprave. Neki od tih  faktora odnose se, na primer, na ugroženi sistem vladavine prava u Srbiji i s njim u vezi opadajući nivo slobode medija. U tom smislu, glavni preduslovi za ostvarenje otvorene uprave nisu u potpunosti dostignuti, što urušava inicijativu koja se preduzima kroz tekući akcioni plan.

    Loading...

    Loading…


    Trenutni napori ka otvaranju uprave u Srbiji odgovaraju vrednostima na kojima počiva OGP. U tom smislu, izvesno je da će Vlada ispunjavanjem svojih obaveza doprineti boljem pristupu informacijama, unapređenju javne odgovornosti i učešću građana. Međutim, doseg ovih namera je veoma skroman budući da samo jedna od obaveza, ukoliko se ispuni do kraja, ima potencijala da potpuno preokrene dosadašnju praksu. To je obaveza koja se odnosi na objavljivanje informatora o radu organa javne vlasti u otvorenom formatu. Budući da su informatori glavni izvor informacija od javnog značaja u javnoj upravi, ova obaveza tako ima velike šanse da znatno doprinese otvaranju javne uprave u Srbiji. Sve ostale obaveze imaju vrlo skromnu ambiciju i pokazuju da Vlada nedovoljno razmišlja o merama koje će dovesti do opipljivih promena za građane. Drugim rečima, Vlada nedovoljno koristi potencijal Partnerstva za otvorenu upravu predlaganjem mera koje neće nužno dovesti do suštinskih promena.

    Loading...

    Loading…

    Iako plan da se informatori o radu objavljuju u otvorenom formatu predstavlja veliku promenu u Srbiji, njegova realizacija i dalje zavisi od izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Izmene ovog zakona obaveza su Srbije u okviru poglavlja 23 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji i aktuelna su tema već godinama unazad. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) u novembru 2019. objavilo je obaveštenje o nastavku rada na izmenama i dopunama Zakona, ali do danas on još uvek nije u skupštinskoj proceduri. Veoma spor i zahtevan proces ovih izmena stoga direktno sprečava napredak jedne obaveze sa ogromnim potencijalom.

    Na kraju, jedna od glavnih stvari koja nedostaje inicijativi OGP u Srbiji, jeste snažnija politička promocija i podrška visokih državnih zvaničnika, koja bi ojačala osećaj vlasništva institucija nad ovom reformom, i koja bi dodatno motivisala uključivanje šireg broja zainteresovanih strana u zajedničko kreiranje i ispunjavanje obaveza. Uz otvorenost najviših predstavnika ključnih institucija (kao što je Ministarstvo finansija) za saradnju i dijalog, omogućila bi se i veća sloboda svim zainteresovanim stranama da predlože mere koje mogu da proizvedu stvarnu i suštinsku promenu.

    Ishod sprovođenja aktuelnog akcionog plana za OGP u Srbiji videćemo na kraju 2020. Centar za evropske politike (CEP) će, kao i do sada, ocenjivati realizaciju inicijative OGP u Srbiji kao nacionalna istraživačka organizacija pri Mehanizmu za nezavisno izveštavanje (MNI). MNI je posebno telo koje postoji za svaku državu članicu OGP-a, koje vrši nezavisno praćenje i izveštavanje o kvalitetu nacionalnog procesa i uspehu reformi. Ovo telo, sa sedištem u Vašingtonu, kroz svoju mrežu istraživača redovno prati aktivnosti svih zainteresovanih strana u javnoj upravi oko izrade i sprovođenja akcionog plana. U novembru 2019. godine, CEP je objavio prvi izveštaj o dizajnu akcionog plana za Srbiju koji analizira način na koji je izrađen trenutno važeći akcioni plan i daje preporuke za naredne cikluse.

    Kako građani i OCD mogu da utiču na otvaranje uprave?

    U osnovi OGP-a leži saradnja Vlade sa civilnim sektorom i zajedničko kreiranje obaveza u akcionom planu. Saradnja se odvija, kako kroz rad u formalnoj radnoj grupi (koju vodi MDULS), koja treba da definiše obaveze i izradi akcioni plan, tako i kroz dodatne sastanke, konsultacije i događaje na centralnom i lokalnom nivou, pre, tokom i nakon izrade akcionog plana. To znači, na primer, da svaka organizacija civilnog društva (OCD) u Srbiji može da bude član radne grupe i da direktno doprinese definisanju mera za rešavanje određenih problema. Svaki pojedinac može da učestvuje u konsultativnim sastancima i pošalje svoje predloge i ideje za nove obaveze, ili komentariše postojeće. Od početka sprovođenja ove inicijative u Srbiji, proces konsultacija između zainteresovanih strana znatno se poboljšao, ostvarujući širi doseg u javnosti, a posebno na lokalnom nivou. Članovi radne grupe koji dolaze iz civilnog društva izabrani su kroz fer i transparentan proces, a grupa je bila otvorena za doprinos svakog učesnika čak i izvan formalnog procesa.

    MDULS je objavilo poziv za učešće OCD u radnoj grupi za izradu novog, četvrtog akcionog plana. Ova radna grupa organizacijama pruža dodatni prostor za delovanje na donosioce odluka i uticaj na reforme, i stoga predstavlja odličnu priliku za uključivanje. OCD tako imaju dodatni pristup diskusiji i šansu da na dnevni red postave problem koji inače, svojim redovnim delovanjem, nastoje da reše. Rok za prijavu traje do petka, 14. februara 2020. godine. Prijavite se i poboljšajte otvorenu upravu u Srbiji!

    Nazad na vrh