• ENGENG
  • Srbija – (ne) samo usputna stanica na Putu svile

    Tokom svog prvog godišnjeg govora o stanju Unije pred Evropskim parlamentom, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla kako je dosadašnja borba protiv pandemije COVID-19 pokazala u kojoj meri je prisutna „planetarna fragilnost“, kao i fragilnost zajednice vrednosti (kako je opisala Evropsku uniju) čiji su opstanak dovodili u pitanje kako oni izvan nje tako i oni koji joj pripadaju.

    Adresirajući ovaj komplikovani kontekst, Fon der Lajen je u svom govoru našla mesta i za Zapadni Balkan. Ipak, način na koji je to učinila je posebno upečatljiv, imajući u vidu da je istakla da je „Zapadni Balkan deo Evrope, a ne samo usputna stanica na Putu svile.“ Iako Komisiju često optužuju za tehnokratski jezik, ovakvo izražavanje predsednice Komisije predstavlja direktnu kritiku sve većeg prisustva Kine u ovom regionu, a posebno u Srbiji.

    Međutim, neophodno je istaći da se ova izjava nadovezuje na prethodna upozorenja visokih zvaničnika EU, poput bivšeg komesara za proširenje Johanesa Hana koji je ukazivao da je EU potcenila Kinu na Zapadnom Balkanu, kao i bivšeg predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera koji je istakao da Kina ima upliva u Srbiji zbog toga što EU nije u potpunosti ispunila svoje obaveze. Ipak, ono što daje snagu izjavi Fon der Lajen u odnosu na Hana i Junkera, jeste što je ona to učinila na početku svog mandata, dok su njene kolege to uradile na kraju ili po završetku obavljanja svoje funkcije. Drugim rečima, čini se da je Komisija pod vođstvom Fon der Lajen spremna da se ozbiljnije uhvati u koštac po ovom pitanju i napravi korak dalje od prethodnog sastava Komisije.

    Ovo je jako značajno imajući u vidu ne samo da je Fon der Lajen ponovila da Kina predstavlja „sistemskog rivala“ Evropskoj uniji, već je i istakla da EU treba glasnije i brže da reaguje kada su u pitanju represivna delovanja Pekinga u Hong Kongu, kao i kršenja ljudskih prava Ujgura u Ksinjangu. Na taj način, Fon der Lajen je iskorak ka ostvarivanju „geopolitičke Komisije“ od koje nismo mogli mnogo toga da vidimo od kako je otpočet njen mandat.

    Uz to, ovakve izjave predsednice Komisije treba da budu znak upozorenja i za Srbiju, kao državu koja je do sada odbijala da se pridruži deklaracijama Unije koje su osuđivale delovanje Kine u Hong Kongu, dok je držala stranu Kini u UN kada su u pitanju prava Ujgura. Zapravo, ukoliko se pogleda ukupan broj deklaracija EU koje su se ticale Kine, istraživanje CEPa (čija je objava planirana za novembar) pokazuje da je Srbija, od 2008. godine pa do sada, 19 puta odbila da se usaglasi sa njima. Drugim rečima, bilo da se radilo o temi ljudskih prava ili o geopolitičkim pitanjima, Srbija je otvoreno stajala uz Peking umesto uz Brisel.

    S obzirom da se rivalitet između Unije i Kine povećava i zaoštrava, može se očekivati snažniji pritisak na Beograd da se progresivno usaglasi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kako od strane institucija EU, tako i država članica koje su u sve većoj meri zabrinute zbog gotovo bezuslovne podrške koju je do sada Beograd pružao Pekingu.

     

     

    Nazad na vrh