• ENGENG
  • Raspakivanje Nacrta izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji za 2020. godinu

    Objavljen je dugo očekivani Nacrt izveštaja o Srbiji Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET). Ono što ga je učinilo posebno značajnim jeste to što obuhvata veoma turbulentan period za Srbiju, u kojem nije bilo otvoreno nijedno poglavlje sa ovom državom Zapadnog Balkana (prvi put otkako su otpočeti pristupni pregovori 2014. godine), a u čijoj Narodnoj skupštini prvi put nema poslanika iz opozicionih redova. Ipak, od trenutka kada se krene sa čitanjem izveštaja, postaje jasno da Nacrt neće ostati ovakav kakav jeste i da će biti izmenjen pomoću amandmana – zato što je isuviše blag!

    Naime, član 2 Nacrta izveštaja ističe da je „zamah, stvoren novim mandatom nakon izbora u Srbiji 21. juna 2020. godine, prilika za važan napredak ka evropskoj perspektivi Srbije“. Svakako je razočaravajuće što je gospodin Vladimir Bilčik, kao autor ovog Nacrta izveštaja i izvestilac za Srbiju, propustio priliku da ukaže da ovi parlamentarni izbori nemaju nikakve veze sa evropskim vrednostima i idejom predstavničke demokratije. U tom kontekstu, Izveštaj Evropske komisije za Srbiju iz 2020. godine je ukazao da su se izborni nedostaci sastojali od toga da je „izbor birača bio ograničen nadmoćnom prednošću vladajuće partije i promocijom vladinih politika od strane većine glavnih medijskih izvora“. Isti izveštaj je upozorio da rezultati izbora „nisu pogodovali političkom pluralizmu“ u Srbiji. Stoga, procena gospodina Bilčika može se okarakterisati kao proizvod pristrasnog političkog izveštavanja. Takvo izveštavanje je opasno jer pohvalno obraćanje vladajućim elitama u Srbiji može samo podstaći nastavak postojeće prakse u Srbiji.

    Dalje, činjenica da se Nacrt izveštaja zalaže za „otvaranje dodatnih pregovaračkih poglavlja dokle god se Srbija nužno zalaže za reforme“ predstavlja još jedan promašaj, posebno jer EU treba da prestane da insistira na retoričkom zalaganju za reforme, već na njihovom sprovođenju u praksi. S tim u vezi, otvaranje poglavlja sa Srbijom poslalo bi pogrešan signal i na taj način nagradilo Srbiju za nedostatak verodostojnog napretka na putu ka EU. Zapravo, Centar za evropske politike (CEP) je objavio infografik na osnovu procena u godišnjem Izveštaju Evropske komisije za Srbiju iz 2020. godine, koji pokazuje da je Srbija postigla niži stepen napretka u odnosu na Izveštaj za 2019. godinu u oblastima reforme javne uprave, pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala. Pored toga, isti infografik pokazuje da stepen spremnosti Srbije u pogledu političkih kriterijuma stagnira od 2016. godine, dok od 2015. godine nema napretka u pogledu medijskih sloboda. Stoga bi pozivi da Savet EU otvori više poglavlja sa Srbijom, u vreme kada nedostaju sveobuhvatne reforme u oblasti vladavine prava, bili opasan znak da Evropski parlament jednostavno više ne brine o osnovnim postulatima reformi. Ovi pozivi su zbunjujući, s obzirom na to da je gospodin Bilčik u kasnijim delovima Nacrta izveštaja primetio da nema napretka u slobodi medija, ukazavši i na strukturne nedostatke u oblasti vladavine prava.

    Pokušaj gospodina Bilčika da „ublaži“ izveštaj ne može se objasniti drugačije nego njegovom partijskom odanošću Evropskoj narodnoj partiji (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka (SNS) kao vladajuća stranka u Srbiji. EU je dugo optuživana za pružanje „spoljne podrške režimima koji imaju značajne nedostatke u pogledu demokratske uprave radi (lažnog) obećanja stabilnosti“ (otuda termin „stabilokratija”). Dakle, ako konačni izveštaj Evropskog parlamenta zadrži izjavu o takozvanom „zamahu“ nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, kao i poziv da se nezasluženo otvore dalja poglavlja sa Srbijom, to će pokazati da ova institucija otvoreno podržava način na koji Srbija sprovodi svoju politiku, u stilu „hibridnog režima“ (kako je definisao Freedom House 2020. godine). U tom slučaju, to će značiti da je Evropski parlament izgubio reputaciju institucije EU koja može sa najviše slobode da govori o stvarima onakvim kakvim zaista jesu.

    Ipak, nije sve u ovom Nacrtu izveštaja neutemeljeno. Činjenica da naglašava „važnost strateške komunikacije zainteresovanih strana u Srbiji o pristupanju EU“ i dodaje da „javna rasprava o pristupanju EU mora biti zasnovana na činjenicama“, predstavlja jasnu kritiku ponašanja Srbije tokom pandemije COVID-19. Ne samo da je predsednik Srbije tokom nacionalnog emitovanja u periodu vanrednog stanja tvrdio da je evropska solidarnost  samo „bajka na papiru”, već je išao toliko daleko da ljubi kinesku zastavu i sistemski radi na izgradnji imidža Kine kao „bratske“ nacije. U Izveštaju Komisije za Srbiju iz 2020. godine s pravom je primećeno da je srpska retorika u to vreme bila očigledno prokineska i evroskeptična.

    Takođe je osvežavajuće videti da se Nacrt izveštaja detaljnije upušta u pitanja geopolitike. Posebno se izražava zabrinutost zbog „sve veće zavisnosti Srbije u odbrambenoj opremi i tehnologiji iz Kine“, kao i zbog „bliske političke i vojne saradnje Srbije sa Rusijom“. S obzirom na to da je EU 2019. godine označila Kinu kao „sistemskog rivala” koji promoviše alternativne modele upravljanja, dok se Rusija smatra tradicionalnim rivalom EU u regionu, napor gospodina Bilčika da u Nacrt izveštaja uvrsti jaču geopolitičku komponentu je nešto što može dati dodatnu težinu Evropskom parlamentu, instituciji EU, čiji je glas često zanemaren u pogledu geopolitike.

     

    Nazad na vrh