• ENGENG
  • Rađanje panevropskog saveza za vladavinu prava

    Zbog sve prisutnijeg kršenja vladavine prava unutar Evropske unije, njeni građani, kao i privreda, počinju da osećaju direktne negativne posledice, pa tako ovaj koncept (koji uključuje elemente poput načela zakonitosti, pravne sigurnosti, podele vlasti, zabrane proizvoljnosti izvršne vlasti i funkcionalan sudski sistem) prestaje da bude apstraktan i rezervisan isključivo za razgovore ekspertske zajednice. Razlog tome je što nijedno od najvećih i najopipljivijih dostignuća EU – jedinstveno tržište, šengenski prostor i evrozona – ne može da funkcioniše ukoliko je u jednoj od država članica ugrožena vladavina prava. U isto vreme, postojeći mehanizmi zaštite vladavine prava u okviru EU ne mogu da delotvorno stanu u njenu odbranu. To izaziva sve veće frustracije unutar EU, dotle da pojedini intelektualci otvoreno uslovljavaju svoju podršku članstvu u EU rezultatima u ovoj oblasti. Dakle, vladavina prava, pored vrednosne, dobija i svoju i te kako praktičnu dimenziju.

    Sa stanovišta zagovornice evropskog projekta u Srbiji, takođe ogorčene licemernim odnosom ključnih aktera EU prema političkim elitama Srbije i Zapadnog Balkana, ovakav razvoj događaja vidim kao priliku za stvaranje panevropskog saveza za odbranu vladavine prava, imajući u vidu da ni budućnost EU ni  proces pristupanja našeg regiona neće daleko odmaći bez hrabrih i ambicioznih iskoraka u ovoj oblasti.

    Jednostavno rečeno, ne treba gajiti iluzije da će doći do prijema novih članica dok se ne uspostavi funkcionalan sistem zaštite vladavine prava unutar EU. Dobar deo država članica to neće dozvoliti, znajući da jedini koliko-toliko delotvorni sistem uslovljavanja postoji samo u fazi pregovora o članstvu (dakle, pre pristupanja). Ukoliko ne dođe do konkretnih pomaka u ovoj oblasti, ni od strane EU, ni od država kandidata, revidirani pristup procesu pristupanja („nova metodologija“) takođe neće moći da se primenjuje u svojim ključnim elementima. Kako, na primer, dozvoliti fazno pristupanje kandidata sektorskim politikama EU, recimo klasteru vezanom za jedinstveno tržište, znajući da je funkcionisanje jedinstvenog tržišta zavisno od pravilne primene vladavine prava?

    Da bi prebrodili teška vremena koja se očekuju, građanima Evrope su potrebne nove ideje vodilje i ciljevi, koji bi im dali smisao i probudili motivaciju. Panevropski savez za odbranu vladavine prava bi imao svoje prirodno uporište u građanima, kao i političkim i privrednim akterima država članica i kandidatima za članstvo, okupljenih i oko vrednosnih ideala i pragmatičnih interesa. Svesni rizika od narušavanja postojećeg nivoa ekonomske integracije i pravne sigurnosti, ili prosto iz želje da se živi u uređenim društvima, ovaj blok ima veliki potencijal da okupi veliki broj pristalica i da se, uz odgovarajuću političku zastupljenost, nametne kao izazivač trenutnom stanju stvari.

    Pored rastuće javne podrške, panevropski savez za odbranu vladavine prava bi u svom arsenalu imao i postojeće inicijative i predloge propisa na nivou EU, koji obećavaju da započnu svojevrsnu revoluciju u postojeći pravni okvir. Osim postupka zbog povrede prava EU (infringement procedure) koji pokreće Evropska komisija (EK) i mehanizma preliminarnog pitanja nacionalnih sudova pred Sudom pravde EU (preliminary ruling), a koji bi u budućnosti mogli mnogo hrabrije i češće da se koriste, predlog Uredbe o zaštiti budžeta Unije u slučajevima opštih nedostataka u pogledu vladavine prava u državama članicama zavređuje značajnu pažnju. Cilj ove uredbe je da se vladavina prava postavi kao preduslov za korišćenje finansijskih sredstava EU, uz do sad neviđena ovlašćenja koja bi se poverila Komisiji. Između ostalog, ovom uredbom bi Komisija postala neka vrsta Venecijanske komisije za budžet EU, nadležna da donosi mere u slučaju nedostataka u vladavini prava, u bliskoj saradnji sa Evropskim javnim tužilaštvom (European Public Prosecution Office) i Kancelarijom za borbu protiv pronevera (European Anti-Fraud Office). Savet EU bi odluke donosio obrnutom kvalifikovanom većinom,  što je zamišljeno da oteža državama članicama da blokiraju predlog Komisije, i time bi se ubrzao proces donošenja odluka.

    Kao krajnji rezultat, panevropski savez bi izvršio pritisak na političke predstavnike i proizveo političku volju, kao odlučujućeg faktora uspeha svih postojećih i najavljenih mehanizama za zaštitu vladavine prava, kako u okviru EU tako i u kontekstu procesa pristupanja Zapadnog Balkana. Naravno, na svom putu, ovaj savez bi morao da otvori osetljiva pitanja za javnost, poput demografske slike Evrope ili (i)regularnih migracija, sa kojima njihovi potencijalni saveznici i pristalice unutar EU i Zapadnog Balkana možda još nisu spremni da se suoče. Da li je čuvanje „kapija Evrope“ i „hrišćanskog identiteta“ međusobnim tolerisanjem vlasti država koje otvoreno krše vladavinu prava vredno žrtvovanja najvećih dostignuća EU? Sigurno nije, i sada je pravi trenutak da se prestane sa bežanjem od ovih tema, u strahu od populista, i kroz novu vizuru uzdrma postojeći status quo.

     


    Fotografija: S. Hermann & F. RichterPixabay 

    Nazad na vrh