• ENGENG
  • Nedostatak transparentnosti: Pandemija COVID-19 u Srbiji

    Simptomi: Donošenje Vladinih odluka na osnovu nepoznatih podataka

    „Ne možete se boriti protiv požara vezanih očiju!“ Ovo reči je 16. marta 2020. godine izgovorio Tedros Adhanom Gebrejesus, šef Svetske zdravstvene organizacije. Pre svega, ovde je mislio na značaj testiranja i utvrđivanja preciznog broja osoba zaraženih tokom tekuće pandemije virusa korona (COVID-19) na transparentan način. Otprilike u isto vreme u Republici Srbiji, zbog rastućeg broja građana zaraženih virusom, Vlada i Predsednik proglasili su vanredno stanje i uveli mere, poput ograničavanja slobode kretanja i okupljanja.

    Posle preporuke gospodina Gebrejesusa, Vlada u Srbiji počela je redovno da vodi i ažurira podatke o broju testiranih, zaraženih, oporavljenih i umrlih građana. Ipak, prikupljeni i objavljeni podaci ne odražavaju u potpunosti postupak donošenja odluka, te razloge koji stoje iza takvih odluka Vlade. Iza izbora koje načine nosioci vlasti u dobu pandemije treba da budu transparentni. To se odnosi i na Srbiju.

    Dijagnoza: Manjak transparentnosti usred pandemije

    „Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće.“ Ova poruku su 31. marta 2020. godine primili korisnici najvećeg pružaoca usluga mobilne telefonije u zemlji, državnog “Telekoma”. Nije bilo baš potpuno jasno zašto se očekuje tako opasan razvoj događaja, te šta se krije iza ovog predviđanja i analize, imajući u vidu da je u to vreme Srbija imala 900 zaraženih i 23 umrla građana. Drugim rečima, građani Srbije nisu znali kakve podatke ima Vlada, a na osnovu kojih bi mogao da se predvidi navedeni scenario. Štaviše, ovakva tvrdnja (preteća izjava bez ikakvih podataka) može kod građana izazvati uznemirenost. Prema dostupnim podacima, čini se da je nivo brige značajno porastao nakon prijema ove poruke.

    Izvor: Internet sajt Mreže psihosocijalnih inovacija i podaci Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

    Na zvaničnim internet sajtovima posvećenim tekućoj pandemiji u Srbiji, covid19.rs i covid19.data.gov.rs, nalaze se podaci koji govore o broju građana zaraženih virusom. Ovi podaci se redovno ažuriraju i objavljuju u mašinski čitljivom formatu koji omogućava vizualizaciju (recimo, u vidu grafika)[1]. Ipak, na ovim sajtovima ne postoje drugi podaci na osnovu kojih može da se zasniva postupak donošenja odluka vlasti. Na primer, Portal otvorenih podataka nedavno je objavio broj takozvanih COVID-19 ambulanti širom zemlje. Međutim, nema jasnih i otvorenih podataka o raspoloživim krevetima i broju medicinskog osoblja u ovim ambulantama. Najzad, ne postoje podaci o tačnom broju i raspoloživosti neophodne opreme po svakoj ustanovi (u prvom redu, respiratora). Na kraju, u Srbiji nema dostupnih podataka o broju lekara i medicinskog osoblja koji su na raspolaganju pacijentima sa virusom COVID-19. Ključno telo zaduženo za prikupljanje i objavljivanje ove vrste podataka je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Čak i u normalnim okolnostima, medicinski podaci se ne ažuriraju redovno. Poslednji put podaci u vezi sa raspoloživim lekarima i medicinskim osobljem, kao i sa dostupnom medicinskom opremom, ažurirani su i objavljeni kao godišnji izveštaji za 2018. i za 2017. godinu (samo za određenu vrstu opreme). Štaviše, ovi podaci se ne prikazuju na jasan način i u skladu s principima otvorenih podataka, gde bi u cilju boljeg upravljanja, učešća građana i inkluzivnog razvoja i inovacija, podaci trebalo da budu otvoreni, sveobuhvatni i pravovremeno objavljeni, pristupačni i upotrebljivi, uporedivi i interoperabilni.

    Loading...

    Loading…

    Izvor: Izveštaji i podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dostupni na njihovoj internet stranici i na Portalu otvorenih podataka

    S druge strane, teško da mogu da se razumeju odluke koje se donose, uz nedostatak transparentnosti postupka donošenja istih. U skladu sa principima javne uprave koje koristi i Evropska komisija, odluke vlade bi trebalo da se pripremaju na transparentan način i zasnivaju na profesionalnoj rasuđivanju uprave, te da se njihovo usvajanje vrši uz skupštinski nadzor. Međutim, tokom vanrednog stanja, ovi principi su ugroženi. Imajući u vidu spisak mera i akata na zvaničnom internet sajtu Vlade, čini se da su sve, ili da je makar većina odluka u prethodnom mesecu doneta iza zatvorenih vrata, te bez ikakvog uvida i doprinosa građana ili njihovih predstavnika u Narodnoj skupštini. Štaviše, Narodna Skupština nije zasedala tokom vanrednog stanja.  Zvanično obaveštenje za tu meru objavljeno je nekoliko dana kasnije, nakon što su sve sednice otkazane. Neki izvori ukazuju na to da je Srbija jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja nema skupštinska zasedanja tokom trajanja pandemije. Pored toga, sve mere Vlade donose se kao uredbe, bez jasnih i transparentnih skupštinskih procedura i bez toga da su potkrepljene obrazloženjem i propratnim podacima.

    Bez transparentnih postupaka i otvorenog pristupa podacima u donošenju odluka, teško je da se razumeju neke od odluka ili da neko bude odgovoran za donošenje iste. Ovakav nedostatak informacija možde da proizvede rizik od širenja panike među građanima. Sa druge strane, u ovakvim vremenima obavešteni građani mogu da čine srž borbe protiv pandemije.

    Terapija: Otvoreni podaci Vlade

    „Haos nije jama. Haos su merdevine.“ Kao što je gore navedeno , za vreme pandemije ključno je da postoje otvoreni i javno dostupni podaci o zdravstvenim ustanovama, broju zdravstvenih radnika i opreme i koji se redovno ažuriraju. Postojeći internet sajtovi, covid19.rs i covid19.data.gov.rs, mogu da posluže kao savršeno mesto gde takvi podaci mogu da se objave. Nedavno objavljene informacije u vezi COVID-19 ambulanti jesu dobar prvi korak, budući da navode broj zdravstvenih ustanova koje pružaju zdravstvenu negu za građane zaražene virusom. Osim toga, ovakvo otvaranje podataka je u skladu sa ekspozeom Predsednice Vlade i naporima za digitalizacijom. S druge strane, praksa transparentnog donošenja odluka bi pružila građanima i njihovim predstavnicima u Skupštini uvid u mere koje se primenjuju u toku vanrednog stanja. Na primer, internet sajt, covid19.rs, zajedno sa portalom e-Uprava, može da se koristi za prikupljanje povratnih informacija direktno od građana, a u vezi mera koje se primenjuju. Uz to, svaka mera i uredba bi trebalo da sadrže obrazloženje, te podatke na kojima se ista zasniva. Na ovaj način, građanima mogu bolje da se objasne razlozi zašto se određene mere preduzimaju.

    Otvaranjem podataka i uz transparentnost u donošenju odluka, nosioci vlasti mogu da budu odgovorniji pred građanima u ovom gorućem trenutku. Građani bi se bolje upoznali sa pozadinom i prirodom odluka. Najzad, i nosioci vlasti mogu da imaju korist od sakupljanja, otvaranja i predstavljanja podataka. Naime, donosioci odluka mogu da imaju bolji pregled stanja i raspoloživih resursa. Mogu da odrede moguća žarišta, da bolje odrede potrebe, i da efikasnije planiraju buduće aktivnosti. Bilo bi jasno gde i kakva je vrsta mera neophodna.

    Citat Pitera Bejliša, sa početka ovog odeljka odražava šta ovo krizno vreme može da ponudi za budućnost. Upravo ovaj trenutak može da bude prilika da se značajno poboljšaju prakse otvaranja podataka ka građanima i prakse transparentnog donošenja odluka, uopšte. I to ne samo u Srbiji, već širom sveta. Umesto da bude vreme za očaj, ovo može da bude vreme za poboljšanje transparentnosti i, shodno tome, vreme za stvaranje zdravijeg društva.

    [1] Zvanični pojmovnik Priručnika za otvorene podatke pojašnjava „mašinski čitljiv format“ kao: „Podaci u formatu čiji sadržaj računar može da očita i obradi“, Internet sajt „Open Data Handbook“, Open Knowledge Foundation, https://bit.ly/2Y1R42X (pristupljeno 24. aprila 2020. godine).

    Nazad na vrh