• ENGENG
  • Migracije kao političko oružje

    Slučaj Belorusije

    Leto 2021. se pokazalo posebno zabrinjavajućim za Litvance, a uzrok tome je nezapamćeni priliv migranata sa kojim se njihova zemlja suočila. Preko 4000 migranata, uglavnom sa Bliskog istoka, prešlo je granicu do avgusta, a očekuje se da će ovaj broj dostići 10000 do kraja leta. Ono što je učinilo ovu situaciju još složenijom je umešanost Belorusije koja je optužena da koristi izbeglice kao ,,političko oružje” ne bi li uticala na politike Litvanije. Otkrivanje uzroka ove krize i sveukupnih strateških namera je, stoga, ključno za razumevanje odgovora Evropske Unije i posledica koje će ova kriza imati na sigurnost i stabilnost susedstva.

    Rani početak migrantske krize na belorusko-litvanskoj granici je zatekao EU. Od tad, EU razmišlja kako bi trebalo da reaguje na veštačko stvaranje nove migracione rute, posebno jer značajna količina dokaza ukazuje na to da se Belorusija svesno umešala u ovu situaciju. Iako je Belorusija nedvosmisleno negirala optužbe o njenom učešću i prebacila krivicu na Litvaniju, čini se da je ona zaista pružila značajnu podršku migrantima koji pokušavaju da pređu u Litvaniju. Ovo je od posebnog značaja jer video pokazuje kako beloruski graničari pomažu migrantima prikrivajući dokaze o njihovom ilegalnom ulasku. Izveštaji dalje sugerišu da beloruska vlast nudi migrantima, posebno onima koji dolaze iz Iraka, prebivalište i prevoz u zamenu za novac. Ako su sve ove naznake tačne,  značilo bi da je Belorusija zaista preduzela mere kako bi se ova kriza stvorila i dalje zloupotrebila u političke svrhe.

    Konfrontacioni stav Belorusije samo dodatno povećava već visoke tenzije sa Litvanijom i drugim susednim zemljama. Poslednje sankcije koje je EU uvela Belorusiji su stupile na snagu u junu ove godine (pre povećanja ilegalne imigracije u Litvaniji), nakon nezapamćenog poteza Minska da natera avion RyanAir-a, koji se zaputio prema Viljnusu, da sleti kako bi mogli da uhapse novinara-disidenta. Ove sankcije su izgrađene na postojećem paketu sankcionih mera protiv Belorusije nakon izbora 2020. i identifikovanog nasilja, represije i izborne prevare koje su tad nastupile. Uzimajući u obzir ovakav kontekst, čini se vrlo verovatnim da je Belorusija, predvođena svojim dugogodišnjim moćnikom Aleksandrom Lukašenkom, nameravala da izvrši značajan pritisak na EU na račun Litvanije ne bi li pokazala da se neslaganje sa njegovim režimom ne isplati. Stoga, osnovni cilj beloruskog režima je da primora Litvaniju i EU da odstupe i ukinu neke od sankcija koje su trenutno na snazi.

    Način na koji se ovo pitanje razvija i kako će se ono dalje rešavati imaće direktne posledice na stabilnost regiona i EU u širem smislu. Evropski savet je do sada osudio i odbio svaki pokušaj trećih zemalja da koriste migrante u političke svrhe. Osim usmene poruke, EU je takođe preduzela mere i podelila humanitarnu podršku onima koji su pogođeni krizom putem Evropskog mehanizma civilne zaštite. Povrh toga, Evropska kancelarija za podršku azilu (EASO) upravlja prijemom i obradom zahteva za azil; Frontex je pokrenuo brzu graničnu intervenciju na granici Litvanije sa Belorusijom i Europol je poslao snage kako bi pomogli u zaštiti unutrašnje bezbednosti Evrope. Iako su mnoge zemlje članice izrazile solidarnost sa Litvanijom, pri čemu je Angela Merkel čak naglasila da je situacija uporediva sa vrstom hibridne konfrontacije, EU je, barem za sad, zastala i uzdržala se od preuzimanja direktnijih mera i uvođenja sankcija Belorusiji.

    Ipak, jasno je da Litvanija neće prestati da zagovara oštrije mere protiv beloruskog režima u nadi da će ih EU preduzeti kao odgovor. Time bi se kriza ne samo potpuno okončala, već bi se poslala i poruka da se slični poduhvati neće tolerisati u budućnosti. U stvari, zvaničnici litvanske vlade, kao i njihovi poljski susedi, zamolili su EU da razmotri uvođenje novih, dodatnih sankcija Belorusiji. Iz litvanske perspektive, izgleda da postoji veći rizik da će Belorusija nastaviti da vrši pritisak na  njih ako se ne preduzmu konkretne mere. Takođe, Litvanija je zemlja koja sama neće moći da održi ove migrantske tokove u dužem vremenskom periodu, posebno ako se broj migranata značajno poveća. Ovo upozorenje je najjače odjeknulo u neposrednom susedstvu, zbog čega je Poljska, zemlja koja se već suočila sa povećanjem migracija, proglasila vanredno stanje u regijama blizu granice sa Belorusijom.

    Uz sve to, korišćenje migracija kao političko oružje može se smatrati novim fenomenom na evropskom tlu. Iako je u ovoj fazi poprilično lokalizovan, ovaj fenomen uskoro može postati i opšti rizik za bezbednost i stabilnost cele EU ukoliko se zajednički ništa ne učini po pitanju rešavanja njegovog daljeg razvoja.

    Autorka je bila stažistkinja u Centru za evropske politike (CEP).
    Fotografija: Taiwan News

    Nazad na vrh