• ENGENG
  • Make it in Germany

    Nemački san i lekcije za Srbiju

    Stručnjak ste iz područja inženjerstva, IT-a, prirodnih nauka i na području tehnike?

    Razmišljate o radu u Nemačkoj?

    Ili možda želite da studirate ili da se školujete za neko zanimanje?

    Ove reči su prvo što vidite kada otvorite portal Make It in Germany. Naime, to je zvanični web sajt nemačke vlade, koji ima za svrhu da privuče radnu snagu iz celog sveta. Portal nudi detaljne informacije o mogućnostima zaposlenja i dobijanja radne dozvole u Nemačkoj, o priznavanju diploma i uopšteno o životu u Nemačkoj. O svemu tome se možete informisati na nekoliko jezika, između ostalog i na srpskom. Da Nemačka kuburi sa nedostatkom radne snage poznato je odavno jer se njihovo stanovništvo svake godine smanjuje, a privreda napreduje te se otvaraju mnoga radna mesta koje nema ko da popuni. Takođe, veliki problem predstavljaju oblasti koje domaćem stanovništvu nisu atraktivne, najčešće je to reč o uslužnim poslovima, nega starih i bolesnih i radna snaga za održavanje higijene.

    Nedavno je nemačka kancelarka Angela Merkel na svom podcastu obznanila da će se Nemačka susresti sa velikim ekonomskim problemima ukoliko se ne pronađe radna snaga. Naime, ona je objavila da postoji opravdana bojazan da će se dobar deo biznisa iseliti iz Nemačke u neku od zemalja koje raspolažu odgovarajućom radnom snagom. S obzirom da već sada 2,5 miliona radnika iz EU zemalja živi i radi u Nemačkoj, logično je da će se Nemačka okrenuti trećim zemljama u potrazi za radnom snagom. U treće zemlje spada Srbija i s obzirom na naš geografski položaj u smislu blizine Nemačkoj potpuno je opravdano očekivati veliku zainteresovanost naših ljudi za rad u Nemačkoj. Ovde naravno treba pomenuti i veliki interes Nemačke u olakšavanju puta građanima Srbije za odlazak u Bundesrepubliku.

    Koje konkretne korake je Nemačka do sad preuzela? Bundestag je ove godine usvojio Zakon o stranoj kvalifikovanoj radnoj snazi i taj zakon će stupiti na snagu 1. marta 2020. Zakon je usvojen kako bi se omogućile olakšane procedure dobijanja vize i kako bi Nemačka mogla više ljudi da zaposli u administraciji kako bi se dolazak stranaca ubrzao i pospešio. Među stavkama koje su najvažnije za građane Srbije možemo izdvojiti sledeće:

    • Državljani trećih zemalja, znači i srpski državljani, mogu dobiti isti status na tržištu rada kao i Nemci – poslodavac više ne mora da dokaže da na domaćem tržištu rada nema odgovarajućih profila već može slobodno zaposliti državljanina Srbije (ili bilo koga iz trećih zemalja) koji mu odgovara za dato radno mesto;
    • Nemačko tržište rada se otvara za sve obrazovne profile. Da bi zainteresovana lica mogla da dođu u Nemačku ona moraju biti stručni u nekoj oblasti (zakon se odnosi samo na kvalifikovane radnike). Moraju posedovati diplome koje dokazuju kvalifikacije koje imaju i onda je praktično na pojedincu da pronađe posao. S tim u vezi, Nemačka će dozvoliti mogućnost dobijanja šestomesečne vize za dolazak u Nemačku kako bi se uopšte tražio posao.
    • Brže i olakšane procedure priznavanja stranih diploma;
    • Takođe, biće uvedene i mogućnosti da se mladim strancima dopusti školovanje u Nemačkoj u oblastima koje nisu nužno akademske, a koje su deficitarne na tržištu rada.
    • Između ostalog planira se i da se usvoje mere koje će omogućiti stranim radnicima da pohađaju časove nemačkog jezika u zemlji odakle dolaze.

    Indikativno je da su Nemci mislili na učenje jezika i omogućavanje školovanja i to samo znači da je nemačkoj vladi veoma stalo da se pronađe odgovarajuća radna snaga kako privreda ne bi stagnirala, ili ne daj Bože, posustala. Na kraju, svaka vlada bi trebalo da teži što većem privrednom rastu i s tim u vezi da uloži sredstva ili olakša ostvarivanje tog cilja svojim delovanjem.

    Što nas dovodi na sledeće pitanje: a šta Srbija može da uradi po pitanju velike emigracije i uopšte kako da zadrži stanovništvo kod kuće?

    Prema podacima Eurostata za 2018. godinu, iz Srbije se iselilo u Nemačku 16.000 građana. Kako smo i sami svedoci nepreglednih redova ispred Ambasade Nemačke u Beogradu, i s obzirom na to da je ovo zvanični podatak, onda se može slobodno tvrditi da je stvarni broj mnogo veći. Mnogi odu sa turističkom vizom i ostanu da rade na crno, a mnogi nađu neki drugi način da odu i ne vrate se u Srbiju.

    Da situacija bude još gora i još apsurdnija čak i sama srpska vlada pomaže odlazak stručnjaka. To se slikovito može videti iz primera projekta Triple Win između Srbije i Nemačke koji potpomaže posredovanje pri zapošljavanju kvalifikovanog medicinskog osoblja iz Republike Srbije u Saveznu Republiku Nemačku. To je konkretno projekat nemačke razvojne agencije GIZ, koja bi navodno trebala da pomogne Srbiji da razvije ekonomiju tako što bi Srbija izvozila svoju nezaposlenost – to je win za Srbiju u ovom projektu. Koliko je ovo perfidna ideja jasno je svakom ko uđe u bilo koju bolnicu ili dom zdravlja u Srbiji.

    Svako može zaključiti da je ovo jedna demografska katastrofa za Srbiju, koja se već oseća u npr. zdravstvu ili gradskom prevozu gde više nema medicinskih radnika i vozača da obavljaju svoj posao. Posledice će biti još drastičnije i neophodno je da se ovaj proces iseljavanja ako ne zaustavi, onda makar uspori i ublaži.

    Vlada Srbije i Narodna skupština, kao kreatori i izvršioci javnih politika, su dužni da usvoje mere koje će kvalifikovane radnike motivisati da ostanu Srbiji. Cilj dakle nije da se spreči odlazak ljudi već da se ostanak napravi boljom opcijom.

    Uzevši Nemačku kao primer, Srbija bi trebalo da olakša svojim građanima započinjanje privatnog biznisa, da smanji poreze i namete kako bi se privreda sama dalje razvijala i da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. Srbiji je neophodno nezavisno pravosuđe, profesionalno tužilaštvo i javni funkcioneri koji nisu korumpirani. Ove mere same bi neverovatno mnogo pomogle rastu privrede i uopšte poboljšale život svih građana.

    Dalje, treba ulagati u obrazovanje i kulturu jer osim iz ekonomskih razloga ljudi odlaze jer je sistem vrednosti urušen. Neophodno je promovisati znanje i nauku i ne dozvoliti da se ljudi sa kupljenim diplomama promovišu i da se ne dozvoli da takve individue zauzimaju vodeće pozicije u Vladi. Takva politika šalje možda i najjaču poruku svima koji razmišljaju o odlasku – zašto da ostanem u zemlji gde se rad i učenje ne poštuju dok se lopovluk i kriminal promovišu kao društveno poželjni.

    Da bismo doživeli podizanje sajta Make It in Serbia, moramo sačekati na odgovorniji rad srpske vlade i ukoliko se bude ugledala makar i malo na Nemačku biće bolje.

    Nazad na vrh