• ENGENG
  • Da li će banke sopstvenim dužnicima morati da isplaćuju novac?

    Prethodne nedelje evropsku i svetsku ekonomiju je zatekla vest o rekordnom padu Euribora, kamatne stope po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac. Ta stopa je već nekoliko dana u padu i danas je između -0,3 i -0,5%, u zavisnosti od vremenskog okvira pozajmljivanja. Ovo je znak da tržišta očekuju pad cena, odnosno deflaciju, uprkos politici nezapamćene emisije svežeg novca koje je Evropska centralna banka (ECB) sprovela od početka krize uzrokovane virusom korona.

    Evropska kamatna stopa – Euribor 28. avgusta 2020. Izvor: https://www.euribor-rates.eu/en/ 

    Pad evropske kamate utiče i na cenu kredita i u Srbiji. Smanjenje Euribora generalno pozitivno deluje na sve dužnike, naročito ako su, kao što je slučaj sa većinom dužnika u Srbiji, zaključili kreditne ugovore sa bankama u kojima je kamatna stopa na pozajmljena sredstva izražena kao zbir marže banke i Euribora. Što je manja marža ili Euribor, kamata koju plaća dužnik je manja. Kada Euribor „sklizne“ u negativnu zonu, kamata koju dužnik plaća postaje niža čak i od osnovne marže banke. Direktna posledica pada Euribora je da će većina dužnika u narednom periodu mesečno plaćati niže rate. U teoriji je moguće da Euribor toliko padne da bude ispod nivoa marže banke, što znači da bi vam banka svakog meseca plaćala za kredit koji ste uzeli.

    Međutim, iako na kraće staze povoljnije za dužnike, odlazak Euribora u negativnu zonu znači da sa ekonomskim tokovima nešto ozbiljno nije u redu. Deflacija uobičajeno motiviše učesnike na tržištu da odlažu kupovine, u očekivanju da će robe ili usluge još više pojeftiniti. Takvo ponašanje dalje deluje na smanjenje privredne aktivnosti i investicija, a potom i na smanjenje zaposlenosti, što dalje uzrokuje spiralu negativnih efekata na ekonomiju.

    Kretanje mesečnog Euribora od njegovog uvođenja 1. januara 1999. godine. Izvor: https://www.euribor-rates.eu/en/ 

    Dobra strana smanjenja Euribora bi trebalo da bude motivisanje novih pozajmljivanja i investicija koje pri višim kamatnim stopama ne bi bile isplative i ekonomski opravdane. Dakle, i oni projekti sa nižim očekivanim profitima u uslovima niže kamate, postaju ekonomski mogući. Na žalost, razlozi odlaganja investiranja danas nisu uzrokovani ekonomskim, već zdravstvenim faktorima koji ograničavaju poslovanje – tržište je pod snažnim uticajem neekonomskih faktora. Vrlo je verovatno da će u narednom periodu ECB nastaviti sa politikom monetarne ekspanzije kako bi nekako podstakla ekonomsku aktivnost.

    Negativna cena novca, dakle, iako u kratkom roku deluje da olakšava poslovanje i smanjuje teret dužnika, nije poželjna pojava već je posledica velikih problema sa kojima se suočavaju ekonomije Evrope i sveta. Dugoročno, ostanak Euribora u negativnoj zoni bi značio ekstremno duboku krizu sa dubokim i razarajućim socijalnim posledicama. Ostaje nada da ekonomska kriza izazvana virusom korona neće trajati dugo i da će oporavak privredne i investicione aktivnosti u zoni evra i njenim trgovinskim partnerima biti snažan i brz.

    Autor teksta je Marko Obradović, saradnik CEP-a i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja prati pregovore u pristupanju Srbije EU u poglavljima 4 i 9. 

     

    Nazad na vrh