Nakon polaganja zakletve podpredsenika Vensa i predsednika Trampa, usledio je tridesetominutni govor, najduži u novijoj istoriji Sjedinjenih Država. Tramp je na početku svog govora nakon uvodnog obraćanja najavio da „zlatno doba Amerike počinje upravo sada.“ Glavna poruka govora, stavljanje Amerike na prvo mesto, u skladu je s Trampovom ranijom kampanjom. Ova ideja podrazumeva ne samo ekonomski, već i politički suverenitet, što je dodatno naglašeno kritikovanjem vlade zbog zanemarivanja problema na južnoj granici i interesa građana. Ovakva retorika ima snažan populistički ton, oslanjajući se na polarizaciju između „običnog naroda“ i „neefikasnog establišmenta“. Trampov stav prema vladi i establišmentu, koje optužuje za krizu poverenja i loše upravljanje, nastavlja da naglašava njegov imidž autsajdera u političkom sistemu, iako on to već godinama nije. Ovo je ujedno i pokušaj da se odgovornost za društvene probleme prebaci na prethodne administracije, čime je učvrstio narativ o potrebi za promenom kroz njegovu administraciju. Zanimljivo je da Tramp, uprkos kritičkom tonu prema establišmentu, govori o mirnoj tranziciji vlasti i naziva 20. januar „Danom oslobođenja“. Dodatno, pohvalio je prošlogodišnji izborni proces i sve što je sledilo do dana inauguracije. Time pokušava da pruži poruku jedinstva, koristeći emotivnu i versku retoriku („nećemo zaboraviti Boga“) kako bi se povezao s različitim društvenim grupama. Ipak, kontradiktornost između poziva na jedinstvo i polarizujućeg sadržaja ostavlja pitanje koliko je ta poruka inkluzivna.

Fotografija: Donald Tramp polaže zakletvu ne stavljajući levu ruku na dve Biblije koje drži njegova supruga Melanija u Vašingtonu. (AP slika)

Tramp je najavio seriju izvršnih naredbi, čime je želeo da demonstrira odlučnost i brzinu delovanja. Proglašenje vanrednog stanja na južnoj granici i oštar stav prema ilegalnoj imigraciji odražavaju njegovu politiku „Amerika na prvom mestu“ i fokus na nacionalnu bezbednost. Iako takve mere privlače deo biračkog tela, one izazivaju i kontroverze zbog potencijalnog narušavanja ljudskih prava. Planovi za ukidanje „Novog zelenog dogovora“ (Green New Deal) i subvencija za električna vozila ukazuju na njegovu želju da prioritet da tradicionalnim industrijama, poput automobilske, dok njegovi predlozi za reformu trgovinskog sistema kroz tarife i carine oslikavaju snažan ekonomski protekcionizam. Osnivanje Službe spoljnih prihoda za naplatu svih tarifa, dažbina i prihoda (External Revenue Service to collect all tariffs, duties and revenues) može se posmatrati kao pokušaj institucionalizacije ovih politika, ali i signal povećane intervencije države u ekonomiju.

Jedan od najkontroverznijih delova govora bio je njegov stav o „društvenom inženjeringu rase i roda“. Najava ukidanja politika koje priznaju više rodova i njegovo insistiranje na postojanju samo dva pola izazivaju polarizaciju u društvu. „Od danas će od sada biti zvanična politika vlade Sjedinjenih Država da postoje samo dva pola, muški i ženski“ zaključio je Tramp. Takvi stavovi imaju snažan odjek kod konzervativnog dela populacije, ali podižu pitanja o pravima manjina i diskriminaciji.

Govor je nastavljen u istom tonu,  a teme kojih se Tramp dotakao u nastavku veom su aktuele i izazivale su kontroverze prethodnih nedelja. Promene imena poput Meksičkog zaliva u Američki i vraćanje imena Vilijama Mekinlija planini Denali ukazuju na simboličku politiku usmerenu ka obnavljanju američkog identiteta. Njegova izjava o Panamskom kanalu i kritikovanje kineskog uticaja dalje naglašavaju njegovo nezadovoljstvo globalnom raspodelom moći, dok retorika o „vraćanju kanala“ evocira nostalgiju za prošlim geopolitičkim uticajem SAD. Pored Paname, Tramp je govorom izašao iz domena naše vaseljene pa je u jednoj rečenici najavio i slanje prvih ljudi na Mars.

Trampov govor završava pozivom na nacionalni ponos i optimizam, ističući hrabrost i snove američkog naroda. Tramp je najavio da je „naše zlatno doba je tek počelo.“ Međutim, iza tog optimizma potencijalno stoji polarizujuća retorika i politike koje će izazvati duboke podele unutar zemlje i u međunarodnim odnosima. Njegova inauguraciona poruka kombinovala je viziju obnovljenog suvereniteta s jasnom porukom konzervativne kontrarevolucije koja ima, bar za sada, široku podršku i ukorenjenost u javnosti.

Članak Tramp 2.0: ka konzervativnoj kontrarevoluciji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.