Globalna ekonomska kriza je ukazala na zablude o savršenom tržištu i na brojne propuste vladajuće neoliberalne paradigme bazirane na deregulaciji, liberalizaciji i privatizaciji. U skladu sa tim principima, nastupio je trend deindustrijalizacije, a sektor usluga je postao predimenzioniran u mnogim zemljama.

Usled ubrzane liberalizacije, mnoge industrijske grane su bile nespremne za inostranu konkurenciju, a mnoge zemlje su postale zavisne od priliva stranih direktnih investicija. Direktni efekat globalne ekonomske krize bilo je dramatično redukovanje stranih direktnih investicija, što je ukazalo na ranjivost mnogih privreda i potrebu za definisanjem dozirane intervencije države kroz industrijsku politiku. Prema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), u poslednjih pet godina čak 84 zemlje koje čine 90% svetskog bruto domaćeg proizvoda, su usvojile novu industrijsku politiku.

Članak EU integracije i privredni razvoj se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Uprkos medijski – pa donekle i u ekonomskoj struci – uvreženom mišljenju, proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji (EU) pa ni punopravno članstvo nisu neprestano niti nužno pozitivno povezani sa dinamikom privrednog rasta nacionalne privrede.

Velika je naime razlika između požrtvovanog korišćenja preobražajnih i razvojnih šansi koje evropska ekonomska integracija zemlji kandidatu nudi, od čisto formalnog ispunjavanja birokratski propisanih merila i zadataka,  koji se mogu zloupotrebljavati u dnevne geopolitičke svrhe i na taj način neoprostivo usporiti ako ne i trajno iskompromitovati ideju proširenja EU. Stoga, intencija ovog papira je da na primeru Republike Srbije pažljivije sagleda prirodu međuzavisnosti dinamike privrednog rasta i procesa priključenja EU.

Članak Korelacija dinamike privrednog rasta Republike Srbije sa procesom pregovora o pristupanju EU se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.