The importance of gender equality in the enlargement process has been emphasised in various EU documents, while the European Commission’s Country Reports have repeatedly recognised a number of challenges that Western Balkan (WB) countries face in achieving gender equality. The gender (in)equality picture portrayed by the EC comes increasingly close to the illustration of the greatest gender equality issues as defined by the civil society organisations (CSOs) from the WB: gender-based violence, political participation and decision-making, lack of gender mainstreaming, gender stereotyping and discrimination in the labour market.

In their efforts to achieve equality, all WB countries’ independent bodies are public institutions with a mandate to deal with gender (in)equality. Nevertheless, the institutions overall are under-resourced and characterised as weak and inefficient in ensuring gender equality and protection of rights. On the other hand, the CSOs across the region have been the main driver for development of national gender policies enhancing and promoting gender equality through various activities and programmes. The mutual relations of CSOs with the institutions have always been complex with a fluctuating level of impact on policymaking of the former. Thus, even though public institutions have to some extent accepted cooperation with CSOs as needed, the institutionalised practice is missing, along with well-defined mechanisms for cooperation.

Whereas national authorities are still largely characterised by poor monitoring and evaluation practices and capacities, CSOs have stepped in and provided monitoring and reporting on specific indicators and gender equality policy documents. However, a systematic approach is lacking and no regionally comparable monitoring has been put in place.

Other documents prepared for the 2018 London Summit can be found here.

Članak Gender Issues in the Western Balkans se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Ovaj siže javne politike i prateća studija nastali su kao deo šireg istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Partnerstvom do dobre JAvne uprave“. Projekat je usmeren na usluge sa kojima se građani najčešće susreću, u okviru tri oblasti: izdavanje ličnih dokumenata od strane administrativne službe policije, usluge domova zdravlja u oblasti primarne zdravstvene zaštite, kao i usluge upisa dece u predškolske ustanove i osnovne škole u oblasti obrazovanja. Istražujući proces kreiranja javnih politika u tri odabrane oblasti, siže daje presek analize kvaliteta tog procesa sa stanovišta najvažnijih zahteva dobre uprave, u skladu sa Principima javne uprave (SIGMA/OECD).

Proces kreiranja javnih politika se preispituje sa aspekta njegove analitičnosti, transparentnosti i učešća javnosti, i nudi se pregled metodološki utemeljenih dokaza o kvalitetu kreiranja javnih politika koje regulišu pružanje usluga u tri odabrane oblasti. Rezultati istraživanja pružaju osnov za dalje ispitivanje relacije između procesa kreiranja javnih politika i zadovoljstva građana uslugama, nedovoljno istražene u Srbiji. Na kraju, siže nudi konkretne kratkoročne i srednjoročne preporuke za unapređenje procesa kreiranja javnih politika u datim ministarstvima, formulisane na osnovu rezultata i zaključaka istraživanja.

Članak Otvorenost i inkluzivnost kreiranja javnih politika u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Upravljanje sistemom javnih politika predstavlja jednu od ključnih reformskih oblasti u okviru reforme javne uprave u Srbiji, zajedno sa sistemom pružanja javnih usluga. Javna uprava se danas smatra servisom građana, čiji je cilj efikasno pružanje usluga, uz poštovanje principa jednake dostupnosti za sve građane. Sa druge strane, participativan i činjenično zasnovan proces kreiranja javnih politika ne samo da povećava transparentnost i odgovornost, već pozitivno utiče na ishode javnih politika, odnosno unapređenje kvaliteta javnih usluga.

Cilj ove studije je da, istražujući proces kreiranja javnih politika u tri odabrane oblasti (usluge administrativne službe policije, usluge domova zdravlja u oblasti primarne zdravstvene zaštite, kao i usluge upisa dece u predškolske ustanove i osnovne škole), analizira kvalitet tog procesa sa stanovišta najvažnijih zahteva dobre uprave, a u skladu sa Principima javne uprave (SIGMA/OECD). Analizirajući u kojoj meri je proces kreiranja javnih politika analitički transparentan i koliko obezbeđuje učešće javnosti, istraživanje nastoji da ponudi metodološki utemeljene dokaze o kvalitetu kreiranja javnih politika koje regulišu pružanje usluga u tri odabrane oblasti. Rezultati ove studije pružaju osnov za dalje istraživanje relacije između procesa kreiranja javnih politika i zadovoljstva građana uslugama, nedovoljno istražene u Srbiji. Konkretne preporuke za unapređenje procesa kreiranja javnih politika u datim ministarstvima, formulisane na osnovu rezultata i zaključaka ove studije, biće objavljene u Sivoj knjizi javnih usluga u Srbiji.

Članak Otvorenost i inkluzivnost kreiranja javnih politika u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Reforma javne uprave predstavlja ne samo jedan je od ključnih stubova procesa evropskih integracija, već i sveobuhvatan proces koji treba da unapred celokupan sistem javne administracije u Srbiji, a time i kvalitet usluga koje javna uprava pruža građanima. Projekat „Partnerstvom do dobre JAvne uprave“ pokrenut je sa ciljem da doprinese unapređenju kreiranja i sprovođenja reforme javne uprave (RJU) koje podrazumeva veću usmerenost na građane i njihovu uključenost u proces RJU, kao i unapređenju otvorenosti i odgovornosti javne uprave za kvalitet usluga koje isporučuje poreskim obveznicima. Građani su glavni korisnici i glavni finansijeri javnih usluga, ali su istovremeno neretko nezadovoljni. Kako bi ispitao stavove građana i uzroke njihovog (ne)zadovoljstva javnim uslugama, fokus projekta usmeren je na tri velike grupe javnih usluga: izdavanje ličnih dokumenata (lična karta, pasoš i vozačka dozvola); usluge koje pružaju domovi zdravlja; kao i usluge upisa dece u predškolske ustanove i osnovne škole. Ove grupe usluga odabrane su kao najčešće korišćene javne usluge sa kojima gotovo svi građani dolaze u dodir u nekom trenutku tokom svog života. Rezultati istraživanja sprovedenih u okviru projekta poslužili su kao smernice za konkretne preporuke, koje nastoje da doprinesu rešavanju najčešćih problema sa kojima se građani suočavaju, kao i unapređenju celokupnog sistema pružanja javnih usluga.

Članak Siva knjiga javnih usluga se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Usvajanjem Strategije reforme javne uprave, Srbija je prvi put definisala strateški okvir i pravac reforme šireg sistema javne uprave, koja obuhvata sve nivoe vlasti. Strategija je definisala principe reformskog procesa ističući decentralizaciju, depolitizaciju, profesionalizaciju, racionalizaciju i modernizaciju javne uprave.

Istovremeno, poseban aspekt reforme službeničkog sistema odnosi se na lokalni nivo, naročito usled sve veće orijentisanosti uprave na građane i privredu, kao i izmenjene uloge i novih nadležnosti lokalne samouprave u savremenoj državi. Imajući u vidu da od stručnosti službenika zavise i učinak i kvalitet njihovog rada, a samim tim i kapaciteti da se pruže efikasne i kvalitetne i svima dostupne usluge, veza između modernog sistema upravljanja ljudskim resursima (ULJR) i kvaliteta javnih usluga naročito dolazi do izražaja na lokalnom nivou, kao nivou vlasti koji je najbliži građanima. Drugim rečima, javne usluge koje se pružaju građanima najdirektnije zavise od stepena profesionalnosti, stručnosti i odgovornosti službenika koji rade na njihovom pružanju.

Ovo je treći siže politike izrađen u okviru Partnerstvom do dobre Javne uprave (PARtnership), dvogodišnjeg projekta koji realizuju Centar za evropske politike (CEP) i Evropski pokret u Srbiji (EPuS).

Članak Ljudski resursi na lokalu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Trenutni proces reforme javne uprave u Srbiji je povezan i uslovljen procesom evropskih integracija i usklađivanjem pravnog okvira i principa funkcionisanja javne uprave sa evropskim principima i dobrim praksama. U skladu sa tim, stavlja se i veći značaj na razvoj javne uprave kao servisa građana, što je postalo i strateško opredeljenje Vlade Srbije. Ipak, iako poslednji izveštaj Evropske komisije daje pretežno pozitivnu ocenu Srbiji u domenu reforme javne uprave (RJU), on otkriva i konkretne manjkavosti. Javna uprava Srbije se suočava sa brojnim izazovima i poteškoćama, od kojih se neke ogledaju u nedostatku kapaciteta, a neke i u nespremnosti Vlade i uprave da se prilagode novim zahtevima.

Ovaj Siže politike se bavi rezultatima istraživanja u oblasti primarne zdravstvene zaštite u pogledu percepcije zadovoljstva građana  zdravstvenim uslugama. Kako bi se uvažile potrebe građana, ali i izbegao potencijalni otpor službenika unutar samog sistema, važna je uključenost OCD-a u celokupan proces reforme, kao i inkluzivniji pristup Ministarstva zdravlja. U ovom Sižeu su stoga predstavljene preporuke i za OCD i za Ministarstvo zdravlja.

Članak Javna uprava kao servis građana u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Rodna nejednakost na nivou državnih službenika na položaju služi kao pokazatelj šire rodne nejednakosti u zemlji, posebno imajući u da vidu donosioci odluka u okviru državne uprave utiču na sve građane i građanke kroz kreiranje javnih politika, upravljaje budžetom, sprovođenje javnih nabavki i sl.

Iako je poslednjih decenija globalno zabeležen veliki napredak u dostizanju rodne ravnopravnosti, neravnopravnost je i dalje veoma zastupljena čak i u najrazvijenijim društvima sa snažnim javnim politikama koje ciljaju na postizanje jednakosti. U kontekstu državne uprave Srbije, na najvišim rukovodećim pozicijama unutar ministarstava zastupljeno je 30% žena, iako u celokupnoj javnoj upravi one čine 62,24%.

Ovaj siže politike ima za cilj da dublje istraži značaj ovog pitanja, razloge nedostatka rodne jednakosti, trenutnu situaciju u Srbiji, kao i moguće odgovore, u vidu javnih politika, potrebne za rešavanje trenutne nejednakosti.

Članak Rodna jednakost i odlučivanje u državnoj upravi Srbije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Reforma javne uprave (RJU) definisana je kao jedan od strateških prioriteta Vlade Srbije. Važeća Strategija za reformu javne uprave je doneta u januaru 2014. godine i ima za cilj preobražaj javne uprave u skladu sa evropskim principima dobre uprave. Drugim rečima, javna uprava treba da se učini transparentnijom, odgovornijom i delotvornijom. Istovremeno, reforma javne uprave i proces evropskih integracija se posmatraju kao dva paralelna i uslovljena procesa, imajući u vidu značaj „administrativnih kapaciteta“ kao kriterijuma za članstvo u Uniji.

Reformisanje javne uprave je definisano kao jedan od tri stubova proširenja u strateškim dokumentima Evropske komisije, zajedno sa vladavinom prava i ekonomskim upravljanjem. Funkcionalna, dobro organizovana transparentna javna uprava se vidi kao uslov za sprovođenje i održivost svih drugih sektorskih reformi. Evropska unija, tačnije Evropska komisija je kroz definisanje SIGMA principa postavila ključna načela za dobro funkcionisanje javne uprave koje svaka od država kandidata treba da ispuni. Ti principi obuhvataju različite aspekte javne uprave od strateškog okvira za RJU do upravljanja kadrovima i javnim finansijama.

Nalazi predstavljeni u tekstu su rezultat radionice koja je organizovana u okviru projekta „Partnerstvom do dobre javne uprave“. Na radionici je učestvovala dvadeset i jedna organizacija civilnog društva sa lokalnog nivoa. Polovina prisutnih organizacija su bile organizacije koje su istovremeno i lokalni partneri na projektu, a druga polovina je izabrana nakon raspisivanja javnog poziva na osnovu podnete izjave o zainteresovanosti za učešće na radionici, odnosno delokruga rada organizacija. Cilj radionice je bio identifikovanje najvažnijih izazova u javnoj upravi i definisanje uloge predstavnika civilnog društva u procesu RJU.

Članak Izazovi i uloga civilnog društva u procesu reforme javne uprave se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Ključni deo nove Strategije je rodna analiza efekata javnih politika ili, drugim rečima, rodna analiza politika, mera i programa.

Postojanost rodne neravnopravnosti i kontinuirana diskriminacija žena dovela je do usvajanja Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost u 2016. godini, koja prepoznaje urodnjavanje javnih politika kao sredstvo u borbi protiv diskriminacije kroz reorganizaciju, unapređenje, razvoj i evaluaciju procesa javnih politika. Ključni deo nove Strategije je rodna analiza efekata javnih politika ili, drugim rečima, rodna analiza politika, mera i programa. Paralelno, reforma sistema javnih politika je deo procesa pristupanja Evropskoj uniji i reforme javne uprave, čiji je glavni deo usvajanje novog zakona o sistemu javnih politika – Zakon o planskom sistemu – i seta propisa koji će veoma detaljno regulisati proces planiranja i upravljanja javnim politikama. Međutim, sadašnji nacrt Zakona ne sadrži odredbe koje se odnose na rodnu analizu efekata javnih politika.

Siže politike govori o važnosti da novi Zakon o planskom sistemu sadrži odredbu koja će jasno propisati obavezu za organe javne uprave da sprovode rodnu analizu efekata javnih politika, i nudi veoma konkretne preporuke donosiocima odluka.

Članak Urodnjavanje javnih politika u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.