Razmišljate o radu u Nemačkoj?

Ili možda želite da studirate ili da se školujete za neko zanimanje?

Ove reči su prvo što vidite kada otvorite portal Make It in Germany. Naime, to je zvanični web sajt nemačke vlade, koji ima za svrhu da privuče radnu snagu iz celog sveta. Portal nudi detaljne informacije o mogućnostima zaposlenja i dobijanja radne dozvole u Nemačkoj, o priznavanju diploma i uopšteno o životu u Nemačkoj. O svemu tome se možete informisati na nekoliko jezika, između ostalog i na srpskom. Da Nemačka kuburi sa nedostatkom radne snage poznato je odavno jer se njihovo stanovništvo svake godine smanjuje, a privreda napreduje te se otvaraju mnoga radna mesta koje nema ko da popuni. Takođe, veliki problem predstavljaju oblasti koje domaćem stanovništvu nisu atraktivne, najčešće je to reč o uslužnim poslovima, nega starih i bolesnih i radna snaga za održavanje higijene.

Nedavno je nemačka kancelarka Angela Merkel na svom podcastu obznanila da će se Nemačka susresti sa velikim ekonomskim problemima ukoliko se ne pronađe radna snaga. Naime, ona je objavila da postoji opravdana bojazan da će se dobar deo biznisa iseliti iz Nemačke u neku od zemalja koje raspolažu odgovarajućom radnom snagom. S obzirom da već sada 2,5 miliona radnika iz EU zemalja živi i radi u Nemačkoj, logično je da će se Nemačka okrenuti trećim zemljama u potrazi za radnom snagom. U treće zemlje spada Srbija i s obzirom na naš geografski položaj u smislu blizine Nemačkoj potpuno je opravdano očekivati veliku zainteresovanost naših ljudi za rad u Nemačkoj. Ovde naravno treba pomenuti i veliki interes Nemačke u olakšavanju puta građanima Srbije za odlazak u Bundesrepubliku.

Koje konkretne korake je Nemačka do sad preuzela? Bundestag je ove godine usvojio Zakon o stranoj kvalifikovanoj radnoj snazi i taj zakon će stupiti na snagu 1. marta 2020. Zakon je usvojen kako bi se omogućile olakšane procedure dobijanja vize i kako bi Nemačka mogla više ljudi da zaposli u administraciji kako bi se dolazak stranaca ubrzao i pospešio. Među stavkama koje su najvažnije za građane Srbije možemo izdvojiti sledeće:

• Državljani trećih zemalja, znači i srpski državljani, mogu dobiti isti status na tržištu rada kao i Nemci – poslodavac više ne mora da dokaže da na domaćem tržištu rada nema odgovarajućih profila već može slobodno zaposliti državljanina Srbije (ili bilo koga iz trećih zemalja) koji mu odgovara za dato radno mesto;
• Nemačko tržište rada se otvara za sve obrazovne profile. Da bi zainteresovana lica mogla da dođu u Nemačku ona moraju biti stručni u nekoj oblasti (zakon se odnosi samo na kvalifikovane radnike). Moraju posedovati diplome koje dokazuju kvalifikacije koje imaju i onda je praktično na pojedincu da pronađe posao. S tim u vezi, Nemačka će dozvoliti mogućnost dobijanja šestomesečne vize za dolazak u Nemačku kako bi se uopšte tražio posao.
• Brže i olakšane procedure priznavanja stranih diploma;
• Takođe, biće uvedene i mogućnosti da se mladim strancima dopusti školovanje u Nemačkoj u oblastima koje nisu nužno akademske, a koje su deficitarne na tržištu rada.
• Između ostalog planira se i da se usvoje mere koje će omogućiti stranim radnicima da pohađaju časove nemačkog jezika u zemlji odakle dolaze.

Indikativno je da su Nemci mislili na učenje jezika i omogućavanje školovanja i to samo znači da je nemačkoj vladi veoma stalo da se pronađe odgovarajuća radna snaga kako privreda ne bi stagnirala, ili ne daj Bože, posustala. Na kraju, svaka vlada bi trebalo da teži što većem privrednom rastu i s tim u vezi da uloži sredstva ili olakša ostvarivanje tog cilja svojim delovanjem.

Što nas dovodi na sledeće pitanje: a šta Srbija može da uradi po pitanju velike emigracije i uopšte kako da zadrži stanovništvo kod kuće?

Prema podacima Eurostata za 2018. godinu, iz Srbije se iselilo u Nemačku 16.000 građana. Kako smo i sami svedoci nepreglednih redova ispred Ambasade Nemačke u Beogradu, i s obzirom na to da je ovo zvanični podatak, onda se može slobodno tvrditi da je stvarni broj mnogo veći. Mnogi odu sa turističkom vizom i ostanu da rade na crno, a mnogi nađu neki drugi način da odu i ne vrate se u Srbiju.

Da situacija bude još gora i još apsurdnija čak i sama srpska vlada pomaže odlazak stručnjaka. To se slikovito može videti iz primera projekta Triple Win između Srbije i Nemačke koji potpomaže posredovanje pri zapošljavanju kvalifikovanog medicinskog osoblja iz Republike Srbije u Saveznu Republiku Nemačku. To je konkretno projekat nemačke razvojne agencije GIZ, koja bi navodno trebala da pomogne Srbiji da razvije ekonomiju tako što bi Srbija izvozila svoju nezaposlenost – to je win za Srbiju u ovom projektu. Koliko je ovo perfidna ideja jasno je svakom ko uđe u bilo koju bolnicu ili dom zdravlja u Srbiji.

Svako može zaključiti da je ovo jedna demografska katastrofa za Srbiju, koja se već oseća u npr. zdravstvu ili gradskom prevozu gde više nema medicinskih radnika i vozača da obavljaju svoj posao. Posledice će biti još drastičnije i neophodno je da se ovaj proces iseljavanja ako ne zaustavi, onda makar uspori i ublaži.

Vlada Srbije i Narodna skupština, kao kreatori i izvršioci javnih politika, su dužni da usvoje mere koje će kvalifikovane radnike motivisati da ostanu Srbiji. Cilj dakle nije da se spreči odlazak ljudi već da se ostanak napravi boljom opcijom.

Uzevši Nemačku kao primer, Srbija bi trebalo da olakša svojim građanima započinjanje privatnog biznisa, da smanji poreze i namete kako bi se privreda sama dalje razvijala i da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. Srbiji je neophodno nezavisno pravosuđe, profesionalno tužilaštvo i javni funkcioneri koji nisu korumpirani. Ove mere same bi neverovatno mnogo pomogle rastu privrede i uopšte poboljšale život svih građana.

Dalje, treba ulagati u obrazovanje i kulturu jer osim iz ekonomskih razloga ljudi odlaze jer je sistem vrednosti urušen. Neophodno je promovisati znanje i nauku i ne dozvoliti da se ljudi sa kupljenim diplomama promovišu i da se ne dozvoli da takve individue zauzimaju vodeće pozicije u Vladi. Takva politika šalje možda i najjaču poruku svima koji razmišljaju o odlasku – zašto da ostanem u zemlji gde se rad i učenje ne poštuju dok se lopovluk i kriminal promovišu kao društveno poželjni.

Da bismo doživeli podizanje sajta Make It in Serbia, moramo sačekati na odgovorniji rad srpske vlade i ukoliko se bude ugledala makar i malo na Nemačku biće bolje.

Članak Make it in Germany se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Jedno od najvažnijih pitanja jeste budućnost javnih finansija u EU nakon Bregzita. Najviše pažnje dobija akutno pitanje „troškova razvoda“, ali ozbiljnije i hroničnije pitanje jeste kakve će strukturne efekte Bregzit imati po javne finansije u EU. Bez učešća Velike Britanije, čiji je finansijski doprinos EU značajan, u budžetu javne finansije EU će biti ozbiljno pogođene i veliki problemi mogu nastati usled nedostatka novca. Naime, procenjuje se da će u budžetu EU zafaliti oko 10 milijardi EUR godišnje. Države članice EU moraju dakle odlučiti kako će pokriti ovu “rupu”: (1) da li će se povećati doprinosi država, (2) ili će se smanjivati rashodi, (3) ili će se napraviti neka kombinacija od gore navedenog. Kako je kompromis najcenjenija institucija u Briselu, pretpostavke su da će vlade država EU najverovatnije izabrati treću opciju kao najbezbolniju, i kao opciju koju bi mogli najlakše da “prodaju” kod kuće.

Drugi problem koji nastaje posle Bregzita jeste novi Višegodišnji finansijski okvir 2021-2027 (Multiannual financial framework – MFF) i kako ga uobličiti. Načelno je bilo planirano da se MFF usvoji do kraja ove godine, ali to u ovom trenutku izgleda preoptimistično zbog samog odlaganja Bregzita, a i zbog toga što se zemlje članice ne slažu oko mnogih krucijalnih pitanja. Na primer, države do sad nisu uspele da se slože oko toga koliko novca će da obuhvati MFF, niti oko toga koliko će se izdvojiti za politike vezane za borbu protiv klimatksih promena. Druge dve politike koje su kamen spoticanja jesu poljoprivreda i politika kohezije. Ovde se takođe nameće nama bitno pitanje oko finansijske podrške pretpristupnim fondovima. Koliko novca će se izdvajati za finansijske instrumente za podršku državama kandidatima? Ovo za sada ostaje još jedna u nizu od nepoznanica, posebno u svetlu nedavnog francuskog predloga za reformu politike proširenja.

Ali kako pojedine zemlje vide ovu problematiku vezanu prvenstveno za budući izgled budžeta? Kako će postupiti u pregovorima? Teško je sa sigurnošću reći, ali pogledajmo sledeće scenarije.

• Jedino što sa sigurnošću možemo tvrditi je da će pregovori teći teško i imaćemo “hard budget” posle najverovatnijeg “hard Brexit-a”. Odlazak Velike Britanije napraviće još veći rascep između zemalja neto platiša i zemalja koje su neto primaoci sredstava iz zajedničkog EU budžeta.
• Neto platiše će se naravno najviše protiviti povećanju uplata jer će to njih najviše pogoditi. Te zemlje su pre svega Nemačka, Holandija, Danska, Švedska i Austrija (“štedljiva petorka”). Od ove petorke najviše pogođena bi bila Nemačka koja bi postala i najveći platiša i po glavi stanovnika (za sada je to Holandija), iako je već sada najveći bruto platiša. Vlade ovih zemalja se već pribojavaju 2020. i planiranja nacionalnih budžeta kada bi moglo biti vidljivo koliko će se novca sliti u EU kasu umesto u domaće potrebe kao što su zdravstvo i obrazovanje. Teško da će bilo koji nacionalni parlament pristati na ovako nešto. Stoga nije isključeno da će biti puno političkih turbulencija u samim EU članicama.
• Scenario koga se pribojavaju zemlje primaoci EU sredstava je da će štedljiva petorka pristati na povišenje doprinosa/uplata u budžet da bi zauzvrat mogle da odluče koje politike će se kroz budžet najviše forsirati. Na taj način bi dobile slobodu da praktično kreiraju politiku EU. Ova opcija nije preterano primamljiva ostalim članicama EU 27.
• Smanjenje budžeta EU bi posebno bilo nepovoljno za zemlje koje najviše profitiraju od sredstava dobijenih kroz zajedničku poljoprivrednu politiku i politiku kohezije. Najveći borac za veliki budžet za poljoprivredu je Francuska i može se pretpostavitit da će se boriti za svoje interese. Ovo se već moglo videti na poslednjem zasedanju Saveta EU gde je francuski predsednik Makron odbio da da zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Nemačke diplomate koje su upućene u tematiku, i koje su prisustvovale poslednjem sastanku Evropskog savetu u oktobru, su razumele njegovo protivljenje kao demonstraciju sile i uspostavljanje određenog balansa moći u Savetu kako bi pokazao da nema šale sa Francuskom i njenom poljoprivredom.
• Sa druge strane, najveći profiteri politike kohezije su zemlje istočne Evrope. Predvođene Poljskom, ove zemlje mogu formirati svoj blok kako bi bolje odbranile svoju poziciju i svoje pravo na novac iz kohezionih fondova.
• Zatim, postoji grupa ključnih zemalja čija davanja su otprilike u visini sredstava koje vuku iz budžeta EU (izračunato po glavi stanovnika). Te zemlje su Francuska, Irska, Italija i Španija, dakle veoma uticajne zemlje u EU. One mogu pristati na smanjenje rashoda, ili mogu podržati povećanje novčanih davanja u budžet. Ove zemlje su dakle ključne jer njihove odluke mogu direktno uticati na razvoj situacije i sam ishod.
• Najzad, šta će se desiti ako i u 2020. godini ne bude bio postignut dogovor o MFF? Zakonske odredbe su prilično nejasne u ovom slučaju i praktično zavise od toga kada će Velika Britanija stvarno izaći iz EU. U julu je Savet usvojio specijalan Rezervni plan u slučaju da ne dođe do Bregzita u 2019 (što se ispostavilo kao dobra procena), koji obuhvata niz pravnih odredbi koje uređuju funkcionisanje EU u ovom periodu. Rezervni plan služi kao pravna sigurnost i osiguranje da će EU funkcionisati kao do sada, i da će budžet biti podmiren od strane svih članica, uključujući i Veliku Britaniju dokle god je član EU.

Da nije samo Bregzit kriv za ovu krizu u nastajanju može se videti i po tome što je još 2014. godine oformljena specijalna radna grupa čiji je zadatak bio da se pronađe rešenje za reformu budžeta EU. Bivši italijanski premijer Mario Monti, kao predsedavajući ove radne grupe, 2017. godine je objavio njihov izveštaj o reformi EU budžeta (Monti izveštaj) gde se traži od zemalja članica da razmotre jednu sveopštu promenu izgleda budžeta. Radna grupa zagovara transparentniji, jednostavniji i pravedniji budžet, koji bi pre svega omogućio jačanje spoljnih granica EU, stabilizaciju susedstva EU i borbu protiv klimatskih promena. Ovaj izveštaj je došao kao odgovor na političke krize poput izbegličke krize, rata u Ukrajini i problema finansiranja održivog i klimatski neutralnog ekonomskog razvoja. Za sad je ovaj izveštaj samo predlog i još uvek nema naznaka da će biti prihvaćen.

Na kraju se može zaključiti da Bregzit nudi zemljama EU 27 šansu da reformišu okvir za budžet Evropske unije. Ovo je šansa da se počne izdvajati više novca za nauku i istraživanje, za promovisanje zelene ekonomije i za uvođenje većih, i eventualno sveobuhvatno evropskih, nameta na poslovanje multinacionalnih kompanija. Da li će ova prilika biti šansa za uspeh i poboljšanje funkcionisanja Evropske unije ili će izazvati još jednu u nizu političku krizu ostaje da se vidi. Više o tome saznaćete posle Bregzita, ako do njega uopšte i dođe!

Članak Bregzit i njegove posledice po budžet Evropske unije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Strategija je zapravo program investiranja u moderne tehnologije koje imaju niske emisije ugljen-dioksida. EU je za ovaj poduhvat izdvojila više od 10 milijardi EUR koje će investirati u sve industrijske sektore. Uprkos naizgled velikom budžetu, put do klimatski neutralne ekonomije će biti težak jer zahteva zajedničko delovanje u sedam strateških područja: energetska efikasnost; korišćenje obnovljivih izvora energije; čista, sigurna i povezana mobilnost; konkurentna industrija i cirkularna privreda; efikasna infrastruktura; bioekonomija i prirodna skladišta ugljen-dioksida i efikasnije upravljanje skladištenjem ugljen-dioksida radi smanjenja preostalih emisija.

Inicijativa za klimatski neutralnu ekonomiju je i bottom-up i top-down

Građani Evropske unije velikom većinom veruju da su globalne klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem i da se te promene moraju po svaku cenu obuzdati ne bi li se uslovi života na planeti Zemlji održali koliko toliko normalnim. Naime, prema istraživanju Eurobarometra iz septembra 2017. godine, 93% ispitanika veruje da je za globalno otopljavanje kriv čovek, a 85% ispitanih je izrazilo verovanje da bi čista i klimatski neutralna ekonomija doprinela ne samo smanjenju globalnog otopljavanja, već da bi i doprinela privrednom rastu i stvaranju novih radnih mesta. Ovakav stav kod velike većine građana EU je zapravo stvorilo mandat za Evropsku komisiju da što pre preuzme odgovarajuće korake ka ostvarivanju klimatski neutralne ekonomije.

U isto vreme, inicijativa za klimatski neutralnu ekonomiju je došla i od strane vlada članica država Evropske unije. Nakon poziva Evropskog saveta iz marta 2018. godine, Komisija je u rekordnom vremenu napravila sveobuhvatnu strategiju za ostvarivanje ovih ciljeva. Vizija Komisije za budućnost koja je klimatski neutralna pokriva skoro sve javne politike EU i u skladu je sa ciljem Pariskog sporazuma da se temperatura ne poveća iznad 2 ° C, i da se nastavi sa naporima da se povećanje temparature zadrži do 1.5 ° C. Da bi EU postigla ove ambiciozne ciljeve, ona mora transformisati svoju ekonomiju u klimatski neutralnu do 2050. godine.

Klimatske promene i klimatski neutralna ekonomija – da li su to uopšte teme u zemljama Zapadnog Balkana?

Iako u Srbiji i drugim zemljama jugoistočne Evrope javni diskurs o klimatskim promenama još uvek nije pri vrhu bitnih političkih i ekonomskih tema, kod građana ovih zemalja sve je jača svest o važnosti zaštite životne sredine. Svi veći mediji su izveštavali o zagađenom vazduhu u gradovima širom Balkana, a protivnici izgradnja mini hidroelektrana u Srbiji su danima protestovali u glavnom gradu. Ovi događaji su bili pravo osveženje i konačno obraćanje pažnje na probleme koji su po svojoj prirodi bitniji nego na primer rešenje statusa Kosova* ili druge geopolitičke teme.

Buđenje svesti kod građana je veoma bitno jer stanovništvo zemalja jugoistočne Evrope zapravo udiše najzagađeniji vazduh u Evropi, sa čak osam gradova koji su označeni kao jedni od 10 % najzagađenijih na svetu u 2018. U poslednjem izveštaju IQAir od strane AirVisual, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su bile najzagađenije zemlje u Evropi u 2018, a prate ih Kosovo ^[1]Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti., Bugarska i Srbija. Ovakav kvalitet vazduha je direktno povezan sa prljavom industrijom koja postoji u ovim zemljama. Ako bi se industrija modernizovala i ako bi se povećala energetska efikasnost, svakako bi se i kvalitet vazduha promenio. Dakle, modernizacijom do zdrave i čiste životne sredine.

Kako Srbija i druge zemlje kandidati za pristup EU mogu da naprave priključak sa strategijom Evropske komisije?

Države Zapadnog Balkana će morati u svakom slučaju da usvoje evropske zakone o zaštiti životne sredine ukoliko žele da se pridruže EU (poglavlje 27 u pregovorima). Ovo je dakle obaveza, koja će biti popriličan trošak za ionako slabe i nedovoljno razvijene ekonomije u regionu. Crna Gora je do sada jedina država koja je otvorila ovo poglavlje pregovora (decembar 2018). Prema proračunima, Crna Gora će morati da izdvoji 1,7 milijardu EUR do 2035. godine kako bi postigla evropske standarde u ekologiji. Ovi troškovi će biti još veći za veće zemlje poput Srbije (procene su 11,5 milijardi EUR).

Ova naizgled nedostižna cifra ne treba da obeshrabri. Naprotiv, pozitivni efekti zelene ekonomije bi trebalo da smanje troškove zdravstvene zaštite u ovim zemljama, kao i da omoguće stvaranje novih radnih mesta u klimatski neutralnoj ekonomiji. Zemlje kandidati imaju obavezu da obezbede 30% sredstava za prelazak na zelenu ekonomiju. Najveći deo finansiranja na sebe će preuzeti upravo Evropska unija, koja će kroz raznovrsne fondove obezbediti sredstva za ove države. Preostalih 20% bi trebalo da dođe iz ostalih javnih izvora finansiranja, kao što su na primer Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Nemačka banka za razvoj KfW, Zeleni klimatski fond, kao i iz različitih javno-privatnih partnerstava.

Za sada zemlje kandidati imaju mogućnost da „vuku” sredstva za projekte zaštite životne sredine iz pretpristupnih fondova (IPA II 2014-2020). Prema IPA II instrumentu projekti vezani za zelenu ekonomiju spadaju u oblast razvijanja održive ekonomije i razvijanja konkurentnosti. Ovo znači da projekti koji ciljaju da razviju moderne i klimatski neutralne ekonomije imaju mogućnost da budu podržani od strane EU. Rečju, za prljavu industriju nema mesta u EU, a tako ni na Zapadnom Balkanu.

Dakle, lideri i vlade zemalja kandidata moraju da usmere svoj fokus na ekologiju i zelenu ekonomiju. Vremena više nema i u ovom trenutku Evropa, a i ceo svet, mogu jedino da pokušaju da ublaže posledice globalnog otopljavanja jer je ono činjenično stanje, a ne spekulacija. U isto vreme, možda najvažniji podstrek treba da dođe od strane samih građana Srbije i drugih zemalja u ovom delu Evrope. Veća svest o zaštiti životne sredine je imperativ i trebalo bi da se izučava u školama jednako kao i maternji jezik i matematika. Na kraju svega građani zapravo treba da budu pokretači svake politike i tu „obični ljudi” treba da se ugledaju na građane EU koji su svesni posledica klimatskih promena i koji su spremni da promene sebe i okolinu radi budućnosti svoje dece. I naravno, kako je napisano u Strategiji Evropske komisije, uspostavljanje klimatski neutralne ekonomije je ključ za promene.

Članak EU, Srbija i klimatski neutralna privreda se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.