Članak Srbija i Evropska unija: Geopolitika i vrednosti EU: u sukobu ili u tandemu? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Koliko me košta Zapadni Balkan? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Dodatno, rad istražuje kontroverzne aspekte EXPO 2027 izložbe, poput korišćenja posebnog zakona, finansijskih implikacija i budućnosti kultnih građevina poput Hale 1 unutar kompleksa Beogradskog sajma. Proučavanjem ovih složenosti i potencijalnih problema, rad pokušava da osvetli kompleksnu dinamiku organizovanja EXPO izložbe, nudeći preporuke za pristup koji maksimizira koristi istovremeno se baveći izazovima, da bi konačno doprineo uravnoteženom razvoju Srbije, njenom strateškom pozicioniranju na Zapadnom Balkanu i procesu EU integracija.

Ovaj siže je prvobitno proizveden za Centar za Studije Međunarodne Politike (CeSPI) iz Italije. Originalni siže na engleskom jeziku nalazi se na ovom linku.

Članak Beogradski EXPO 2027: Senke i sjaj se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Cirkularne migracije predstavljaju inovativan odgovor na izazove demografskog opadanja i odliva stanovništva u Srbiji. Ovaj model migracija omogućava zemlji da iskoristi prednosti migracija, prenese znanje i kapital iz inostranstva, i tako doprinese svom ekonomskom razvoju.

Međutim, cirkularni migranti se suočavaju sa specifičnim izazovima zbog čestih promena mesta stanovanja, zahtevajući prilagođene usluge i podršku. Upravljanje cirkularnim migracijama zahteva pažljivo razmatranje kako bi se zadovoljile njihove potrebe i stvorili povoljni uslovi za njihov povratak sa novim veštinama i iskustvima, jačajući tako konkurentske prednosti Srbije na globalnom tržištu. Na temelju ovih pretpostavki, ovaj siže politike pruža preporuke za jačanje podrške cirkularnim migrantima, čime se doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju Srbije. Siže analizira značaj i efikasnost dve ključne platforme – portala eUprava i Tačka povratka – u podršci cirkularnim migrantima povratnicima u Srbiju. Kroz detaljnu kvalitativnu i kvantitativnu analizu, istražuju se izazovi i moguća rešenja koja se odnose na korišćenje ovih portala. Pored toga, razmatra se zadovoljstvo korisnika, istražuju se njihove specifične potrebe i predlažu potencijalna poboljšanja.

Članak Cirkularne migracije: Da li Srbija ima rešenje? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Razotkrivanje izazova u javnim nabavkama u Srbiji: Poziv na promene se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Ovaj rad ispituje uticaj Modela faznog pristupanja na budžet EU sa fokusom na države Zapadnog Balkana (ZB). On pokazuje da bi ukupni trošak proširenja na ZB iznosio do 35 milijardi evra u toku Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF), odnosno 5 milijardi evra godišnje. Iako bi to predstavljalo povećanje rashoda EU za ZB za sedam i po puta u odnosu na IPA III, godišnji teret na bruto nacionalni dohodak država članica bi iznosio samo 0,014% i 0,026% ili, u zavisnosti od države članice, između 1,6 i 10,8 evra po glavi stanovnika.

Teret proširenja EU na ZB bi bio čak i niži u praksi kada bi se u obzir uzeli i doprinosi novih država članica. Nakon što se oduzmu puni doprinosi ZB6, post-pristupni troškovi bi iznosili 26 milijardi evra, ili 3,7 milijardi evra na godišnjem nivou. Kada to stavimo u kontekst kombinovanih fondova MFF i paketa pomoći „Sledeće Generacije EU“ koji broje i do 18,8 bilion evra, ovaj iznos deluje relativno zanemarljivo. Dodatno, proces faznog pristupanja ublažava uticaj na budžet EU, s obzirom na to da je malo verovatno da će sve države istovremeno napredovati iz jedne faze u drugu ili zajedno pristupiti EU, što njoj daje dodatnog vremena da pripremi svoj budžet za nove članice.

S tim u vezi, originalna logika Modela koja podrazumeva postepeno uvećanje finansijske pomoći i drugih podsticaja je, ne samo potrebna, već i izvodljiva.

Da bi se obezbedila efektivna operacionalizacija, prvobitno dizajnirano uvećanje finansiranja je prilagođeno, s obzirom na to da originalni Model nije uzimao u obzir dinamiku uvođenja obaveznih doprinosa budžetu EU. Stoga se u ovom radu uporedno analiziraju tri različite varijante za distribuciju finansijskih sredstava i određivanje doprinosa zemalja ZB u svakoj od faza u procesu pristupanja. Prema originalnom Modelu, bilo je predloženo da kandidati u Fazi I dobijaju 50% od iznosa koji bi im pripao po ostvarivanju konvencionalnog članstva, zatim 75% u Fazi II, da bi Fazi III, s dostizanjem statusa nove države članice, ovaj iznos bio 100%. S druge strane, revidirana šema predviđa da će kandidati moći da dobiju do 40% sredstava u Fazi I, nakon čega sledi 60% u Fazi II, sa standardnim odnosno potpunim pristupom fondovima nakon sticanja članstva.

S obzirom na dato prilagođavanje, ovaj rad sugeriše da bi najjednostavnija opcija u pogledu implementacije bila da se primena „Varijanta A“, koja predviđa pune doprinose u budžet EU po sticanju članstva, kao što je uvek bio slučaj. Naprednija i najpovoljnija za kandidate bila bi „Varijanta B“, koja predviđa postepeno povećanje potrebnih doprinosa nakon sticanja članstva, te bi do punih doprinosa došlo tek u Fazi IV. Ona efektivno balansira između hitnosti podsticaja reformi i ekonomske konvergencije, te potrebe da se kompenzuje državama kandidatima za određena institucionalna ograničenja u Fazi III.

Konačno, uvođenje faznog doprinosa budžetu EU već tokom pretpristupnih faza, prema „Varijanti C“, bilo bi najmanje povoljno iz perspektive ZB, ali bi pretpostavljalo kompromis koji bi mogao da ubedi skeptike proširenja da podrže Model faznog pristupanja. Izbor bilo koje od ovih varijanti predstavljao bi iskorak u prioritizaciji politike proširenja od strane EU.

Članak O finansijskim i ekonomskim implikacijama Modela faznog pristupanja na budžet EU, i na budžete zemalja u pristupanju se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Pitanju migracija u Srbiji pristupa se fatalistički poslednjih nekoliko godina tako što se često iznose i ne potpuno tačne informacije u cilju stvaranja slike da Srbiju napuštaju posebno oni najtalentovaniji. Stvarnost je drugačija: obrazovna struktura ljudi koji odlaze iz zemlje slična je nivou obrazovanja domicilne populacije.

Ipak, pritisak koji dolazi iz javnosti preneo se i na donosioce odluka što je motivisalo donošenje prve strategije o migracijama 2019. godine koja se skoro u potpunosti fokusirala na načine za sprečavanje odliva stanovništva. Nešto kasnije usvojena Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. ublažila je ton prve verzije dokumenta, ali su mere koje su donete zbog zabrinutosti za, takozvani, fenomen „odliva mozgova“ nastojale da podstaknu povratak visokoobrazovanih pojedinaca u Srbiju.

U ovoj studiji analiziramo tokove migracija u tri zemlje članice Evropske unije: Bugarskoj, Estoniji i Irskoj. Razlozi za odabir ove tri zemlje, čija iskustva u privlačenju povratnika želimo da ispitamo, potiču od ideje da se usmerimo na zemlje koje su Srbiji bliže po nivou dohotka, te je bilo prirodno da se kandidati traže među zemljama Centralne i Istočne Evrope. Želeli smo jednu zemlju koja je po socio-ekonomskim indikatorima slična Srbiji i zato je izbor pao na Bugarsku, a Estonija je odabrana jer se navodi kao uspešna priča u nekoliko oblasti – digitalizaciji javne uprave, što bi moglo da nas upozna sa nekim korisnim rešenjima u privlačenju povratnika, ali i zavidnom ekonomskom oporavku nakon krize iz 2008. godine. Irsku smo odabrali jer je ona tradicionalno emigrantska zemlja, a želeli smo da vidimo da li se razlozi za povratak i mere države na privlačenju povratnika razlikuju u slučaju kada se radi o bogatijim i razvijenijim zemljama. U ovoj studiji u okviru svake zemlje obrađujemo migracione trendove sa osvrtom na poslednjih nekoliko decenija. Zatim, razmatramo trenutnu institucionalnu strukturu koja se bavi migratornim kretanjima, kao i mere podrške povratnicima.

Članak Cirkularne i povratne migracije: komparativna analiza iskustava Bugarske, Estonije i Irske se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Iako je emigracija iz Srbije danas višestruko olakšana u odnosu na prethodni period – pre svega nakon okončavanja sankcija i procesa demokratizacije, zatim i vizne liberalizacije, ali i bilateralnih sporazuma o olakšanom kretanju radne snage sa pojedinim članicama Evropske unije, Srbija se nada daljim pojednostavljenjima procedura, a pre svega u kontekstu budućeg pristupanja EU. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija bi trebalo spremno da dočeka sve promene koje će uslediti.

Iskustva zemalja Evropske unije, od kojih su pojedine već prošle ili trenutno prolaze kroz neke od problema koji Srbiju očekuju u narednim godinama – nedostatak kvalifikovane radne snage, starenje stanovništva, povećani odliv stanovništva nakon pristupanja EU, od neizmernog su značaja za donosioce odluka u Srbiji. Učenjem iz iskustva drugih, Srbija bi mogla da uštedi mnogo vremena u potrazi za modelom upravljanja cirkularnim i povratnim migracijama i merama koje bi mogle da ih motivišu. U skladu sa tim, ovaj rad analizira trenutno stanje u Srbiji, kao i situaciju i mere u vezi sa cirkularnim migracijama u tri države članice EU koje su se suočile sa velikim odlivom stanovništva i pronašle različite načine da se sa ovim odlivom bore – Estoniji, Irskoj i Bugarskoj. Ovaj rad ima za cilj da identifikuje potrebe cirkularnih migranata, ali i da ukaže na dobre prakse koje su navedene zemlje realizovale i koje su dale rezultate, ali i na greške koje su ove zemlje načinile, koje bi mogle da se koriste kao svojevrstan putokaz u upravljanju cirkularnim migracijama.

Članak Cirkularne i povratne migracije: Šta Srbija može da nauči iz iskustava zemalja Evropske unije? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.