Sa druge strane, iako ređe, mogu se čuti mišljenja da veliki deo migracione dijagnostike, kojom se barata u javnoj sferi, nije sasvim dobro protumačen. Ovak- vo mišljenje temelji se na činjenici da je migraciona statistika veoma komplikovana i stavovima da se iskrivljeni delovi informacija te iz tako kompliko- vane i nepotpune migracione statistike preuzimaju i prevode u „opšte znanje“, što je kao rezultat dalo široko rasprostranjen stav da je jedan od najhitnijih problema sa kojima se suočavaju srpsko društvo i privreda masovno iseljavanje iz Srbije (a posebno egzodus „najboljih i najpametnijih“), te da je bilans iseljavanja iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju. Ovakav stav značajno je uticao na politiku Vlade prema migracijama pa je u 2019. godini prva verzija Strategije o ekonomskim migracijama bila skoro u potpunosti fokusirana na načine za sprečavanje odliva mozgova i mere stimulisanja povratka. Znatno uravnoteženija verzija ovog dokumenta usvojena je kao finalna Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021-2027. godine.

Članak Akcioni plan o ekonomskim migracijama 2021 – 2023: šta je ostvareno, šta je pred nama? se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Sa druge strane, iako ređe, mogu se čuti mišljenja da veliki deo migracione dijagnostike, kojom se barata u javnoj sferi, nije sasvim dobro protumačen. Ovakvo mišljenje temelji se na činjenici da je migraciona statistika veoma komplikovana i stavovima da se iskrivljeni delovi informacija te tako komplikovane i nepotpune migracione statistike preuzimaju i prevode u „opšte znanje“, što je kao rezultat dalo široko rasprostranjen stav da je jedan od najhitnijih problema sa kojima se suočavaju srpsko društvo i privreda masovno iseljavanje iz Srbije (a posebno egzodus „najboljih i najpametnijih“), te da je bilans iseljavanja iz godine u godinu sve lošiji po Srbiju. Naime, nedavna analiza (Arandarenko, 2022) iznosi donekle drugačije stavove i argumente: (1) da je obrazovna struktura ljudi koji odlaze iz zemlje slična nivou obrazovanja domicilne populacije, (2) da iz Srbije u većem broju odlaze pojedinci s nižim obrazovanjem u odnosu na one visokovalifikovane, (3) da je narativ o odlivu mozgova predimenzioniran i (4) da u kontekstu komentarisanja migracione statistike treba uzeti u obzir i mogućnost da poreski i socijalni sistem u Srbiji poslednjih dvadeset godina nisu adekvatno tretirali niskokvalifikovanu i srednjekvalifikovanu radnu snagu, siromašne radnike, višedetne i velike porodice, kao i ljude u seoskim područjima, pokrećući time za Srbiju nepovoljan migracioni trend, upravo u ovim strukturama.

Primećuje se, takođe, da je taj dominantno alarmantni ton – da Srbiju napuštaju uglavnom mladi i obrazovani, da su oni koji odlaze bolje obrazovani i talentovaniji od onih koji ostaju, da Srbija ima najmanji kapacitet u svetu da zadrži talente i da većina – dve trećine ili više – studenata i mladih želi da napusti zemlju itd. (Svetska banka, 2019) – značajno je uticao na politiku Vlade prema migracijama pa je u 2019. godini prva verzija Strategije o ekonomskim migracijama bila skoro u potpunosti fokusirana na načine za sprečavanje „odliva mozgova“ i mere stimulisanja povratka. Znatno uravnoteženija verzija ovog dokumenta usvojena je kao finalna.

Članak Ocena Akcionog plana za period 2021–2023. za sprovođenje Strategije o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021–2027. se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.