• ENGENG
  • Srbija da sledi primer Grčke i Makedonije u rešavanju bilateralnih sporova

    25. jun 2018. – Srbija ne otvara dovoljno pregovaračkih poglavlja pre svega zbog nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, zaključak je tribina „Zbog čega Srbija ne otvara više pregovaračkih poglavlja”, koja je održana danas u Medija centru.

    Tribina je održana u okviru projekta „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koju portal European Western Balkans organizuje u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.

    Na tribini su učestvovali Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Moderator je bio Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans.

    Kako su danas otvorena dva nova pregovaračka poglavlja, iako je bilo spremno pet, na tribini se diskutovalo o dinamici otvaranja poglavlja i razlozima zbog kojih Srbija ne otvara više pregovaračkih poglavlja. Panelisti su dali odogovor na pitanje da li razlog za usporenu dinamiku otvaranja pregovaračkih poglavlja leži u nespremnosti Srbije ili u nedostatku političke volje za proširenjem na strani Unije.

    Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, naglasio je da puko otvaranje poglavlja ne znači i napredak, već da se mnogo više pažnje mora posvetiti primeni obaveza u procesu pristupanja.

    Majstorović je upozorio da u Narodnoj skupštini nije javno predstavljen Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2018. i da to ukazuje na nedostatak političke debate u ovoj oblasti.

    „EU se nalazi pred izazovnim periodom i mnoge stvari koje se budu dešavale imaće uticaj na dinamiku proširenja. Srbija taj period mora da iskoristi za nastavak dijaloga sa Prištinom, kako bi sledila pozitivan primer Grčke i Makedonije u rešavanju bilateralnih sporova”, istakao je Majstorović.

    Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, podsetio je da u osam od 35 poglavlja Srbija u prethodnih godinu dana nije ostvarila nikakav napredak i da otvaranje više od dva poglavlja nije bilo realno očekivati.

    Međak je takođe ukazao na značaj budućeg perioda za Srbiju: „Naredna godina je značajna za Uniju – održaće se izbori za Evropski parlament, Evropska komisija će početi da radi u novom sastavu, a Bregzit će biti okončan. Srbija mora da bude spremna na kraju ovog perioda da se nametne kao kredibilan partner EU.”

    Na pitanje zašto su otvorena samo dva poglavlja, iako je Srbija pripremila pet pregovaračkih pozicija, Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, izjavila je da odgovor leži u političkom značaju ovih poglavlja.

    „Nivo usaglašenosti zakonodavstva sa EU je u svih pet pregovaračkih pozicija bio vrlo visok i radne grupe Nacionalnog konventa su dale pozitivno mišljenje za svaku. Međutim, očigledno je da nije postojala politička volja za otvaranjem preostalih poglavlja u Briselu, s obzirom na to da neka poglavlja koja nisu otvorena, recimo poglavlje 9, imaju veliki politički značaj”, istakla je Dragojlovićeva.

    Ipak, ona napominje da Srbija ovu situaciju ne sme koristiti kao izgovor da je učinila sve što treba i da krivica leži na strani Unije.

    „Potrebno je i u praksi dokazati da je Srbija odlučna da primeni napredak u svim oblastima. Ono što Unija traži od Srbije nije uvek isto što građani očekuju”, dodala je koordinatorka Nacionalnog konventa, podsećajući da su poglavlja 25 i 26 privremeno zatvorena, a da građani Srbije očekuju mnogo veći napredak u tim oblastima od dosadašnjeg.

    Što se tiče važnosti poglavlja 23 i 24, kao i poglavlja 35 za budućnost pregovora sa EU, panelisti su se složili da je napredak u ovim oblastima od ključnog značaja, ali da nije jedini uslov za članstvo u EU.

    „Poglavlje 35 postavljeno je kao poglavlje svih poglavlja. Međutim, to ne znači da bi njegovim rešavanjem Srbija automatski ispunila sve uslove za ulazak u Uniju. Građanima je daleko važnije da dođe do normalizacije odnosa sa Prištinom i da se pokaže da smo naučili lekciju 90ih, a to je da sukobi nikako nisu rešenje”, istakla je Dragojlovićeva.

    Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ocenio je da Srbija nije spremna za članstvo sudeći po većini poglavlja i da je greška tražiti izgovor isključivo u dijalogu sa Prištinom.

    „Mnogo frustracije i izneverenih očekivanja ima na obe strane. Srbija treba da bude ambiciozni student i posveti se unutrašnjim pitanjima, ali i da uspostavi bliži sistem saradnje u regionu i promoviše region Zapadnog Balkana kao celinu”, zaključio je Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora CEP-a.

    On je dodao da će kredibilitet EU kada je u pitanju politika proširenja biti na testu tokom sledećeg samita koji će biti održan 28. i 29. juna u Briselu.

    Vest je prvobitno objavljena na portalu European Western Balkans.

    Nazad na vrh