• ENGENG
  • Reforma javne uprave i proširenje Evropske unije – perspektiva balkanskog civilnog društva

    3. oktobar 2017. – Panel diskusija „Reforma javne uprave i proširenje EU – perspektiva civilnog društva na Balkanu“ održana je u utorak u Centru za evropske politike (EPC) u Briselu. Na ovom događaju, koji je organizovan u okviru WeBER projekta, okupili su se istaknuti stručnjaci: Bernard Brunet , šef jedinice DG NEAR-a Evropske komisije, Damjan Mančevski, makedonski ministar za informaciono društvo i administraciju, Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a (i projektna menadžerka WeBER-a) i Fisnik Korenica, direktor Grupe za pravne i političke studije (WeBER-ov partner na Kosovu). Korina Stratulat, viša politička analitičarka iz EPC-a, moderirala je diskusiju.

    Tema panela je bila uloga civilnog društva u reformi javne uprave (RJU) na Balkanu, kao i važnost otvorenosti i transparentnosti dijaloga o RJU na svim nivoima. Predstavnici WeBER-a na ovom događaju su govorili o ključnim dostignućima WeBER projekta, posebno u vezi sa izgradnjom kapaciteta i saradnjom između organizacija civilnog društva (OCD) u oblasti RJU u regionu.

    Glavne teme diskusije

    Bernard Brunet, šef jedinice za tematsku podršku, monitoring i evaluaciju (DG NEAR, Evropska komisija), govorio je o važnosti kreiranja politika na inkluzivan način. On je takođe naglasio značaj strukturnog dijaloga između spoljnih zainteresovanih strana i vlasti, kao i konsultacija sa OCD pre donošenja odluka. „Konsultacije sa civilnim društvom promovišu vrednosti EU kao što su otvorenost i inkluzivnost“, istakao je Brunet.

    Makedonski ministar za informaciono društvo i administraciju Damjan Mančevski govorio je o posvećenosti nove makedonske vlade dijalogu sa civilnim društvom. On je naglasio: „Nama su potrebne OCD da nas kritikuju, ali i da nas prate u procesu RJU.“

    Mančevski je podelio iskustvo Makedonije u razvoju nove strategije za RJU i govorio o nedavnim i tekućim poboljšanjima u otvaranju procesa kreiranja politika. On je objasnio da se u Parlament sada šalje manje nacrta zakona za razmatranje po hitnom postupku, što je proces kojim se ograničava diskusija i koji najčešće rezultira malim ili nikakvim javnim konsultacijama. Mančevski je govorio o novom konceptu vlade u Makedoniji – Vlada 2.0, u kojoj vlada „otvara“ političke probleme za javnost, kako bi se vodile diskusije i pružila prilika čitavom društvu da da doprinos traženju rešenja.

    Prema njegovim rečima, informacione tehnologije su od velike pomoći u omogućavanju učešća građana i i izgradnji transparentnije vlade. „Potrebno je više vremena, ali na kraju imamo kvalitetnije politike“, rekao je Mančevski.

    Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a i projektna menadžerka WeBER-a, rekla je da se, da bi sebe pokazale kao kredibilne sagovornike, OCD moraju oslanjati na činjenice i davati korisne predloge vlastima.

    Ona je takođe govorila o ulozi Evropske komisije u pružanju pomoći administracijama u balkanskim zemljama kako bi one ostvarile zahteve EU u vezi sa učešćem javnosti i uključivanjem civilnog društva u proces reforme javne uprave.

    „Potrebno nam je da administracije na Balkanu uče i prilagode se tokom pretpristupnog perioda, uz pomoć Komisije“, rekala je Lazarević, dodajući da „administracije treba da budu transparentnije i da pružaju dobre javne usluge, kako bi bile bliže građanima.“

    Lazarević je potom predstavila najveća dostignuća WeBER-a u vezi sa izgradnjom kapaciteta civilnog društva u oblasti reforme javne uprave. Ona je takođe govorila o regionalnim konsultativnim mehanizmima uspostavljenim u okviru ovog projekta, naglašavajući da „WeBER Platforma sada okuplja 22 jake OCD u okviru Platforme na regionalnom nivou, a preko 100 lokalnih OCD-a kao članova Nacionalnih radnih grupa za RJU u šest zemalja Zapadnog Balkana. Naš je zadatak i izazov pred nama da izgradimo kapacitete civilnog društva u ovoj izrazito složenoj oblasti,“ dodala je ona.

    Ona je zaključila svoj govor naglašavajući značaj dobrog informisanja šire javnosti, zato što je važno da čitavo društvo razume važnost procesa reforme javne uprave.

    Pričajući o WeBER projektu, Fisnik Korenica, direktor GLPS iz Prištine, naglasio je važnost rada WeBER-a, rekavši da „ujedinjeno pod WeBER-om, civilno društvo je jače i ima glas u Briselu. Sada nas DG NEAR prepoznaje i bolje smo informisani u ovoj oblasti“, zaključio je Korenica.

    U okviru diskusije učesnici su dali veliki broj sugestija i predloga za otvaranje i povećanje transparentnosti dijaloga u procesu RJU između Evropske komisije i vlada balkanskih zemalja.

    Posle panela, EPC, WeBER-ov partner u Briselu, objavio je siže politike, autorki Milene Lazarević i Korine Stratulat, koji ima za cilj da doprinese snažnijem i strukturisanijem pristupu za uključivanje civilnog društva u rad posebnih grupa za RJU u svim zemljama koje žele postati članice EU. Ovom sižeu možete pristupiti ovde.

    Projekat WeBER (Western Balkans Enabling Project for Civil Society Monitoring of Public Administration Reform) je trogodišnji projekat koji finansira EU i ko-finansira Kraljevina Holandija. Više o projektu možete pronaći ovde.

    Nazad na vrh