• ENGENG
  • Pregovori sa EU i kreiranje politike u Srbiji

    CEP
    CEP

    Prenosimo u celosti komentar Nebojše Lazarevića, direktora CEP-a, za list Politika.

    Pregovori sa EU i kreiranje politike u Srbiji

    Svaki državni predstavnik treba da zastupa iste stavove, država da govori jednim glasom, a ne da stvara kakofoniju u kojoj partneri iz Brisela neće znati koji od njih da slušaju

    U procesu pregovaranja za pristupanje EU važan je i način na koji se u državi – kandidatu utvrđuje javna politika i čime se mere njeni rezultati. Nevladina think-thank organizacija Centar za evropske politike (CEP), uz podršku nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), posebnu pažnju posvetila je ovoj temi u studiji objavljenoj krajem prošle godine. Budući da se Evropska komisija sve više fokusira na način kreiranja javnih politika u državama kandidatima za članstvo, ova studija dobija na značaju u trenutku kada sa Briselom počinje da pregovara Srbija.

    Šta se dešava pre rasprave o predlozima zakona u našoj skupštini? Šta prethodi raspravi koju ministarstvo organizuje o nacrtu zakona? Studija CEP-a pokazuje da rana faza, u kojoj treba da budu analizirani problemi i načini na koji se oni mogu rešiti, kod nas nije dovoljno razvijena. Štaviše, kreiranje javne politike najčešće počinje odlukom da se donese ili izmeni određeni propis, umesto da se na osnovu analiza najpre utvrdi da li je izmena propisa uopšte potrebna, i ako jeste koje su promene dovoljne za ostvarenje željenih ciljeva. Bez te prethodne analize, donošenje zakona postaje svrha javne politike umesto da bude samo jedan od instrumenata kojima se ta politika sprovodi.

    Kakve su posledice ovakvog načina kreiranja politike? Budući da se često donose bez odgovarajućih priprema i analiza, usvajaju se zakoni kojima se ne mogu rešiti problemi u odgovarajućoj oblasti. Posledica je i neprimenjivanje propisa, uz njihove česte izmene i dopune, što je nesvrsishodno i veoma skupo. Na primer, od 2000. godine do danas u Srbiji se piše već četvrti zakon o zaštiti potrošača. Time se povećavaju troškovi javne uprave i umanjuje pravna sigurnost. A u uslovima čestih promena državne politike poslovnom svetu je teško da donosi odluke o investicijama.

    Država u kojoj se javna politika vodi na ovaj način rizikuje da u procesu pristupanja EU više izgubi nego što dobije! Jer, od države koja pregovara očekuje se da dobro analizira svoje pregovaračke pozicije i da veoma argumentovano obrazloži svaki zahtev sa prelaznim rokovima u pogledu implementacije propisa EU.

    Dodatni uslov da država uspešno pregovara sa EU jeste jedinstveno zastupanje činjenično utemeljenih stavova. To znači da svaki državni predstavnik treba da zastupa iste stavove, država da govori jednim glasom, a ne da stvara kakofoniju glasova u kojoj partneri na evropskoj strani neće znati koji od njih da slušaju. Iskustva iz prethodnih proširenja nam govore da je u takvoj situaciji reakcija Evropske komisije jednostavna: prestaju da vas tretiraju kao kredibilnog partnera, što drastično umanjuje vaše šanse da ostvarite svoje nacionalne interese (pod uslovom da ste ih uopšte dobro definisali!). A da bi država u Briselu stvarno govorila jednim glasom, ona mora da obezbedi izuzetno dobru koordinaciju ponekad veoma suprotstavljenih stavova različitih ministarstava. Način na koji se pregovaračka pozicija argumentuje i brani pri tome je veoma dobar pokazatelj koliko su sistem kreiranja i koordinacije politika u dotičnoj državi razvijeni, što može suštinski da odredi i uspeh kandidata u pregovaranju.

    Štaviše, učinak javne uprave jedne države u zastupanju svojih stavova tokom pregovora o pristupanju svojevrsni je test za budući njen učinak kao članice EU. Uspešno i argumentovano zastupanje u pregovorima je i garancija da će država biti u stanju da deluje kao kredibilna članica. Iskustva uspešnih (npr. Velika Britanija, Francuska, ali i Poljska i Letonija) pokazuju da je za pregovaranje unutar Saveta EU, pre nego što stavovi države dođu do Brisela, neophodna međusektorska koordinacija. Neizostavne su i konsultacije sa javnošću, čija podrška utiče na kredibilitet države članice.

    Ako, dakle, Srbija želi da pristupanju EU priđe kao procesu u kojem će postati kredibilna država članica, moraće iz temelja da reformiše svoj sistem kreiranja (javne) politike. Iz iskustava nekih novih članica može se zaključiti i da je za reformu ovog sistema neophodna podrška s najvišeg političkog nivoa (uz vođstvo premijera lično!), možda je pravi trenutak da se našoj političkoj eliti postavi pitanje: Kakvu Srbiju želite u EU –da li onu koja će biti predmet podsmeha ili koja će argumentovano braniti svoje stavove i dobro utvrđene nacionalne interese?

    Budući daje u odgovoru, naravno, naglasak na ovom drugom, reforme procesa kreiranja i koordinacije javnih politika treba tokom pregovaranja sprovesti što pre i period do pristupanja iskoristiti – kao vežbu za maraton.

    Direktor Centra za evropske politike, magistar prava EU

    Nebojša Lazarević

    Komentar možete pročitati na internet stranici lista Politika.

    Nazad na vrh