• ENGENG
  • Poljoprivreda u Srbiji

    Šta možemo očekivati u procesu pristupanja EU?

    Eksplanatorni skrining za Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj održen je od 18. do 20. marta 2014. godine u Briselu. Delegaciji Republike Srbije su tom prilikom predstavljeni svi detalji pravne tekovine Evropske unije vezane za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja. S obzirom na važnost ovog poglavlja, ovaj članak se ukratko osvrće na najvažnije aspekte za uspešne pregovore u ovom poglavlju za Srbiju.

    Na osnovu podataka poslednjeg popisa poljoprivrede u Srbiji iz 2012. godine, postoje ukupno 631.122 poljoprivredna gazdinstva, koja obrađuju ukupno 3.355.859 hektara zemljišta. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, 628.555 je porodičnih, a 2.567 su preduzeća, zadruge, preduzetnici i gazdinstva u vlasništvu državnih institucija ili crkvi i verskih zajednica.[1] Takođe, po informacijama iz Privredne komore Srbije poljoprivreda i prehrambena industrija učestvuju sa oko 17% u stvaranju bruto društvenog proizvoda zemlje (BDP), ali ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, posebno proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina, ovo učešće nadmašuje 40% ukupnog BDP-a.

    Zbog izuzetnog značaja poljoprivrede za ekonomsku stabilnost i održiv razvoj, prilagođavanje domaćih politika i zakonodavstva Zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske Unije (ZPP) je od suštinske važnosti, s obzirom da će obezbediti niz prednosti za agrarni sektor u Srbiji.

    ZPP se utvrđuje na nivou EU, a sprovode je države članice. Glavni cilj ove politike jeste podrška primanjima poljoprivrednika, da bi im se osigurao određeni nivo godišnjih primanja, ali takođe da bi se ti isti poljoprivrednici ohrabrili da podignu kvalitet svoje proizvodnje i ulažu u nove razvojne trendove.

    Postoje četiri primarna prioriteta ZPP-a:

    1. Obezbeđivanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda
    2. Zaštita životne sredine i životinja
    3. Podizanje konkurentnosti poljoprivrednika iz EU
    4. Očuvanje ruralnih zajednica i jačanje njihove unutrašnje dinamike i samoodrživosti.

    S obzirom da je 2013. godine ZPP ponovo reformisana nakon deset godina, Evropska komisija je uspostavila još jedan set prioriteta za poboljšanje poljoprivrede u Evropi, kao npr. podsticanje istraživanja i razvoja (R&D), upravljanje rizikom (risk management), veća stopa socijalnog uključivanja, efikasnije korišćenje resursa i bolje očuvanje ekosistema. Slogan reforme glasi „Zelenija i pravednija ZPP“, što upravo pokazuje da je glavni cilj reforme podizanje svesti o boljoj zaštiti životne sredine i resursa, kao i o boljoj i efikasnijoj distribuciji pomoći poljoprivrednicima.

    Šta usklađivanje ovih politika znači za Srbiju?

    Pre svega tokom perioda pristupanja EU, Srbija će primiti značajnu finansijsku pomoć za razvoj poljoprivrednih kapaciteta, kao i ruralnih oblasti. U prethodnom IPA I programu Srbija je već dobila značajna sredstva za unapređenje poljoprivrede i regionalni razvoj, posebno u sklopu RSEDP2 programa, koji je finansirao 32 projekta vezana za poljoprivredu. Ti projekti odnosili su se na unapređenje vinskog sektora, usklađivanje tehničkih postupaka u proizvodnji sa najboljim evropskim praksama, vakcinisanje životinja i suzbijanje besnila i drugih bolesti, kao i projekte vezane za poboljšanje bezbednosti hrane i standarda kvaliteta.

    Tokom ovog programa EU je pokrenula i veliki projekat pod nazivom „Bašta Srbije“ koji za cilj ima rešenje problema u sektorima proizvodnje voća, povrća i cveća, koji su od izuzetne važnosti, jer je vrednost biljne proizvodnje 70% od ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

    U ovoj godini kreće implementacija programa IPA II, koji je za srpsku poljoprivredu od izuzetnog značaja, s obzirom da sa svojim statusom zemlje kandidata Srbija sada može da pristupi većim finansijskim sredstvima i tako obezbedi značajan doprinos za razvoj poljoprivrednih kapaciteta. Naravno, to će sve zavisiti i od toga koliko će Srbija uspeti da unapredi sistem strateškog planiranja u ovom sektoru, rad lokalnih samouprava, kao i edukaciju samih poljoprivrednika po pitanju pripremanja projekata za pristup finansiranju. Naime, Srbija će u ovom procesu imati veliku korist od iskustava drugih zemalja, naročito Hrvatske, pre svega da bi bolje iskoristila IPA II sredstva i pripremila se za usklađivanje sa politikama EU, kako bi kao buduća država članica  efikasno koristila EU ZPP fondove.

    Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj biće za Srbiju jedno od najzahtevnijih poglavlja, s obzirom da propisi koji regulišu ovu oblast čine skoro jednu trećinu svih propisa EU. Pod te propise spadaju između ostalog i sva pitanja vezana za subvencije poljoprivrednicima, marketing i prodaju poljoprivrednih proizvoda kao i zakonodavstvo vezano za zaštitu geografskog porekla i tradicionalnih proizvoda.[2]

    Tokom skrininga, identifikovano ne nekoliko veoma važnih problema. Verovatno najvažnije usklađivanje sa praksom EU tiče se pitanja subvencija poljoprivrednicima, koje se u EU implementira na regionalnom nivou i koje je u svojoj strukturi prilično komplikovano, jer identifikuje različite kategorije primaoca pomoći, kao i uslove pod kojima oni tu pomoć mogu da dobiju. Za delegaciju Srbije bilo je izuzetno korisno što je tokom skrininga posebna pažnja posvećena pojašnjavanju noviteta uvedenih sa reformom, pošto će Srbija morati da ih u potpunosti prenese u svoje zakonodavstvo i uključi u svoju praksu pre ulaska u EU. U okviru toga posebno je istaknuto pitanje standarda zaštite okoline u sektoru poljoprivredne proizvodnje, koje je sa reformom postalo strog uslov za primanje subvencija.

    Sa strane delegacije Srbije, najveći interes su izazvala pitanja organske proizvodnje, zaštite srpskih proizvoda, kao i njihova promocija. Kao problem navedena je činjenica da Srbija u ovom trenutku nema državnu kancelariju ili agenciju, čak ni u okviru ministarstva, koja se specifično bavi pitanjem promocije proizvoda, na način na koji se to radi u državama članica. Takođe, pitanje državnih intervencija je zahtevalo više pojašnjavanja, s obzirom da je to pitanje u okviru ZPP strogo regulisano, kako bi se garantovala konkurentnost poljoprivrednog sektora u Evropi.

    Pred Srbijom je veoma težak i dugotrajan proces prilagođavanja, kome treba posvetiti puno pažnje pre svega zbog ekonomskom značaja ovog sektora. Tokom bilateralnog skrininga koji je programiran za maj ove godine, Srbija će imati priliku da bolje predoči svoje stanje u ovom sektoru i dobije konkretne savete kako bi se što bolje pripremila za reforme.

    Za kraj, važno je napomenuti da u Srbiji trenutno postoji veliki neiskorišćeni potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u sektorima kao što su vino, organska hrana i stočarstvo. Upravo iz tog razloga, pregovori sa Evropskom Unijom, kao i pristup fondovima IPA II predstavljaju idealnu priliku da se poveća značaj poljoprivrede u ekonomskom razvoju Srbije i obezbedi što bolji plasman naših proizvoda na evropskom Jedinstvenom tržištu.


    Nazad na vrh