youtube

Twitter

facebook

Poglavlje 30: Poljoprivreda i ruralni razvoj

Poglavlje 11. pregovaračkog okvira posvećeno je usvajanju pravnih tekovina koje regulišu zajedničku poljoprivrednu politiku EU. Ova oblast je jedna od najvažnijih u EU, kako zbog brojnosti propisa, tako i u pogledu procentualnog učešća poljoprivrednih politika u ukupnom budžetu Evropske unije. Naime, sledeći višegodišnji finansijski okvir[1] posvetio 47% ili 373.18 milijardi evra Poglavlju br.2 "Održivi razvoj: upravljanje prirodnim resursima", koji se odnosi upravo na zajedničke poljoprivredne politike EU i njene razvojne programe.

Glavni cilj zajedničkih poljoprivrednih politika je da obezbede stabilno snabdevanje poljoprivrednih proizvoda na evropskom tržištu po pristupačnim cenama, što takođe podrazumeva zagarantovane adekvatne prihode za poljoprivrednike.

S obzirom da je zajednička poljoprivredna politika EU reformisana prošle godine sa ciljem da ova oblast politika postane „zelenija i pravednija”[2], Srbija će skladno tome morati da se suoči sa dodatnim uslovima da bi uspela da uspešno zatvori poglavlje, nego što je to Hrvatska morala tokom svojih pregovora.

Pravne tekovine EU u ovoj oblasti podeljene su u nekoliko potpoglavlja, dok je poglavlje poljoprivredne politike EU podeljeno na dva stuba. Prvi stub se sastoji od direktnih plaćanja i intervencije na tržištu, a drugi se odnosi na politiku ruralnog razvoja. Direktna plaćanja čine najveći deo budžeta s tim što su ograničena određenim uslovima poput: zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja, bezbednosti hrane, dobrobiti životinja, držanja zemljišta u dobrom stanju. Kada je reč o direktnim plaćanjima, ona se vrše u vidu subvencija poljoprivrednicima, bez obzira na vrstu proizvoda. Subvencije se finansiraju iz Evropskog poljoprivrednog garancijskog fonda. Ovakvi podsticaji obezbeđuju stabilan prihod za poljoprivrednike i na taj način ih štite od potencijalne tržišne nestabilnosti.

Intervencija EU na poljoprivrednom tržištu podrazumeva: otkup proizvoda, povlačenje sa tržišta, podršku za proizvodnju određenih proizvoda, sistem kvota (mleko i šećer[3]) i podršku poljoprivrednim organizacijama. Izuzetno je važno naglasiti da u oblasti intervencija na tržištu, kao i u oblasti direktnih plaćanja, države članice ne mogu da imaju svoje nacionalne mere.

Drugi stub "ruralni razvoj" obuhvata mere neophodne za razvoj aktivnosti u ruralnim područjima. Ovakva vrsta aktivnosti doprinosi jačanju konkurentnosti u poljoprivredi i šumarstvu. Takođe, ove politike imaju za cilj unapređenje biodiverziteta u ruralnim sredinama, kvaliteta života u ovim oblastima, kao i mere za podsticanje diversifikacije ruralne ekonomije. Sredstva neophodna za realizaciju ovih ciljeva su obezbeđena od strane Evropskog fonda za ruralni razvoj.

Kao jedna od najvažnijih politika za privredni rast u EU, zajednička poljoprivredna politika podrazumeva i veoma važan acquis, koji treba da bude usvojen od strane država kandidata. U slučaju Srbije, u ovom trenutku su još uvek potrebni značajni napori kako bi se zakonodavstvo u potpunosti uskladilo. Shodno tome, pregovori u okviru poglavlja 11 biće izuzetno zahtevni i zahtevaće horizontalni pristup pri formiranju novih politika i usvajanju novih zakona s obzirom da su teme obuhvaćene ovim poglavljem usko povezane sa temama iz drugih poglavlja (poglavlje 12: Bezbednost hrane, poglavlje 20: Životna sredina, poglavlje 30: Spoljni odnosi itd.). Ipak, za Srbiju koja je zemlja sa važnom poljoprivrednom tradicijom, rezultat usklađivanja sa zakonodavstvom EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja će garantovati pristup tržištu EU sa preko 500 miliona potrošača, uređenost proizvodnje, kao i preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda na zajedničkom tržištu i sa trećim zemljama (uključivanje u važne trgovinske sporazume). Stoga najvažnije je to da će članstvo u EU omogućiti srpskim poljoprivrednicima da koriste sredstva za poljoprivredu i ruralni razvoj, poboljšaju kvalitet proizvoda, a time i značajno povećaju svoju konkurentnost na tržištu EU.

Kontakt osoba:
Ksenija Simović, istraživačica CEP-a - ksenija.simovic@cep.org.rs

[1] 2014-2020
[2] Greener and fairer
[3] Kvota za šećer je ukinuta od 2014. godine.

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme