youtube

Twitter

facebook

Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika

"Od njive do trpeze ", čuveni slogan EU, koji opisuje način na koji EU pristupa politikama bezbednosti hrane i obezbeđivanja visokog nivoa javnog zdravlja, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i zdravlja biljaka u cilju pružanja svojim građanima najbolji kvalitet proizvoda. Ovi ciljevi se postižu korišćenjem mera koje se odnose na ceo lanac proizvodnje, od obrade i distribucije hrane do potrošača pod adekvatnim nadzorom nadležnog organa tokom čitavog procesa. Visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi je sigurno jedan od glavnih ciljeva politika EU. Istovremeno, međutim, neophodno je da se obezbedi efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU, što je moguće samo ako se standardi koji se odnose na bezbednost hrane i proizvodnju dosledno primenjuju na celoj teritoriji 28 država članica.

Poglavlje 12 se sastoji od izuzetno brojnih propisa koji obuhvataju: bezbednost hrane, veterinarske politike, plasiranje na tržište stočne hrane, kontrolu životinja i hrane životinjskog porekla, fitosanitarne politike (kao što su kvalitet semena, sredstava za zaštitu bilja) i genetski modifikovane organizme (GMO).

Sistem bezbednosti hrane u EU zasniva se na nekoliko principa: odgovornost proizvođača hrane i stočne hrane, sledljivost hrane (komponenti hrane i životinja prate se kroz sve faze u lancu), primena analize sistema rizika (mere koje se sprovode radi zaštite zdravlja moraju biti efikasne i proporcionalne), kao i primena principa predostrožnosti kada je potrebno (u slučaju opasnosti, kada se rizik još uvek nije naučno razumeo).[1] Jedan od najvažnijih zakonskih akata u ovoj oblasti je Uredba (EU) broj 178/2002, koja propisuje opšte principe, zahteve zakona i procedure vezane za bezbednost hrane.

Da bi uskladila svoje sa standardima EU u ovoj oblasti, Srbija mora da usvoji pravne tekovine EU i da osigura njihovu punu implementaciju. To pre svega znači i sprovođenje kvalitetne inspekcije i nadzora (u kvalitetnim laboratorijama). Takođe, neophodno je da se osigura da i operateri u sektoru hrane (odnosno svi oni koji proizvode i prerađuju hranu ili su na bilo koji drugi način uključeni u lanac proizvodnje) budu adekvatno obučeni i svesni svoje odgovornosti.

Srbija, kao i ostale države kandidati, obavezuje se da prihvati i potpuno sprovodi zakonodavstvo EU u ovoj oblasti u vreme pristupanja. Doduše, Srbija već́ neko vreme radi na  prilagođavanju tih standarda zbog značaja svoje trgovine sa EU. Međutim, proizvodnja određenih tradicionalnih proizvoda će verovatno morati da prođe kroz neke promene u budućnosti ukoliko proizvođači budu želeli da i dalje nude svoje proizvode na tržištu. Svi proizvodi moraju da ispune određene standarde higijene kako bi se postigao značajan nivo zaštite potrošača. Ipak, prilagođavajući se standardima EU, Srbija će, između ostalog, poboljšati objekte za proizvodnju i preradu mesa, poboljšati gajenje domaćih životinja, garantovati bolje standarde dobrobiti životinja, kontrolisanu upotrebu pesticida u skladu sa standardima EU i unaprediti sistem nacionalnih laboratorija. Sa ekonomske tačke gledišta hrana proizvedena u Srbiji imaće direktan put do evropskih potrošača i garantovaće iste visoke standarde bezbednosti hrane i za srpske potrošače.

Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika su prilično intenzivno regulisano područje politike. U Evropskoj Komisiji je DG SANCO odgovoran za ovaj sektor i u svom sastavu sadrži i Evropski organ za bezbednost hrane- EFSA. Međutim, u državama članicama, kao i u zemljama kandidatima tematske oblasti ovih politika su obično podeljene između različitih ministarstava.

Kontakt osoba:
Ksenija Simović, istraživačica CEP-a - ksenija.simovic@cep.org.rs

[1] Princip predostrožnosti primenjuje se:
- gde su naučni podaci nedovoljni, neubedljivi ili neizvesni;
- gde preliminarna naučna procena pokazuje da postoje potencijalno opasne posledice za okolinu i ljudsko, životinjsko ili biljno zdravlje (izvor Evropska komisija).

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme