• ENGENG
  • Od Malte do Estonje – šta nam donosi novo predsedavanje EU?

    Prvog jula, Estonija od Malte preuzima šestomesečno predsedavanje Savetu EU. Povodom toga, CEP je u saradnji sa EU info centrom organizovao panel diskusiju „Od Malte do Estonije – šta nam donosi novo predsedavanje EU?“

    Na panel diskusiji je ocenjeno da će Srbija tokom estonskog predsedavanja bez problema nastaviti proces evropskih integracija i od Estonije može da očekuje podršku.

    Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević smatra da spremnost Srbije za pregovarački proces s EU predstavlja samo polovinu priče i da drugi deo zavisi od razvoja situacije unutar EU. Miščević je navela da Srbija mora da gradi svoj stav o svakoj od politika u 35 pregovaračkih poglavlja, kao i da treba da razmišlja o tome koji je njen doprinos Uniji. Ona je obavestila da je Srbija na Međuvladinoj konferenciji predala pregovaračke pozicije za poglavlja 6 (kompanijsko pravo) i 33 (finansije i budžetska pitanja). U Talinu će, početkom jula, Srbija predstaviti svoje planove u narednih šest meseci, dodaje Miščević.

    Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt je rekao da promena predsedavajućeg Savetu EU ne bi trebalo da ima uticaj na Srbiju, pošto je Evropska komisija posvećena proširenju koje će u slučaju Srbije „glatko“ biti nastavljeno i istakao da će Delegacija učiniti sve što može da pomogne i podrži Srbiju u sprovođenju reformi i napretku u pregovorima. On je ocenio da je proteklih šest meseci bilo uspešno za Srbiju jer je otvorila četiri poglavlja i da ih je sada ukupno 10.

    Izvršni direktor malteškog predsedavanja EU Viktor Kamileri rekao je da je Malta zadovoljna onim što je Srbija postigla tokom njenog predsedavanja.  On smatra da evropske integracije za Srbiju da ne staju, da se uvek kreću, iako njeno približavanje zavisi i od faktora koliko je EU spremna. Koristi od članstva vidljivi u ovom trenutku i da to prepoznaju studenti, privrednici i šira javnost, zaključuje Kamileri.

    Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević, koja je moderirala diskusiju, istakla je da je podrška građana ulasku u EU bila veoma visoka kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju, te da je potrebno osmisliti nove načine da se građanima približe politike EU koje im služe i doprinose boljitku, kako bi se povećala njihova podrška ulasku u EU.

    Ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer rekao je da će Estonija u narednih šest meseci nastojati da ubedi sve članice EU da je otvaranje poglavlja „pravi put“ za Srbiju, kao i da ne misli da će problemi koji opterećuju EU, poput Bregzita, biti problem i uticati na pridruživanje Srbije EU. On je istakao važnost deljenja evropskih vrednosti za sve zemlje koje žele da postanu članice, kao i da je Estonija je snažan zagovornik politike proširenja i da će se, ako Srbija uradi svoj domaći zadatak i ispuni kriterijume, poglavlja otvarati.

    „Naša pozicija je veoma jasna: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU“, rekao je Šer.

    Panel je okupio zvaničnike Vlade Srbije, diplomatsku, donatorsku i stručnu zajednicu u Srbiji, predstavnike organizacija civilnog društva i studente.

    Nazad na vrh