• ENGENG
  • EU i Zapadni Balkan: Ka većoj kredibilnosti i posvećenosti obeju strana

    13. i 14. mart 2018. – Dvodnevna regionalna konferencija „EU i Zapadni Balkan: Ka većoj kredibilnosti i posvećenosti obeju strana“ u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) održana je u utorak i sredu, 13. i 14. marta u Beogradu.

    Na uvodnom panelu, kao i tokom drugog dana konferencije, predstavljeni su rezultati regionalnog BENČER (Efekti mehanizama za merenje napretka zemalja Zapadnog Balkana) projekta koji je CEP sproveo zajedno sa partnerima iz Think for Europe mreže (TEN). Više o ovom događaju saznajte u posebnoj vesti ovde.

    U saradnji sa Evropskom komisijom, prvog dana konferencije razgovaralo se o Strategiji proširenja EU na Zapadni Balkan, u dva panela koja su pratila uvodni.

    U prvom panelu Strategija EU za Zapadni Balkan: dugoočekivani korak napred za region imali smo čast da naš gost i ključni sagovornik bude Maćej Popovski, zamenik direktora Direktorata Evropske komisije za proširenje i politiku susedstva (DG NEAR). Gospodin Popovski je ocenio da je Strategija proširenja EU „ambiciozna, ali realistična“ i da Srbija i Crna Gora imaju šanse da postanu članice do 2025. godine.

    Popovski je objasnio da je Srbija, kao i ostale zemlje regiona, dobrodošla u EU, da će dobiti veliku pomoć, ali da EU neće „nametati rešenja“ i da države čeka mnogo posla, da će Komisija pažljivo motriti na njene korake i na reforme koje bude sprovodila. On je ocenio da Srbiji najviše rada predstoji u oblasti pravosuđa i vladavine prava.

    Popovski je naročito istakao da će zemlje Zapadnog Balkana morati da reše svoje bilateralne probleme mnogo pre pristupanja.

     „EU ne želi da preuzima nasleđe i uvozi bilo kakve bilateralne probleme. Učimo iz prethodnih iskustava i ne želimo da ponavljamo greške. Problemi ovog tipa moraju da se reše mnogo pre nego što bilo koja od država Zapadnog Balkana pristupi EU,“ upozorio je Popovski.

    Popovski je rekao da se i EU „polako priprema za buduće članice“.

    Ostali sagovornici u prvom panelu bili su Tanja Miščević, profesorka na Beogradskom univerzitetu i šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta društvenih nauka u Beču, Malinka Ristevska Jordanova, članica Upravnog odbora Evropskog političkog instituta (EPI), Skoplje, Lejla Ramić-Mesihović, direktorka Vanjskopolitičke inicijative (VPI BH), Sarajevo, i Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP). Panel je moderirala Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

    Miščevićeva je o Strategiji Evropske unije za proširenje na Zapadni Balkan rekla da je izuzetno važna jer daje okvir i mapu puta zemalja ka EU, dodajući da je u pitanju dokument na koji je Zapadni Balkan dugo čekao. „Datum nije važan, već sam put koji vodi do članstva“, istakla je Miščevićeva.

    Miščević je naglasila da EU pažljivije nego ikad motri proces reformi u Srbiji.

    „Verodostojnost reformi izuzetno je važna“, rekla je Miščevićeva. „Provodim mnogo vremena sa zvaničnicima EU i ono što oni ponavljaju jeste – molim vas, budite verodostojni u sprovođenju reformi i tačni kada postavljate rokove za donošenje zakona i usklađivanje sa pravom EU“, navela je šefica srpskog Pregovaračkog tima.

    Bez reformi u oblasti pravosuđa i vladavine prava ne možemo da napredujemo, naglasio je Ivan Vejvoda. On je pohvalio to što Strategija zadire i u oblast obrazovanja, budući da je „obrazovanje u bliskoj vezi sa vladavinom prava“, kako je dodao.

    Kada bi se referendum o članstvu sutra održao, sve države Zapadnog Balkana odgovorile bi pozitivno, smatra Vejvoda.

    „Zemlje Zapadnog Balkana niko ne sili u EU – mi sami želimo da budemo deo Unije“ rekao je, dodajući da zemlje u regionu treba više da rade na jačanju demokratije, jer „bez demokratije nema ni stabilnosti“.

    Kada je reč o Makedoniji, Strategija proširenja nije donela ništa novo ni iznenađujuće, prema mišljenju Malinke Ristevske Jordanove. Ona smatra da su motivi za izradu i objavljivanje ovog dokumenta pre svega strateški, kao i da je „interes EU da sve zemlje Zapadnog Balkana budu na istoj liniji kada je u pitanju stabilnost i spoljna politika“.

    Lejla Ramić-Mesihović naglasila je da ovaj dokument nudi određenu perspektivu državama regiona, ali da one same biraju da li će, i kako, da je iskoriste. Ona je posebnu pažnju skrenula na važnost reformi i napretka u oblasti ekonomije.

    Prema mišljenju Srđana Majstorovića Srbiju čeka mnogo posla, naročito u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

    EU će u narednom periodu posebno meriti napredak u reformi pravosuđa, poštovanju ljudskih prava, slobode izražavanja, slobode medija i u jasnoj podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ti rezultati će pokazati koliko je Srbija zaista napredovala na putu ka EU“, ocenio je Majstorović.

    Na drugom panelu Implementacija Strategije: očekivani izazovi i prilike naši sagovornici bili su NJ.E. Radko Vlajkov, ambasador Bugarske u Srbiji,  Nora Hajrinen, šefica političkog sektora u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Fisnik Korenica, direktor Grupe za pravne i političke studije (GLPS) iz Prištine, Milena Milošević, programska direktorka Instituta alternativa (IA) iz Podgorice i Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja – SWP. Panel je moderirala Korina Stratulat, viša politička analitičarka Centra za evropske politike (EPC) iz Brisela.

    Vlajkov je naveo da svi mogu da primete kako Srbija naporno radi na normalizovanju odnosa sa svojim susedima, na ostavljanju problema iz prošlosti iza sebe i okretanju budućnosti.

    „Mi smo, kao zemlja koja trenutno predsedava EU, spremni da pomognemo Srbiji u ovim namerama“, rekao je Vlajkov.

    On je podsetio da je moto predsedavanja Bugarske „ujedinjeni smo snažniji“ i da je proširenje EU jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja.

    Srbija mora mnogo da radi u oblasti borbe protiv korupcije, slobode medija i vladavine prava, istakla je i Nora Hajrinen.

    Ona je napomenula da se Srbija odlično snašla tokom migrantske krize, čak bolje od pojedinih članica EU, i da je to posebno primećeno i pohvaljeno.

    „Iako Strategija pokriva čitav region, jasno je da isti principi ne mogu da se primene na svaku pojedinačnu državu: ono što funkcioniše u jednoj zemlji, ne mora nužno da funkcioniše i u drugoj – Strategija pre svega daje okvirni plan puta“, objasnila je Hajrinen.

    „Čitav region mora da radi na dobrosusedskim odnosima i na procesu pomirenja“ dodala je Hajrinen.

    O problemima sa kojima se Crna Gora susreće na svom putu ka članstvu govorila je Milena Milošević. Ona je istakla da glavne probleme predstavljaju pre svega neformalne prakse koje je teško prepoznati i analizirati, pa samim tim i rešiti.

    Tokom ovog panela istaknuta je važnost ekonomije. Dušan Reljić naglasio je da politička ekonomija najbolje objašnjava probleme u regionu, budući da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da imaju privredni rast od 6% kako bi „stale na noge“, i da kako region tako i EU čeka mnogo posla na putu ka savladavanju ekonomskih izazova.

    Pogledajte fotografije sa događaja u našoj galeriji.

    Foto: Art Video

    Nazad na vrh