• ENGENG
  • Mediji

    Neće biti prečica na putu do članstva

    19. maj 2018. – Posle svega što se dešavalo na Samitu u Sofiji jasno je da ni za jednu državu Zapadnog Balkana, pa ni za Srbiju neće biti nikakvih prečica do punopravnog članstva.

    „Evidentno je da se neće koristiti nikakvi politički i geostrateški razlozi kao izgovor da zemlje koje nisu ispunile uslove budu primljene u EU. To je bolje i za nas. Brisel će kroz konkretne mere i pomoć pokušati da privole uz sebe balkanske države. Oni uče na svakom proširenju. Iz političkih razloga primljena je Grčka u EU, mada je Evropska komisija bila protiv toga. Dakle, poruka je da zemlje koje ne ispunjavaju kriterijume ne mogu da učestvuju u kreiranju evropske politike“ – komentarisala je Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a za Blic.

    VIDITE VIŠE

    Građani se najviše žale na lošu organizaciju rada, dugo čekanje u redovima i mali broj šaltera

    27. maj 2018. – Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević i direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić su bile gošće na N1 TV. Lazarević je, govoreći o rezultatima objavljenim u Sivoj knjizi javnih usluga koji se tiču rada policije, rekla da je opšti utisak da su građani više zadovoljni nego nezadovoljni kvalitetom usluga koju pruža adminstrativna služba policije.

    Na pitanje šta su najveći problemi, građani koji su učestvovali u istraživanju, naveli su da je to loša organizacija rada, dugo čekanje u redovima, mali broj šatltera, ali su kao problem prepoznali i prisustvo korupcije.

    Proširenje ispod radara

    20. maj 2018. – Politika proširenja Evropske unije (EU) nije napuštena, ali će se voditi „ispod radara“, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović, koji smatra da „zemlje Zapadnog Balkana, sa izuzetkom Makedonije, nisu dovoljno posvećene reformama“.

     

    Novi pakt za Evropu: Bez reformi EU nema ni daljeg proširenja

    17. maj 2018 – „Novi optimizam koji se stvorio u Evropi nakon kriznih događaja u poslednjih nekoliko godina treba iskoristiti. Prostor za reformu postoji, ali nestaće već 2019, usled novih izbora za Evropski parlament“, najvažniji je zaključak programskog direktora Briselskog centra za evropsku politiku Janisa Emanuilidisa na današnjem panelu posvećenom nedavno objavljenom izveštaju Re-energising Europe: A package deal for the EU27, prenosi portal European Western Balkans.

    VIDITE VIŠE

    Samit u Sofiji – da li je Balkan „ponovo u modi“

    17. maj 2018. – Samit EU i Zapadnog Balkana, koji se u četvrtak održava u Sofiji, važna je prilika za integracije regiona u EU i istovremeno pokazatelj je da je region ponovo postao subjekt dijaloga za EU, a ne samo objekat. Međutim, pred regionom je još mnogo posla, prevashodno na reformama i demokratizaciji društva, a brzina integracija, osim od država kandidata, zavisi i od događanja unutar same EU, rečeno je između ostalog na skupu „Novi pakt za Evropu: Kako da ugrabimo priliku“, koju je organizovao Centar za evropske politike, a prenosi Glas Amerike.

    VIDITE VIŠE

    Majstorović: Ne gledam tako pesimistično na Samit u Sofiji

    18. maj 2018. – Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), Srđan Majstorović, rekao je u Danu uživo TV N1 da na Samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji treba gledati kao na ohrabranje da se u ovom regionu iskrenije uđe u ozbiljne reforme. Majstorović kaže da se ne bi složio sa pesimističkim gledanjem na skup u glavnom gradu Bugarske, te da je sama činjenica se takav samit održao posle 15 godina, velika stvar. Reč je, o kako je objasnio, praksi koja će postati redovna i obezbeđivati da se lideri EU i Zapadnog Balkana susreću na jednom mestu i razgovaraju o problemima.

    EU i Zapadni Balkan od Soluna do Sofije – 15 (ne)iskorišćenih godina

    15. maj 2018.- Jasnu poruku koju je EU poslala Zapadnom Balkanu sa samita u Solunu pre 15 godina da želi zemlje regiona u članstvu iskoristila je jedino Hrvatska dok su ostali i dalje u različitim fazama na putu ka EU i sada, kada se region ponovo našao visoko na agendi EU, ne treba da propuste priliku, piše danas Euraktiv Srbija (EurActiv.rs).

    „Petnaest godina kasnije, ne bi bilo fer reći da nije napravljen veliki napredak u izgradnji moderne države, ali objektivna je ocena da je taj napredak mogao da bude i brži i veći, naročito u pogledu dovršavanja tranzicionih procesa i izgradnje institucija“, rekla je Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.

    VIDITE VIŠE

    EU budžet: Brisel nije zatvorio vrata Srbiji

    04. maj 2018. – „U Strategiji proširenja 2025 koju je Evropska komisija objavila u februaru ove godine, navodi se da je prilikom izrade novog budžeta EU potrebno uzeti u obzir „potrebe priprema za pristupanje” kandidata, što je predlogom za povećanje IPA sredstava upravo omogućeno“, kaže za portal Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike za European Western Balkans nakon što je Evropska komisija objavila predlog budžeta Evropske unije za period od 2021-2027. godine.

    VIDITE VIŠE

    Prepreka, ali premostiva – šta znači onlajn dozvola za ulazak u EU?

    02. maj 2018. – Državljani Zapadnog Balkana, SAD, ali i Kanade, Australije i drugih, moraće da traže dozvolu za ulazak u zemlje Šengena i da plate taksu od sedam evra od 2021. godine. Čeka se da tu odluku potvrdi Evropski parlament i usvoji Savet ministara EU. Šta će ona za putnike značiti u praksi?

    „Kada jednom popunite elektronski obrazac, taj obrazac kroz ETIAS bazu biće unakrsno upoređen sa drugim bezbednosnim bazama. Tu će biti proveravano sa bazama Interpola, sa bazom Europola, šengenskog infomacionog sistema. Jedna od svrha uvođenja ove procedure jeste, između ostalog, i olakšavanje protoka putnika na graničnim prelazima, posebno na aerodromima – carinik neće imati razloga da sumnja“, kaže Srđan Majstorović.

    VIDITE VIŠE

     

    Korupcija i verbalna agresija u zdravstvu i policiji: Šta sve piše u Sivoj knjizi javnih usluga u Srbiji

    02. maj 2018. – Prekid veze između države i građana u pružanju javnih usluga ili šta su pokazala istraživanja usmerena na tri velike grupe javnih usluga: izdavanje ličnih dokumenata (lična karta, pasoš i vozačka dozvola), usluge koje pružaju domovi zdravlja, kao i usluge upisa dece u predškolske ustanove i osnovne škole, u autorskom tekstu za Nedeljnik analizira Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike.

    1 2 3 4 13
    Nazad na vrh