• ENGENG
  • Da li je Srbija spremna da ispravno čita Izveštaj o napretku 2018?

    Evropska komisija (EK) je 17. aprila predstavila paket dokumenata posvećenih politici proširenja Evropske unije (EU). Objavljena je Komunikacija o politici proširenja i pojedinačni izveštaji o napretku država Zapadnog Balkana i Turske. Nakon godinu i po dana pauze, objavljivanjem paketa navedenih dokumenata EK nastavlja da održava fokus na politici proširenja Unije na Zapadni Balkan. Istog dana, obraćajući se Evropskom parlamentu (EP), francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da EU prvo mora da produbi integaciju država članice, pa tek onda da se posveti daljem proširenju. Očigledno je da postoji prilično razmimoilaženje između određivanja strateških prioriteta kada je u pitanju odnos EU prema državama Zapadnog Balkana.

    EK je na osnovu ponovo otkrivenog strateškog značaja regiona za stabilnost EU, u februaru pokrenula novu inicijativu o verodostojnom proširenju Unije na Zapadni Balkan. Strategija je ponudila potencijalni vremenski okvir za pristupanje trenutno vodećih kandidata Evropskoj uniji 2025. Istovremeno, tekst Strategije je izašao iz okvira evrokratskog žargona i po prvi put veoma jasno definisao probleme sa kojima se države Zapadnog Balkana suočavaju, poput fenomena “zarobljene države”, veza organizovanog kriminala sa vlastima, političkog uticaja na pravosuđe, korupcije, ugroženosti slobode izražavanja i medija. Strategija je naišla na podeljene stavove među državama članicama.

    Izveštaj koji je objavljen 17. aprila predstavlja prvi presek stanja nakon objavljivanja Strategije o spremnosti država Zapadnog Balkana da postanu članice EU i njihov napredak u odnosu na prethodni izveštaj. Zato ovaj izveštaj treba posmatrati kao početnu tačku sa koje kandidati i potencijalni kandidati kreću u dokazivanje vlastitog kredibiliteta i rešenosti da odgovore na ponudu EK o mogućem pristupanju 2025. Izveštaj konkretnije nego ranije ukazuje na pitanja na koje kandidati moraju da obrate pažnju ukoliko žele da ostvare napredak u narednom periodu. EK je odlučna u nameri da uvede mnogo direktniji i transparentniji jezik u izveštavanje. Ovo je izuzetno važno obzirom da EK mora da sačuva vlastiti kredibilitet i integritet preciznim izveštavanjem o otvorenim pitanjima, i istovremeno odbrani svoju Stratetegiju i perspektivu članstva vodećih država Zapadnog Balkana do 2025. Izveštaj će biti pažljivo analiziran i u prestonicama država članica. Na osnovu njegovog sadržaja Evropski savet će u junu razmatrati zaključke koji bi trebalo da definišu dalje smernice u odnosu na proces i politiku proširenja EU, a posebno u vezi preporuke EK da se otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Makedonijom.

    Izveštaj o Srbiji predstavlja veoma jasan i objektivan presek trenutnog stanja. Osnovna pitanja koja se nalaze u fokusu EK, ali i država članica, su pitanja u vezi vladavine prava, dobre uprave, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode izražavanja… Pored reformi u navedenim oblastima, veliki uticaj na dinamiku vođenja pristupnih pregovora Srbije sa EU imaće nastavak konstruktivnog dijaloga sa Prištinom u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji međusobnih odnosa.

    Posebno je naglašena izuzetno loša situacija u vezi sa funkcionisanjem Narodne skupštine. U izveštaju se napominje da Narodna skupština ne sprovodi svoju nadzornu ulogu nad radom Vlade, odnosno da ne sprovodi svoju Ustavom definisanu ulogu. Ukoliko se ovaj podatak dopuni ocenama o političkom uticaju na rad sudstva i medija, kao i odsustvo dijaloga sa opozicijom, dobija se prilično loša slika o stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji.

    Zabrinjava isticanje neophodnosti jačanja i očuvanja kapaciteta u oblasti evropskih integacija, kao i potreba čuvanja “institucionalne memorije” koja bi trebalo da obezbedi održivost reformi u procesu pristupanja EU. Ovo je prvi put da Srbija dobija ocenu koja ukazuje da postoji problem u kvalitetu i opadajućem broju stručnjaka za evropske poslove. Centar za evropske politike je 2017. objavio studiju o potrebi izrade kvalitetne politike zadržavanja kadrova kao preuslova za održiv process pristupanja Srbije EU. Ova studija je ukazala na veliku posvećenost zaposlenih na poslovima evropskih integacija i upravljanja IPA fondovima. Međutim, pokazala je i da su zaposleni nezadovoljni neprofesionalnim rukovođenjem, neadekvatnim sistemom plata, nedostatkom vrednovanja njihovih rezultata, niskim primanjima, neadekvatnim sistemom upravljanja kadrovima, napredovanjem… Alarmantan je podatak da je u trenutku izrade studije 50% ispitanika razmatralo opciju napuštanja javne uprave. Jasno je da bez stručnjaka Srbija neće biti u prilici da odgovori izazovima koje pred nju stavlja perspektiva članstva 2025, i krajnje je vreme da se ovom problemu posveti ozbiljna pažnja.

    Izvesni pozitivni pomaci zabeleženi su u oblasti ekonomskih kriterijuma, međutim konstatovano je i kašnjenje u sprovođenju strukturnih reformi. Pohvaljena je i konstruktivnost Srbije u učešću u regionalnim inicijativama, posebno u okviru Berlinskog procesa i doprinos u oblasti privrednog i infrastrukturnog povezivanja regiona.

    Generalno gledajući, uprkos određenom napretku u pojedinim oblastima, zabrinjavajuća je ocena EK da u odnosu na prethodni izveštaj iz 2016. nivo spremnosti za pristupanje Srbije EU nije unapređen ni u jednom od 35 poglavlja. Naprotiv, uporedna analiza rezultata država u regionu pokazuje da su neke učinile značajniji napredak od Srbije uprkos različitom status u procesu pristupanja EU. Ovi rezultati ukazuju da sam čin otvaranja pregovaračkih poglavlja, uprkos pozitivnom efektu na javnost i nesumnjivog podsticaja daljim reformama, ne predstavlja nužno pokazatelj stvarnog napretka. To znači da građani ne osećaju promene koje su im obećane otvaranjem pojedinačnih poglavlja. Ovo može prouzrokovati dalji pad entuzijazma građana i ugroziti legitimitet nastavka evropskih integracija i neophodnih promena. Veoma je važno da se građanima pokaže konkretan napredak kroz primenu reformi i konkretnih evropskih standarda u praksi. Ovo je posebno značajno u oblasti vladavine prava. Na stav građana prema reformama najviše će uticati jasna rešenost da se država izbori sa korupcijom, da dokaže građanima da ne postoje “nedodirljivi” kada je reč o procesuiranju osumnjičenih za organizovani kriminal i slični konkretni primeri. Na taj način bi se povratio kredibilitet procesa. Konkretni rezultati bi napokon potvrdili pomalo istrošenu floskulu da sve što radimo u procesu evorpskih integacija radimo radi sebe. Konkretni rezultati bi unapredili otpornost države na razne uticaje, unutrašnje i spoljne, onih kojima nije u interesu da Srbija postigne uspeh u realizaciji Strategije 2025.

    Nakon godinu i po dana od poslednjeg izveštaja EK evidentno je da Srbija nije učinila koliko je mogla i morala obzirom na stalno prisutnu pretenziju na ulogu lidera u regionu. Jasno je da sam čin otvaranja pregovora ne znači nužno napredak. Ovogodišnji izveštaj zato treba čitati na pravi način i prepoznati širi, evropski i svetski kontekst, u kojem se procenjuje uspešnost Srbije. Vremenski okvir za pristupanje EU koji je predstavljen u Strategiji EK još uvek nije zvanično prihvaćen od strane država članica EU. Naredne godine će biti održani izbori za Evropski parlament i pitanje je kakvi će biti rezultati i sastav budućeg saziva, kao i odnos Parlamenta prema politici proširenja EU. Imajući u vidu opšte raspoloženje javnosti, izvesno je da tema proširenja EU neće biti preterano popularna, iako će biti verovatno igrati značajnu ulogu u predizbornoj kampanji.

    Sve navedeno ukazuje da je neophodno značajno promeniti dosadašnji pristup reformama u procesu pritupanja Srbije EU. Potrebno je uložiti iskreni napor da se odgovori na ocene EK. Imajući u vidu preporuku EK o otpočinjanju pregovora sa Albanijom i Makedonijom, Srbija ima dodatnu šansu da se predstavi kao konstruktivan i pouzdan partner koji razume suštinu vrednosti na kojima je zasnovana EU, poput solidarnosti, tolerancije, pomirenja i razvijanja saradnje u regionu. Srbija mora da prepozna ovu priliku i ponudi svoje iskustvo svim zainteresovanim partnerima u regionu. Nove makedonske vlasti su pokazale da je za istinske demokratske reforme potrebna istinska politička volja. To je jedini način da se dokaže kredibilitet političkog izbora koji je Srbija prihvatila podnoseći zahtev za prijem u EU.

    Tekst je prvobitno objavljen na portalu European Western Balkans.

    Nazad na vrh